MS-13

С Википедије, слободне енциклопедије

Mara Salvatruča
Članovi često imaju prepoznatljive tetovaže
OsnovanaVestlejk, Los Anđeles
Aktivne godine1980-te – sadašnjost
TeritorijaCentralna Amerika (El Salvador, Gvatemala, Honduras, Meksiko), Sjedinjene Države, Kanada
Etnicitetprvenstveno centralnoameričko
Članstvo (est.)
  • 30.000–50.000 (globalno)[1]
  • 8.000–10.000 (Sjedinjene Dražave)
Kriminalne aktivnostiKrijumčarenje (droge, oružje, ljudi), reketarenje (ubistvo, pranje novca, iznuđivanje, kidnapovanje), razbojništvo (pljačka), ilegalna imigracija, telesne povrede
Saveznici
Rivali

Mara Salvatruča, opšte poznata kao MS-13, je međunarodna kriminalna banda koja je nastala u Los Anđelesu u Kaliforniji tokom 1970-ih i 1980-ih. Prvobitno je banda bila osnovana radi zaštite salvadoranskih imigranata od drugih bandi u oblasti Los Angelesa. Vremenom je banda prerasla u tradicionalniju kriminalnu organizaciju. MS-13 banda je definisana svojom okrutnošću i rivalstvom sa bandom 18. ulice.

Mnogi članovi MS-13 deportovani su u Salvador nakon završetka Salvadoranskog građanskog rata 1992. godine, ili nakon hapšenja, što je omogućilo širenje bande u Centralnu Ameriku. Grupa je trenutno aktivna u mnogim delovima kontinentalnog dela Sjedinjenih Država, Kanade, Meksika i Centralne Amerike. Većina članova su Centralnoamerikanci, posebno Salvadorci.

Kao međunarodna banda, njena istorija je usko povezana sa odnosima Sjedinjenih Država i Salvadora. Tokom 2018. godine, ova banda je činila manje od 1% (10.000) ukupnog broja članova bandi u Sjedinjenim Državama (1,4 miliona), i imala je sličan udeo u ubijanju ljudi dejstvom bandi. Republikanska stranka Sjedinjenih Država često pominje ovu bandu u svom zagovaranju politike protiv imigranata.

Opis[уреди | уреди извор]

Etimologija[уреди | уреди извор]

Postoji neslaganje oko etimologije imena. Neki izvori navode da je banda nazvana po La Mari, ulici u San Salvadoru, i gerilcima Salvatruča koji su se borili u Salvadoranskom građanskom ratu.[6] Pored toga, reč mara u slengu Kaliče znači banda i preuzeta je od marabunta, naziva za borbenu vrstu mrava. „Salvatruča” može biti kombinacija reči Salvadorac i truča, kaličke reči za budnost. Izraz „Salvatručas” je objašnjen kao referenca na salvadorijske seljake obučene da postanu gerilski borci, koji se nazivaju „Nacionalno oslobodilačkim frontom Farabundo Marti”.[7]

Karakteristike[уреди | уреди извор]

MS znak ganga i tetoviranja

Centralnoamerikanci su glavna meta nasilja i pretnje nasiljem od strane MS-13 pripadnika.[8] Mnoge žrtve su maloletnici.[9] Maloletnici takođe čine većinu uhapšenih osumnjičenih osoba za ubistva koja su pripisana MS-13. Mnoge školske četvrti koje primaju centralnoameričke migrante oklevale su da prihvate tinejdžere bez pratnje kada su pristigli iz Centralne Amerike, što ih je ostavilo kod kuće i podložne regrutovanju u bande.[9] Regrutovanje je često prisilno. U El Salvadoru se deca regrutuju tokom puta u školu, crkvu ili na posao. Mladi koji su uhapšeni iz bilo kojeg razloga obično postaju članovi jedne od bandi tokom zatočenja.[10] Bande su poznate po svom nasilju i podkulturnom moralnom kodu koji se zasniva na nemilosrdnoj odmazdi. Aspiranti bivaju pretučeni tokom 13 sekundi kao inicijacija za pridruživanje bandi, ritual poznat kao „prebijanje”.[11][12][13][14][15][16]

