Phragmatobia fuliginosa

Phragmatobia fuliginosa
	Phragmatobia fuliginosa, dorzalno
	Lateralno
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Arthropoda
Класа:	Insecta
Ред:	Lepidoptera
Натпородица:	Noctuoidea
Породица:	Erebidae
Род:	Phragmatobia
Врста:	P. fuliginosa
Биномно име
	Phragmatobia fuliginosa; (Linnaeus, 1758)
Синоними
	Списак Phalaena Noctua fuliginosa Linnaeus, 1758 ; Spilosoma fuliginosa fervida Staudinger, 1871 ; Phragmatobia fuliginosa lurida Rothschild, 1910 ; Phragmatobia fuliginosa meridionalis Tutt, 1904 ; Phragmatobia fuliginosa totirubra Vorbrodt, 1914 ; Phragmatobia fuliginosa monticola Daniel, 1970 ; Spilosoma fuliginosa borealis Staudinger, 1871 ; Phalaena fuliginosa melitensis O. Bang-Haas, 1927 ; Phragmatobia fuliginosa nawari Ebert, 1973 (only a darker mountain form) ; Spilosoma fuliginosa pulverulenta Alphéraky, 1889 ; Phragmatobia fuliginosa pallida Rothschild, 1910 ; Phragmatobia fuliginosa thibetica Strand, 1919 ; Arctia rubricosa Harris, 1841 ; Phragmatobia dallii Packard, 1870;

Phragmatobia fuliginosa je vrsta noćnog leptira (moljca) iz porodice Erebidae. Palearktičkog je rasprostranjenja, prisutna od severozapadne Afrike, širom Evrope do Istočne Azije.^[1]

Stanište i biljka hraniteljka[уреди | уреди извор]

Vrsta Phragmatobia fuliginosa nema specifičnih zahteva po pitanju staništa u kom se odvija razvoj, pa se sreće na otvorenim staništima poput livada, šumskih čistina, rubova šuma, poljoprivrednih zemljišta, urbanih i suburbanih staništa poput oboda gradova, parkova, bašti i slično. Opseg nadmorskih visina na kojima je vrsta prisutna je takođe širok, te se nalazi beleže od nizija do 2500m.n.v.. Gusenice, naročito one u kasnijim stupnjevima ili pred ulutkavanje se često sreću na stazama i putevima, gde se ubrzano kreću u potrazi sa novim skrovištem među vegetacijom ili adekvatnim mestom za ulutkavanje. Gusenice su izrazito polifagne, a kao hraniteljke se beleže neke od veoma prisutnih vrsta poput maslačka (Taraxacum officinale), koprive (Urtica dioica), mnoge vrste iz rodova Rubus i Plantago (bokvice), ali i gajenim biljkama poput graška (Pisum sativum) i kupusa (Brassica oleracea). U zavisnosti od flore geografskog područja, u literaturi su navedene brojne druge zeljaste, polužbunaste i žbunaste biljne vrste.

Opis vrste^[2][уреди | уреди извор]

Jaja su beličasta, transparentna i grupisana na listu biljke hraniteljke. Mlade gusenice su plavičasto sivog integumenta, crnih, širokih papiloznih osnova seta, uočljivo dlakave. Mediodorzalna linija je žute do narandžaste boje, a dve široke subdorzalne linije bele. Lateralno, među crnim papilama, uočljiva je i linija sačinjena od žutih okruglih polja. Kako se razvijaju, gusenice su sve dlakavije, te jarka mediodorzalna linija nije vidljiva iz svakog ugla i deluje isprekidano. Gusenica može promeniti generalno obojenje u svetlo smeđe, smeđe ili skoro crno. Glavena kapsula, pravi ekstremiteti i osnove lažnih nožica su crne. Adulti su relativno malih dimenzija, raspona krila do 35mm. Kao i drugi polifagi, imaju različite forme. Najučestalija je crvenkaste boje, blago translucentnih prednjih krila. Glava i grudni deo su crvenkasto smeđi, a abdomen svetao i crven sa crnim poljima. ^[3]

Biologija i ekologija vrste^[4][уреди | уреди извор]

U zavisnosti od geografskog područja, Phragmatobia fuliginosa ima jednu (sever) do dve potpune generacije (umerenija klima) godišnje. Lete od aprila do juna, a druga generacija u avgustu i septembru. Noćni su letači i privlači ih svetlost. Stadijum koji prezimljiva je zrela gusenica, koja će se ulutkati u martu sa dolaskom toplijih dana. Uobičajeno da je da se gusenica ne hrani ponovo po izlasku iz hibernacije. Najučestaliji su susreti sa gusenicama druge generacije, koje su veoma brojne u jesenjim mesecima.^[5]