Halacion

С Википедије, слободне енциклопедије
Halacion
SinonimiLipogranulom Meibomovih žlezda[1]
Promene na gornjem očnom kapku kod halaciona
Izgovor
Specijalnostioftalmologija
SimptomiOtok, osetljivost na dodir očnog kapka, otljivost na svetlost (fotofobija) i pojačano suzenje oka.[2]
Slična oboljenjaČmičak, karcinoma lojnih žlezda[2]
LečenjeMedikamentna i hirurška[2]
FrekvencijaNepoznata[3]

Halacion ili tvrdo zrno u kapku oka ili lipogranulom Meibomovih žlezda, je nezarazno začepljenja Meibomove žlezda, u obliku cista obično locirano na gornjem očnom kapku. Meibomove žlezde su vertikalno poređane lojne žlezde u tarzalnim pločicama očnih kapaka. Diferencijalno dijagnostički halacion je sličan čmičku, ali se od njega razlukuje po tome što je bolniji, i veći.[4]

Lečenje halaciona može da traje duži vremenski period (nekoliko meseci), ili do potpunog izlečenja, i godinu dana ako se ne leči.

Epidemiologija[уреди | уреди извор]

Međunarodne statistike

Halacion je česta bolest, ali njegova tačna incidenca i rasprostranjenost na globalnom nivou nije poznata.[5]

Starosna demografija

Iako se halacion javlja u svim starosnim grupama, češći je kod odraslih (naročito onih u dobi od 30-50 godina starosti) nego kod dece, verovatno zbog toga što androgeni hormoni povećavaju viskozitet sebuma. Hormonski uticaji na lojalnu sekreciju i viskozitet mogu objasniti grupisanje u vreme puberteta i tokom trudnoće; međutim, veliki broj pacijenata bez dokaza o hormonskoj promeni ukazuje i na etiologije drugih mehanizama. Bolest je neuobičajene u poznim godinama, ali se javlja i u pedijatrijskoj patologiji.[6]

Ponavljajući halazion, učestaliji je kod starijih pacijenata, i mogu da dovedu do razvoja skvamoznog karcinom, mikrocističkog karcinom adnexa oka, tuberkuloze. Ponavljajuća halacion kod dece ili mlađih odraslih osobe treba da podstakne evaluaciju viralnog konjunktivitisa i sindroma hiperimmunoglobulinemije E (hiper-IgE) sindroma (Jobov sindrom).

Demografija vezana za pol i rasnu pripadnost

Izgleda da halacion jednako utiče na muškarce i žene, ali kao što je navedeno za njegovu učestalost, takođe i za polne razlike precizne informacije o prevalenciji i učestalosti nisu dostupne.

Suprotno popularnom mišljenju, istraživanje nije pokazalo da korišćenje kozmetičkih proizvoda na kapcima uzrokuje i/ili pogoršava stanje.

Nije dostupna informacija o rasprostranjenosti ili učestalosti halaciona u odnosu na rasnu pripadnost.

Etiopatogeneza[уреди | уреди извор]

Začepljenje odvodnog kanala Meibomove žlezde,koje dovodi do zastoja sekreta i reaktivnog zapaljenja u žlezdi i njenoj okolini.[5]

Klinička slika[уреди | уреди извор]

Halacion je obično loalizovan dalje od ivice kapka, a mnogo ređe na samoj ivici kapaka. Klinička slika se odlikuje stvaranjem bezbolnog čvorića ili zrna, (zato i nosi naziv „tvrdo zrno u kapku oka”), koje traje nekoliko nedelja ili meseci, do veličine bibera, ređe može da naraste do veličine zrna graška, pa i više. Čvorić je čvrste konzistencije, smešten je u tarzusu, a koža nad njim je pokretna i bez znakova zapaljenja. Na vežnjači (konjunktivi) se na mestu halaciona obično nalazi okruglo crvenkastomodro rumenilo.[5]

Znaci i simptomi koji dominiraju kliničkom slikom su: [7][5]

  • Otok očnog kapka, koji smeta zbog estetskog izgleda.
  • Grebanje u oku i promena
  • Osetljivost očnog kapka na dodir
  • Osetljivost oka na svetlost (fotofobija)
  • Pojačano suzenje oka
  • Osećaj težine u obolelom kapku.

Halacion retko može da se spontano resorbuje. Može da probije kroz vežnjaču, kada se na njoj stvara granulaciono tkivo polipoznog izgleda.

Najčešće ostaje mesecima neizmenjen.

Dijagnoza[уреди | уреди извор]

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike i oftalmološkog pregleda.

Ako se halacion lociran blizu unutarašnjeg ugla donjeg kapka, treba ga razlikovati od dakriocistitisa, čija se dijagnoza obično može isključiti uočavanjem smeštaja najjačeg otvrdnuća i bola (npr kapak kod halaciona, a nosna strana kod dakriocistitisa). Osim toga, uspešno ispiranje kanala suzne žlezde isključuje dakriocistitis.[8]

Hronični forme koje ne odgovaraju na lečenje treba bioptirati kako bi se isključilo tumor očnog kapka.[9]

Diferencijalna dijagnoza[уреди | уреди извор]

Halacion ili Meibomova cista može katkad biti zamenjen sa čmičkom, naročito ako se čmičak često javlja (recidivira) i tada postaje bolniji, i veliki.[4]

Halacion i hordeolum (ćmičak) se u početnom stadiju razvoja ne mogu klinički razlikovati; i jedan i drugi uzrokuju hiperemiju i edem kapka, kao bol. Nakon 1 do 2 dana, spoljašnji čmičak postaje lokaliziran na iviici kapka, dok se halacion smešta u sredinu pokrovnog dela kapka; potom se razvija mali bezbolni čvorić ili kvržica okrenuta prema unutarašnjoj, ili, retko, spoljašnjoj površini kapka. Halacion se obično spontano prazni ili apsorbira u roku od 2 do 8 nedelja, ali može trajati i duže.[10]

Terapija[уреди | уреди извор]

Lečenje se može ubrzati primenom vrućih obloga u trajanju od 5 do 10 minuta 2 do 3 puta dnevno.