MS-13 često sprovodi javno nasilje. Čedomorstvo i femicid su uobičajeni, pri čemu Salvador ima treću najveću stope femicida na svetu. Tokom 2016. godine ubijena je jedna od 5.000 salvadoranskih žena. Pravno nekažnjavanje je ključni faktor. U slučajevima femicida samo 5% rezultira presudom.[17] Nasilne odmazde ciljaju kako neprijateljske bande, tako i njihove porodice, prijatelje i komšije. Čitave porodice bivaju zatrte u pojedinačnom napadu, bez obzira na starosno doba. Autobusi puni putnika iz pogrešnih delova grada bivaju spaljeni u sred dana.[18] Policijsko osoblje, vladini službenici i društvene organizacije su takođe česta meta. Napadi poput ovih doveli su do toga da je Vrhovni sud Salvadora odobrio klasifikaciju bandi kao terorističkih organizacija.[19]

Ova surovost uglednih članova „Marasa“ ili „Marerosa“ zaradila im je regrutuju u kartel Sinaloa koji se bori protiv Los Zetasa u tekućem ratu narko kartela u Meksiku.[20][21][22] Njihove široke aktivnosti privukle su pažnju FBI i ICE, koji su pokrenuli široke racije protiv poznatih i osumljičenih članova bandi, uhapsivši stotine članova širom Sjedinjenih Država.[23] U intervjuu sa Bilom Riterom krajem 2017. godine, njujorška okružna tužiteljica okruga Naso, Madelin Singas, govoreći o zločinima koje su počinili pripadnici bande MS-13, izjavila je: „Zločini o kojima govorimo su brutalni. Njihovo preferentno oružje je mačeta. Nalazimo ljude sa povredama koje nikada ranije nisam videla. Znate, odrubljeni su im udovi. I tako izgledaju tela koja nalazimo. Dakle, oni su brutalni. Nemilosrdni su, i mi ćemo biti neumoljivi u našim napadima na njih.”[24] Izbor mačete je u kontrastu s drugim bandama, koje radije koriste vatreno oružje.[25] Zvaničnici navode da banda ima ambicije da postane „nacionalni brend” sa organizacijom koja će se podudarati sa mafijom ili meksičkim narko kartelima i procenjuju da je njeno članstvo poraslo za nekoliko hiljada u poslednjoj deceniji, i da su prisutni u četrdeset država.[26]

Mnogi članovi Mara Salvatruča pokrivaju tela tetovažama, uključujući i lice. Uobičajene oznake uključuju „MS”, „Salvatruča”, „đavolje rogove” i naziv njihove klike.[27] Do 2007. godine banda se udaljavala od tetovaža na licu kako bi mogli da počine zločine, a da ne budu identifikovani.[28]

Pripadnici Mara Salvatruča, poput članova većine modernih američkih bandi, koriste sistem znakova ruku u svrhu identifikacije i komunikacije. Jedan od najčešće prikazanih je „đavolova glava” koja formira „M” kada je prikazano naglavačke. Ovaj ručni znak sličan je simbolu koji obično prikazuju hevi metal muzičari i njihovi fanovi. Osnivači Mara Salvatruča pozajmili su znak ruke nakon što su prisustvovali koncertima heavi metal bendova.[29]

