Groznica

Из Википедије, слободне енциклопедије
Groznica
Klasifikacija i spoljašnji resursi

Analogni medicinski termometar pokazuje temperaturu od 38.7 °C
ICD-10 R50.
ICD-9 780.6
DiseasesDB 18924
eMedicine med/785
MeSH D005334

Groznica (vrućica, ognjica, pireksija, hiperpireksija, kontrolisana hipertermija[1]) (lat. febris) je opšti medicinski znak karakterisiran povišenjem temperature iznad normalnog raspona, uzrokovan povećanjem ciljne tačke mehanizma koji reguliše telesnu temperaturu[2]. To povećanje ciljne tačke temperature aktivira povećanje mišićnog tonusa i drhtanje.

S porastom telesne temperature javlja se osećaj hladnoće, iako je telesna temperatura povećana. Kad temperatura dosegne ciljnu tačku, nastaje osećaj toplote. Groznica je jedna od imunoloških odgovora kojim telo pokušava da neutrališe bakterijske ili virusne infekcije. Groznica može biti uzrokovana mnogim različitim stanjima, od benignih do potencijalno opasnih. Osim kod vrlo visoke temperature, smanjivanje temperature najčešće nije potrebno, međutim, mogu se dati antipiretički lekovi koji smanjuju temperaturu, te time čine da se osoba bolje oseća.

Groznica se razlikuje od nekontrolirane hipertermije[1] u tome što je hipertermija povećanje telesne temperature iznad ciljne temperature tela, zbog prekomerne proizvodnje toplote i/ ili nedovoljne termoregulacije.

Definicija[уреди]

Raspon normalnih temperatura je širok.[3] Opšte je prihvaćeno da se radi o groznici ako je:

  • Temperatura u anusu (rektumu/rektalno) jednaka ili iznad 37,5 - 38,3 °C[1][3]
  • Temperatura u ustima (oralno) jednaka ili iznad 37,7 °C[4]
  • Temperatura pod pazuhom (aksilarno) ili u uhu (ušna, otična) jednaka ili iznad 37,2 °C.

U zdravih odraslih muškaraca i žena raspon oralne temperature je 33,2-38,2 °C, za rektalnu je raspon 34,4-37,8 °C, u uvu (ušni bubnjić) je 35,4-37,8 °C, a aksilarno je 35,5-37,0 °C.[5]

Ljudi za vreme telesne aktivnosti razvijaju veće temperature, ali to se ne smatra groznicom, budući da je ciljna tačka temperature normalna. Starije osobe imaju smanjenu sposobnost stvaranja telesne toplote, pa čak i malo povišenje temperature može biti znak ozbiljne bolesti.

Vrste[уреди]

Obrazac promena temperature ponekad može ukazati na dijagnozu:

  • Intermitentna groznica: Povišena temperatura je prisutna samo tokom nekoliko sati dnevno, a ostalo vreme je normalna. Javlja se, na primjer, kod malarije, kala-azara, piemije i septihemije. Kod malarije se može javljati periodično svaka 24 sata (malaria quotidiana, ili svakodnevna malarična groznica), od 48 sati (malaria tertiana), ili 72 sata (malaria quartana, vrlo tipična za zarazu s Plasmodium malariae). Ovi obrasci groznice mogu biti manje jasni kod putnika.
  • Pel-Abštajnova groznica: specifična vrsta groznice povezana s Hodžkinovom limfoma, koja je naizmenično jedne nedelje visoka, a iduće nedelje niska. Međutim, još uvek se vode rasprave o tome da li ovaj obrazac groznice uistinu postoji.[6]
  • Kontinuirana groznica (lat. febris continua): Temperatura je stalno iznad normalne tokom dana i ne varira više od 1 °C u toku 24 sata. Javlja se npr. kod upale pluća, tifoida, infekcije mokraćnog sistema, bruceloze i tifusa. Tifoidna groznica može imati specifičan obrazac, sa sporim stepenastim rastom i visokim platoom.
  • Remitantna groznica (lat. febris remitens): Temperatura je iznad normalne kroz celi dan i varira više od 1 °C u 24 sata. Javlja se, na primer, kod infektivnog endokarditisa.

Neutropenična groznica, koja se još naziva i febrilna neutropenija, je groznica usled nedostatka normalne funkcije imunskog sistema. Zbog nedostatka neutrofila za borbu protiv infekcija, bakterijske infekcije se mogu širiti vrlo brzo; zato se takva groznica smatra hitnim stanjem. Ova vrsta groznice se češće viđa kod kod ljudi koji primaju imunosupresivnu hemoterapiju nego kod inače zdravih ljudi.

Febrikula[7] je blaga groznica kratkog trajanja, neodređenog uzroka, i bez ikakve određene patologije.

Reference[уреди]

  1. ^ а б в Axelrod YK, Diringer MN (May 2008). „Temperature management in acute neurologic disorders“. Neurol Clin 26 (2): 585–603, xi. DOI:10.1016/j.ncl.2008.02.005. PMID 18514828. 
  2. ^ Karakitsos D, Karabinis A (September 2008). „Hypothermia therapy after traumatic brain injury in children“. N. Engl. J. Med. 359 (11): 1179–80. PMID 18788094. 
  3. ^ а б Laupland KB (July 2009). „Fever in the critically ill medical patient“. Crit. Care Med. 37 (7 Suppl): S273–8. DOI:10.1097/CCM.0b013e3181aa6117. PMID 19535958. 
  4. ^ Barone JE (August 2009). „Fever: Fact and fiction“. J Trauma 67 (2): 406–9. DOI:10.1097/TA.0b013e3181a5f335. PMID 19667898. 
  5. ^ Sund-Levander M, Forsberg C, Wahren LK (June 2002). „Normal oral, rectal, tympanic and axillary body temperature in adult men and women: a systematic literature review“. Scand J Caring Sci 16 (2): 122–8. DOI:10.1046/j.1471-6712.2002.00069.x. PMID 12000664. 
  6. ^ Hilson AJ (July 1995). „Pel-Ebstein fever“. N. Engl. J. Med. 333 (1): 66–7. DOI:10.1056/NEJM199507063330118. PMID 7777006. . They cite Richard Asher's lecture Making Sense (Lancet, 1959, 2, 359)
  7. ^ Febricula, definition from Biology-Online.org, consulted June 7, 2006 Biology-online.org


Esculaap4.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).