Incizija i kiretaža ili primena kortikosteroida,[11] u sam halacion (0,05 do 0,2 ml triamcinolona 25 mg/ml),[12] mogu biti indicirani ako su promene velike, ružne i ako traju dulže od nekoliko nedelja i pored aktivnog konzervativnog lečenju. Antibiotici (npr. dikloksacilin ili eritromicin u dozi od 250 mg PO 4×/dan) su indikovani kad se uz halion razvije celulitis. Lokalna primena antibiotika je obično neefikasna.[7]

Konačno lečenje je hirurško, iako posle hirurškog uklanjanja mogu da se jave recidivi.[13]

Komplikacije[уреди | уреди извор]

Veliki halacion može uzrokovati astigmatizam zbog pritiska na rožnjaču.[8]

Kod pacijenti, nakon laserske operacije remodelovanja rožnjače zbog delomičnog uklanjanja njenih slojeva, imaju slablju strukturu rožnjače, i tima su predisponirani za deformaciju rožnjače koja može uzrokovati mali halacion.[14]

Komplikacije uključuju i hipopigmentaciju koja se može pojaviti i nakon kortikosteroidne injekcije.

Recidiv halaciona u istom području očnog kapka, može katkad biti suspektan na karcinoma lojnih žlezda, iako veoma retko U ovim slučajevima hlacion zahteva operativno uklanjanje.

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Duderstadt, Karen (2013). Pediatric Physical Examination: An Illustrated Handbook (на језику: енглески) (2 изд.). Elsevier Health Sciences. стр. 155. ISBN 9780323187206. Архивирано из оригинала 08. 09. 2017. г. 
  2. ^ а б в Carlisle, R. T.; Digiovanni, J. (15. 7. 2015). „Differential Diagnosis of the Swollen Red Eyelid”. American Family Physician. 92 (2): 106—12. PMID 26176369. .
  3. ^ Rutter, Paul Professor; Newby, David . Community Pharmacy ANZ: Symptoms, Diagnosis and Treatment (3 ed.). Elsevier Health Sciences. . 2013. стр. 57. ISBN 978-0-7295-8345-9.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  4. ^ а б Litoff D, Balin MW. Ocular infections and inflammation. Catalano RA, ed. Ocular Emergencies. WB Saunders; 1992. 468-471.
  5. ^ а б в г „Chalazion: Causes, Risk Factors, and Symptoms”. Healthline (на језику: енглески). 2018-09-17. Приступљено 2021-02-04. 
  6. ^ Jean Deschênes, Epidemiology, In: Chalazion, na www.emedicine.medscape.com
  7. ^ а б „Chalazion: Symptoms, pictures, causes, and treatment”. www.medicalnewstoday.com (на језику: енглески). 2019-01-17. Приступљено 2021-02-04. 
  8. ^ а б „Chalazion”. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  9. ^ Khan, J. A.; Doane, J. F.; Grove Jr, A. S. (1991). „Recognition, diagnosis, and management”. Ophthal Plast Reconstr Surg. 7 (1): 61—6. PMID 2018750. S2CID 39422691. doi:10.1097/00002341-199103000-00008. 
  10. ^ Sethuraman U, Kamat D. The red eye: evaluation and management. Clin Pediatr (Phila). . 48 (6). јул 2009: 588—600.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  11. ^ Ho, S. Y.; Lai, J. S. (фебруар 2002). „Subcutaneous steroid injection as treatment for chalazion: prospective case series”. Hong Kong Med J. 8 (1): 18—20. PMID 11861988. .
  12. ^ Wong, Michelle Y. Y.; Yau, Gordon S. K.; Lee, Jacky W. Y.; Yuen, Can Y. F. (октобар 2014). „Intralesional triamcinolone acetonide injection for the treatment of primary chalazions”. Int Ophthalmol. 34 (5): 1049—53. PMID 24442761. S2CID 11923782. doi:10.1007/s10792-014-9904-1. 
  13. ^ „Chalazion Treatment, Images, Causes, Remedies & Symptoms”. MedicineNet (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 01. 2021. г. Приступљено 2021-02-04. 
  14. ^ Hosal BM, Zilelioglu G. Ocular complication of intralesional corticosteroid injection of a chalazion. Eur J Ophthalmol. 2003 Nov-Dec. 13(9-10):798-9.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Neff AG, Carter KD. Benign eyelid lesions In: Yanoff M, Duker JS, eds. Ophthalmology. 4th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2014:chap 12.9.
  • Shields CL, Lally SE, Shields JA. Tumors of the eyelids. In: Tasman W, Jaeger EA, eds. Duane's Ophthalmology. 2013 ed. Philadelphia, PA: Lippincott Williams & Wilkins; 2013:vol 4; chap 3.
  • Yanoff M, Cameron JD. Diseases of the visual system. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 25th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 423.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Halacion&oldid=27448230”