Bande MS-13 u Sjedinjenim Državama slabo su povezane jedna sa drugom i njihove aktivnosti pretežno određuju lokalni uslovi.[30] U Salvadoru, banda je u većoj meri centralizovana i povezana.[30]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „National Gang Threat Assessment”. fbi.gov. National Gang Intelligence Center. Приступљено 19. 6. 2012. 
  2. ^ „Zetas and MS-13 Join Forces in Guatemala”. Fox News Latino. 7. 4. 2012. Архивирано из оригинала 16. 11. 2012. г. Приступљено 24. 10. 2012. 
  3. ^ а б Bryjak, G. J.; Barkan, S. E. (2011). Fundamentals of criminal justice : a sociological view. Sudbury, Massacheusetts: Jones & Bartlett Learning. стр. 115. ISBN 9780763754242. 
  4. ^ Ronczkowski, M. R. (2006). Terrorism and Organized Hate Crime: Intelligence Gathering, Analysis and Investigations. CRC Press. стр. 102—103. ISBN 9780849378508. 
  5. ^ „MS13”. 
  6. ^ Domash, Shelly Feuer. „America's Most Dangerous Gang”. apfn.org. Архивирано из оригинала 30. 04. 2019. г. Приступљено 25. 11. 2019. 
  7. ^ „MS-13: Gangs infiltrating the suburbs of Washington, DC”. dcspotlight.com. DC Spotlight Newspaper. Архивирано из оригинала 14. 06. 2018. г. Приступљено 5. 2. 2014. 
  8. ^ Rose, Joel (28. 7. 2017). „Long Island Officials Concerned With Trump's MS-13 Crackdown Tactics”. NPR. Архивирано из оригинала 14. 6. 2018. г. Приступљено 13. 8. 2017. 
  9. ^ а б Demick, Barbara (28. 7. 2017). „Trump heads to Long Island, using brutal MS-13 murders to justify deportations”. Los Angeles Times. Приступљено 13. 8. 2017. 
  10. ^ Anderson, Jon Lee. Crónicas negras : desde una región que no cuenta. ISBN 9786071129390. OCLC 880357916. 
  11. ^ „Inside MS-13's secret initiation rituals and internal feuds”. Boston.com. 21. 4. 2016. Приступљено 30. 9. 2016. 
  12. ^ „MS-13 gang members convicted by S.F. jury - SFGate”. SFGate. 30. 8. 2011. Приступљено 30. 9. 2016. 
  13. ^ „Montreal MP Probes the Sub-Culture of Gangs in Canada - Americas Quarterly”. Americas Quarterly. 12. 11. 2009. Приступљено 30. 9. 2016. 
  14. ^ Exploitation of Border Security by MS-13 in Aiding Al Qaeda's Agenda for ... - Google Books. Google Books. 2007. ISBN 9780549332657. 
  15. ^ „9 MS-13 members held in police raids - Washington Times”. The Washington Times. 25. 8. 2005. Приступљено 30. 9. 2016. 
  16. ^ „The Fight Against MS-13 - CBS News”. CBS News. 1. 12. 2005. Приступљено 30. 9. 2016. 
  17. ^ O'Toole, Molly (4. 3. 2018). „El Salvador's Gangs Are Targeting Young Girls”. The Atlantic (на језику: енглески). Приступљено 5. 12. 2018. 
  18. ^ Juan José Martinez D'aubuisson. Ver, oír y callar : un año con la Mara Salvatrucha 13. ISBN 9786078147304. OCLC 1018024764. 
  19. ^ Delcid, Merlín (25. 8. 2015). „El Salvador declara como grupos terroristas a las pandillas”. CNN. Приступљено 5. 12. 2018. 
  20. ^ Farje, Javier (24. 3. 2010). „Mexico: can the war on drugs be won?”. lab.org.uk. Latin American Bureau. Архивирано из оригинала 09. 08. 2019. г. Приступљено 9. 6. 2012. 
  21. ^ Johnson, Kevin (17. 5. 2006). „Always on guard in Nuevo Laredo”. Usatoday.com. Приступљено 9. 6. 2012. 
  22. ^ „The OAS identifies two violent gangs in Leon.”. Приступљено 9. 6. 2012. 
  23. ^ Brice, Makini (16. 11. 2017). „More than 200 arrested in U.S. crackdown on MS-13 gang”. Reuters.com. Приступљено 31. 1. 2018. 
  24. ^ Ritter, Bill. „Interview with Madeline Singas”. Приступљено 7. 4. 2018. 
  25. ^ Finn, Lisa (20. 4. 2018). „Reward Offered As Deadly MS-13 Gang Orders Long Island Cops Shot”. Patch. Архивирано из оригинала 14. 06. 2018. г. Приступљено 25. 11. 2019. 
  26. ^ Wilber, Del Quentin. (August 20, 2018). "MS-13 Gang tries to organize an unruly young membership". Wall Street Journal. p. A1, A10.
  27. ^ Werner, Zach (5. 10. 2005). „FBI Targets MS Street Gang”. NewsHour Extra. Архивирано из оригинала 1. 11. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2006. 
  28. ^ „Tattooed faces a dead giveaway: Gangs go for new look”. CNN. 16. 12. 2007. Архивирано из оригинала 18. 12. 2007. г. 
  29. ^ National Geographic. „Gang Uses Deportation to its Advantage to Flourish in the U.S.”. National Geographic. Архивирано из оригинала 24. 10. 2011. г. Приступљено 10. 9. 2008. 
  30. ^ а б Cruz, Jose Miguel (2018). „Five myths about MS-13”. The Washington Post. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

MS-13 na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=MS-13&oldid=27676088”