Ноћни лептири

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Moljci)

Noćni leptiri
Opodiphthera eucalypti
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Arthropoda
Klasa: Insecta
Red: Lepidoptera
(nerangirano): Heterocera

Ноћни лептири припадају другој највећој породици инсеката. Заједно са дневним лептирима, припадају реду Lepidoptera. Већина лепидоптера спада у ноћне лептире, и сматра се да постоји око 160.000 врста у овој групи инсеката,[1] многи од којих још нису описани. Већина врста ноћних лептира је ноктурна, али постоје вечерње и дневне врсте. По својој величини могу да варирају од врло ситних до крупних. Имају два пара крила која су љуспаста. Могу нежно да лепршају крилима, али и да вертикално узлећу и да лете уназад. Неки прелете невероватне раздаљине. Многе врсте имају светло обојене љуспице на крилима. Шаре им служе да привуку партнера.

Могу имати кончасте или перасте антене. Помоћу њих осете друге лептире на великим раздаљинама. На глави се налази пар сложених очију које су крупне. Имају усни апарат за сисање. Саграђен је у облику сурлице. Неки врсте имају толико дугу сурлицу да њом лако допру дубоко у унутрашњост великих цевастих цветова. Постоје и врсте које при самом врху сисаљки имају нанизане зубиће као тестере, којима могу да пресецају кору воћа како би се напили сока.

Ови инсекти су стручњаци за скривање. Њихова крила су често обојена и пружају им добру камуфлажу. Врсте са пегавим смеђим крилима могу безбедно да стоје на стаблу дрвета. Многи имају две велике туфне на крилима које личе на два будна ока на застрашујућем лицу.

Економија[уреди | уреди извор]

Ноћни лептир из Керале, Индија
Одрасли мужјак ноћног лептира који се храни бором (Thaumetopoea pityocampa). Ова врста је озбиљна шумска штеточина кад је у свом стању ларве. Обратите пажњу на чекињу која извире са доње стране задњег дела (frenulum) и иде унапред да би се задржала на малом ратојању од предњег дела, чија је функција да повеже крила заједно.

Значај за људе[уреди | уреди извор]

Неки ноћни лептири, а посебно њихове гусенице, могу да буду велике пољопривредне штеточине у многим деловима света. Неки од примера су Ostrinia и црви семеног тоболца памука.[2] Гусеница губара (Lymantria dispar) узрокује озбиљне штете у шумама северноисточних Сједињених Држава, где је инвазивна врста. У подручјима умерене климе, јабукин смотавац узрокује екстензивну штету, посебно на воћним фармама. На подручјима са тропском и субтропском климом, купусни мољац (Plutella xylostella) је вероватно најозбиљнија штеточина купусних усева. Исто тако у подсахарској Африци, афрички бушач шећерне трске је главна штеточина на пољима шећерне трске, кукуруза, и сирка.[3]

Неколико ноћних лептира из фамилије Tineidae, у народу названи мољцима се обично сматрају штеточинама, јер њихове ларве једу тканине као што је одећа и ћебад направљене од природних протеинских влакана као што су вуна или свила.[4] Они су мање склони да једу мешовите материјале који делом садрже вештачка влакна. Према неким извештајима њих одбија мирис дрвета из клеке и кедра, лаванде, или других природних уља; међутим, многи сматрају да се тиме не може спречити инфестација. Нафтален (хемикалија која се користи у куглама против ноћних лептира) се сматра ефективнијим, али постоји забринутост због његовог утицаја на људско здравље.

Ларве ноћних лептира се могу усмртити замрзавањем предмета које су они инфестирали током неколико дана на температурама испод −8 °C (18 °F).[5]

Упркос томе што су озлоглашени по оштећивању одеће, већина одраслих лептира се не храни тканинама. Многи, као што су luna, polifemus, atlas, prometea, cekropija, и други велики ноћни лептири немају усни апарат. Мада постоје многе врсте одраслих лептира које једу суву храну, постоји и мноштво врста које пију нектар.[4]

Неки ноћни лептири се узгајају због њихове економске вредности. Најпознатија међу њима су свилена буба, ларва доместикованог лептира Bombyx mori. Она се узгаја ради свиле од које гради своје лутке. Године 2002, индустрија свиле је производила више од 130 милиона килограма сирове свиле, вредне око 250 милиона америчких долара годишње.[6][7][8]

Сву свилу не производи врста Bombyx mori. Постоји неколико врста из фамилије Saturniidae које се исто тако узгајају ради свиле, као што су лептири који се развијају на неким врстама киселог дрвета (Samia cynthia група врста), кинески храстови свилини лептири (Antheraea pernyi), асамски свилени лептири (Antheraea assamensis), и јапанска свилопреља (Antheraea yamamai).

