Мокраћна цијев

Из Википедије, слободне енциклопедије

Мокраћна цијев (лат. urethra) је цијев која спаја мокраћну бешику са спољним свијетом. Мокраћна цијев има функцију код оба пола у елиминацији урина, а код мушких јединки и одвођењу сперме.[1][2][3]

Анатомија[уреди]

Женска мокраћна цијев[уреди]

Код жена, мокраћна цијев је дуга око 3-5 cm и завршава у вулви између клиториса и отвора вагине. Због те краткоће мокраћне цијеви, женске јединке су подложније уринарним инфекцијама него мушке.

Мушка мокраћна цијев[уреди]

Код мушкараца, мокраћна цијев је дуга око 20 cm и завршава на врху пениса. Унутрашњост мокраћне цијеви посједује спиралне наборе (као у цијеви пиштоља), који омогућавају бржи проток урина и спреме. Дужина мокраћне цијеви код мушких јединки отежава катетеризацију.

Хистологија[уреди]

Епител мокраћне цијеви почиње ћелијама прелазног типа на изласку из мокраћне бешике. Послије епител прелази у вишеслојан високопризматичан епител, а завршава као вишеслојан плочаст епител.

У мокраћној цијеви се налазе и уретралне жлијезде које штите епител од урина.

Извори[уреди]

  1. ^ Susan Standring, ed. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 ed.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  2. ^ Јелена Крмпотић-Неманић (1993). Анатомија човјека. Загреб: Медицинска наклада. 
  3. ^ Предраг Керос, Марко Пећина, Мирјана Иванчић-Кошута (1999). Основи анатомије човјека. Загреб. 

Литература[уреди]

  • Јелена Крмпотић-Неманић (1993). Анатомија човјека. Загреб: Медицинска наклада. 
  • Предраг Керос, Марко Пећина, Мирјана Иванчић-Кошута (1999). Основи анатомије човјека. Загреб. 


Уринарни систем
Бубрег | Мокраћовод | Мокраћна бешика | Мокраћна цев