Kolposuspenzija
| Kolposuspenzija |
|---|
Kolposuspenzija jedna je od metoda u urologiji koja se primenjuje kod pacijentkinja sa stres-urinarnom inkontinencijom (SUI) uzrokovanom hipermobilnošću mokraćne cevi (uretre). [1]Kolposuspenzija se danas kao hiruška procedura za korekciju važi kao zlatni standard. Danas se koriste dva tipa kolposuspenzije: otvorena retropubična i laparoskopska, za podizanje rodnice i podržavaje mokraćne cevi, čime se smanjuje ili zaustavlja nenamerno curenje mokraće.[2] Laparoskopska kolposuspenzija omogućava brži oporavak u odnosu na otvorenu kolposuspenziju. Studije nisu otkrile veću stopu komplikacija kod otvorene kolposuspenzije u poređenju sa drugim hirurškim tehnikama, iako je ustanovljeno da je prolaps karličnih organa češći. Abnormalno mokrenje je bilo manje uobičajeno nakon otvorene kolposuspenzije u poređenju sa operacijom slinga.[3]
Osnovne informacije[уреди | уреди извор]
Stres-urinarna inkontinencija je nenamerni gubitak mokraće pri kašljanju, smehu, kijanju ili vežbanju.[1] To je vrlo čest i neugodan problem koji pogađa 1 od 3 žene,[4] kada je narušeno normalno stezanje sfinkter mokraćne cevi i mišića i ligamenta oko mokraćne cevi koji sprečavaju nehotično curenje mokraće
Mogu je izazvati promene u mišićima i ligamentima karličnog predela koji drže mokraćnu bešiku.[5] Oštećenje ovih struktura usled porođaja i/ili starenja može dovesti do stresne inkontinencije.
Mešovita inkontinencija je takođe gubitak mokraće, ali kada postoji potreba za pražnjenjem bešike, na primer kada se kašlja i smeje.[6]
Stres-urinarna inkontinencija se može izlečiti ili poboljšati vežbama za karlično dno i modifikacijama načina života, ali ako ove strategije ne uspeju, primenjuju se hirurške procedure za poboljšanje ili rešavanje problema u koje spadaju otvorena retropubična kolposuspenzija i laproskopska kolposuspenzija koja uključuje podizanje tkiva oko spoja između mokraćne bešike i mokračne cevi (uretre).[7]
Metode[уреди | уреди извор]
Kolposuspenzija je operacija u urologiji koja uključuje postavljanje šavova u rodnicu (vaginu) sa obe strane mokraćne cevi ili uretre (cevi kroz koju se mokraćna bešika prazni) i vezivanje ovih šavova za potporne ligamente kako bi se rodnica podigla. Prema tome šavovi u kolposuspenziji podižu rodnicu i podržavaju mokraćnu cev, čime se smanjuje ili zaustavlja curenje mokraće.[4]
Kolposuspenzija se obično izvodi pod opštom anestezijom, mada se ponekad može ponuditi i lumbalna anestezija.[4]
Retropubična (otvorena) kolposuspenzija[уреди | уреди извор]
Retropubična (otvorena) kolposuspenzija izvodi se kroz malu inciziju trbuha. Prema nekim rezultatima otvorena kolposuspenzija je najefikasnija metoda za lečenje stres-urinarne inkontinencije, posebno ako se gleda kroz dugogodišnje praćenje ostvarenih rezultata.[8]
- Procedura
Mokraćna cev se stabilizuje uklanjanjem tkiva blizu vrata mokraćne bešike i proksimalnog dela mokraćne cevi u predelu karlice ispod prednjeg dela pubične kosti. U ovoj metodi koriste se različite strukture da se izvelo podizanje, od kojih su značajnije
- Marshall-Marchetti Krantz procedura približava periuretralno tkivo pubičnoj simfizi.
- Kolposuspenzija po Burchu, koja oslobađa tkivo blizu vrata mokraćne bešike i proksimalnog dela mokračne cevi u predelu iza prednjeg dela pubične kosti (Cooperov ligament) da bi se korigovala narušena funkcija zatvaranja mokračne cevi.
- Rezultati
Kod ove operacije izlečenje je definisano kao kompletna kontinencija pri kratnkom vremenu praćenja i iznosi 73-92%. Uspeh, definisan kao izlečenje ili poboljšanje, opisuje se u 81-96% operisanih žena.
- Komplikacije
Najčešće komplikacije su poremećaj mokrenja koji se javlja u rasponu od 2,27% i ponovna pojava inkontinencije, koja se javlja u 8.27% slučaja.
Laparoskopska kolposuspenzija[уреди | уреди извор]
Laparoskopska tehnika podrazumijeva nekoliko manjih incizija sa ciljem da se smanji perioperativni morbiditet. Smatra se da ovaj pristup predstavlja napredak u operativnom lečenju pacijentkinja, pogotovo ako je rade iskusni hirurzi.[9]
- Postupak
Izvodi se tako što se specijalnim trakama vrši podizanje mokračne cevi kroz mali prorez (laparoskopski) na trbuhu.
- Komplikacije
Intraoperativne komplikacije kolposuspenzije uključuju hemoragiju i traumu urinarnih organa ili drugih karličnih organa. Postoperativno, mogu se javiti tromboembolijske komplikacije, ileus ili infekcija. Komplikacije koje su u vezi sa urinarnom funkcijom su retencija, ponovno urgentno mokrenje, hronični bol, dispareunija ili prolaps karličnih organa.
Mogući rizici[уреди | уреди извор]
Specifični rizici kolposuspenzije uključuju:[4]
- Recidiv (do 20% na godinu dana).
- Simptomi preaktivne bešike (hitno mokrenje koji može dovesti do inkontinencije) javljaju se u do 17% slučajeva
- Otežano mokrenje javlja se kod do 10% žena. Ovo se obično poboljšava, ali može biti trajno.
- Prolaps zadnjeg vaginalnog zida (rektokele) pogađa 14% žena nakon operacije.
- Poteškoće u seksualnim odnosima mogu uključivati bol ili manje intenzivan orgazam zbog rezova i šavova u rodnici.
- Retko, šavovi mogu erodirati u bešiku i zahtevati naknadno uklanjanje.
Izvori[уреди | уреди извор]
- ^ а б Blainas JG, Olsson CA: Stress incontinence. Classification and surgical approach. J Urol. 1991.
- ^ Cadrozo L, Staskin D. Texbook of female urology andurogynecology. London:Martin Dunitz Ltd. 2001
- ^ Monitoring Editor: Marie Carmela M Lapitan, June D Cody, Atefeh Mashayekhi, and Cochrane Incontinence Group Open retropubic colposuspension for urinary incontinence in women, Cochrane Database Syst Rev. 2017 Jul; 2017(7)
- ^ а б в г „Colposuspension for Stress Incontinence”. Your Pelvic Floor (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-17.
- ^ Tihomir R. Vejnović, Jovan Hađzidjokic. Urinarna inkontinencija. Elit medica, Beograd 2009.
- ^ M. Jadanec, M. Pešec, S. Schuster. Faktori rizika za nastanak stresne inkontinencije u žena. Zdravstveno veleučilište, Zagreb 2009.
- ^ Paul Abrams, Walter Artibani, Linda Kardozo, Saad Khoury, Aluu Wein. Clinical manual of incontinence in women. Health publications, Ltd 2005.
- ^ Kassardjian ZG: Sling procedures for urinary incontinence in women. BJU Internat. 2004.
- ^ Kreder KJ, Winfield HN. Laparascopic urethral sling for treatment of internsic sphincler deficiency. J.Endourol 1996.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
