Pepeljuga

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Пепељуга (филм).
Pepeljuga

Ilustracija Gustava Dore za Pepeljugu
Бајка
Име: Pepeljuga
Друга имена: Cendrillon, Cenicienta,
Aschenputtel, Cenerentola,
Askungen
Подаци
Арн-Томсон сврставање: AT 510 A
Регион: Evroazija

Pepeljuga je jedna od najpoznatija bajki, prvi put objavljena 1697. godine u delu Šarla Peroa. Najčitanija verzija „Pepeljuge“ je ona koju su napisali Braća Grim.[1] Međutim, srpska verzija ove bajke zabeležena po narodnom predanju od strane Vuka Stefanovića Karadžića[2] je starija od varijante Braće Grim, jer je objavljena 1821. godine. Braća Grim su svoju verziju objavili kasnije. Poznato je da su Braća Grim bili preko Vuka upoznati sa srpskom narodnom prozom jer su je i prevodili na nemački jezik.[3][4][5][6]

Bajka[уреди]

U ovoj bajci devojka po imenu Pepeljuga ostaje bez oca i majke, i nastavlja da živi sa maćehom i njenim groznim polu-sestrama. Pepeljuga je bila primorana da radi najteže poslove u kući, umesto njene maćehe. Jednog dana, stigne pozivnica za kraljevski bal u kojoj je pisalo da su pozvate sve neudate devojke. Pepeljugi je bilo dozvoljeno da ide na bal pod uslovom da uradi sve poslove u kući. Ona stiže da uradi sve poslove, ali ne i da sašije haljinu. Ali miševi i ptice su joj sašili haljinu. Videvši to ljubomorne polu-sestre su joj pocepale haljinu. Jadna Pepeljuga otkriva dobru vilu koja joj pomaže, ali joj kaže da će čarolija trajati samo do ponoći. Pepeljuga je na balu plesala sa princem zaboravivši na sat. Kada je sat otkucao ponoć Pepeljuga je pobegla zaboravivši staklenu cipelicu. Princ je naredio da sve devojke probaju cipelicu kako bi našao Pepeljugu. Kada je došao red da Pepeljuga proba cipelu zla maćeha je slomila cipelu, ali na sreću Pepeljuga je imala drugu. Princ je oženio Pepeljugu i živeli su srećno do kraja života.

Adaptacije[уреди]

Na tržištu se mogu naći časopisi „Princeze“ na kojim je na naslovnim stranama Pepeljuga.

Reference[уреди]

  1. ^ Zipes, Jack (2001). The Great Fairy Tale Tradition: From Straparola and Basile to the Brothers Grimm. W. W. Norton & Co. стр. 444. ISBN 978-0393976366. 
  2. ^ Stefanovic Karadzic, Vuk (2007). Srpske narodne bajke. Kreativni centar; 3rd edition (2007). стр. 214. ISBN 978-8677812843. 
  3. ^ Dragutin Subotić (1927). „Serbian Popular Poetry in English Literature“. The Slavonic Review (Modern Humanities Research Association) 5 (15): 628-646. 
  4. ^ „Vuk Stefanović Karadžić kao književni kritičar“. 
  5. ^ „Vuk Karadžić – Biografija“. 
  6. ^ Lynn Thiesmeyer (2003). „The Romantic Redefinition of Myth and Folklore“. Romantic Poetry. John Benjamins Pub Co. ISBN 9027234507. 

Literatura[уреди]