Бајка

Из Википедије, слободне енциклопедије

Бајка посебна је књижевна врста која може бити народна, усмена творевина или ауторска, уметничка. У већини бајки између природног и натприродног, стварног и измишљеног нема правих супротности, односно прелаз из различитих светова за јунака је безболан и лако остварљив. Ликови су устаљени, типски. Присутни су каратктеристични родбински односи попут односа маћехе и пасторке или неколико браће, при чему је најмлађи обично носилац радње. Међу ликовима се осим породичних појављују и ликови који су нослици неког друштвеног статуса, попут краљева, принчева, принцеза или слугу. Присутна су и чудесна бића попут змајева, ала и аждаја, вила, вилењака и патуљака који су најчешће непријатељи јунака, али и животиња које су углавном помагачи.

Јунак је носилац позитивних особина и најчешће руши неки табу или забрану која га потом присиљава на тешке задатке које мора да реши.

Радња бајке се заснива на враћању равнотеже која је на почетку бајке поремећена. У бајци се често прелазе велика пространства да би се задатак остварио. Бајке најчешће имају срећне завршетке.

У свету су најславније бајке браће Грим, Ханса Кристијан Андерсена и Оскара Вајлда. Српске народне бајке је сакупио Вук Стефановић Караџић.


Са других Викимедијиних пројеката :