Ларве многих врста се користе као храна, посебно у Африци, где су важан прехрамбени извор. Мопански црв, гусеница Gonimbrasia belina, из фамилије Saturniidae, је значајан прехрамбени извор у јужној Африци. Још један припадник те породице који се користи као храна је „витлајући цар” (Usta terpsichore). У само једној земљи, Конгу, више од 30 врста ларви лептира се користи. Неке се продају само на локалним сеоским пијацама, док се друге транспортују из једне земље у другу.[9]

Еколошки значај[уреди | уреди извор]

Пчеле, дневни и ноћни лептири, осолике муве и још неколико група инсеката су опрашивачи биљака, па имају суштинску улогу у размножавању многих цветница. Лептири посећују цветове да би се хранили нектаром, преносећи полен са једне биљке на другу. Новија истраживања показују све већи значај ноћних лептира у опрашивању различитих врста биљака, пре свега из породица карамфила или орхидеја[10]. Студија спроведена у Великој Британији открила је ноћне лептире запрашене поленом 47 различитих биљних врста, укључујући седам врста које пчеле углавном игноришу.[11] Неке студије показују да одређене врсте ноћних лептира, као што су оне које припадају породицама Erebidae и Sphingidae, могу бити кључни опрашивачи за неке цветне биљке у хималајском екосистему.[12][13] Улоге ноћних лептира као опрашивача проучаване су ређе него дневних опрашивача, али недавне студије су показале да су они важни, мада често занемарени, ноћни опрашивачи широког спектра биљака.[14][15][16][10] Неки истраживачи кажу да је вероватно да се многе биљке за које се сматра да зависе од пчела за опрашивање такође ослањају на ноћне лептира, који су историјски били мање примећени, јер опрашују углавном ноћу.[17]

Привлачење светлошћу[уреди | уреди извор]

Разноврсни ноћни лептири у колекцији инсеката Универзитета Тексас

Ноћни лептири често круже око вештачког светла, иако је разлог за ово понашање (позитивна фототаксија) тренутно непознат. Једна хипотеза се зове небеска или попречна оријентација. Одржавајући константан угаони однос према јарком небеском светлу, као што је месец, они могу да лете у правој линији. Небески објекти су толико удаљени да је, чак и након путовања на велике удаљености, промена угла између ноћних лептира и извора светлости занемарљива; даље, месец ће увек бити у горњем делу видног поља, или на хоризонту. Када лептир наиђе на много ближу вештачку светлост и користи је за навигацију, угао се приметно мења већ након кратке удаљености, поред тога што је често испод хоризонта. Лептир инстинктивно покушава да се исправи тако што се окреће ка светлости, што доводи до тога да лептири у ваздуху падају надоле, што резултира спиралном путањом лета која се све више приближава извору светлости.[18]

Студије су откриле да је светлосно загађење изазвано све већом употребом вештачког светла или довело до озбиљног пада популације лептира у неким деловима света[19][20][21] или је озбиљно пореметило њихово ноћно опрашивање.[22][23]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Moths”. Smithsonian Institution. Архивирано из оригинала 18. 10. 2013. г. Приступљено 12. 1. 2012. 
  2. ^ The First Decade of Genetically Engineered Crops in the United States Архивирано на сајту Wayback Machine (28. април 2015). USDA.
  3. ^ Conlong, D.E. (februar 1994). „A review and perspectives for the biological control of the African sugarcane stalkborer Eldana saccharina Walker (Lepidoptera: Pyralidae)”. Agriculture, Ecosystems & Environment. 48 (1): 9—17. doi:10.1016/0167-8809(94)90070-1. 
  4. ^ а б Scott, Thomas (1995). Concise Encyclopedia Biology. Walter de Gruyter. . ISBN 978-3-11-010661-9 https://books.google.com/books?id=LorrYj5pkKYC&pg=PA681.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  5. ^ Choe, D.-H. "Clothes Moths" in How to Manage Pests: Pests of Homes, Structures, People, and Pets. University of California
  6. ^ „Table 74. Raw silk: production (including waste)”. Food and Agriculture Organization of the United Nations. Приступљено 2. 10. 2008. „Table lists worldwide raw silk production 132,400 metric tonnes in 2002” 
  7. ^ „Silk Exchanges of Tamil Nadu and Andhra Pradesh”. Central Silk Board of India. Архивирано из оригинала 7. 3. 2007. г.  gives silk prices in rupees. Exchange rate is about 50 RS to dollar.
  8. ^ „Silk Worm Farming”. Vegan Society. Архивирано из оригинала 19. 6. 2008. г. Приступљено 2. 10. 2008. „World Raw Silk Production in 1996 is listed as 83,670 metric tonnes” 
  9. ^ „Some Edible Species”. Food-Insects.com. Архивирано из оригинала 7. 11. 2014. г. 
  10. ^ а б Hahn, Melanie; Brühl, Carsten A. (25. 1. 2016). „The secret pollinators: an overview of moth pollination with a focus on Europe and North America”. Arthropod-Plant Interactions. 10 (1): 21—28. ISSN 1872-8855. S2CID 18514093. doi:10.1007/s11829-016-9414-3. Архивирано из оригинала 14. 3. 2022. г. Приступљено 19. 9. 2021. 
  11. ^ Fox, Alex. „Moths Work the Pollination Night Shift, Visiting Some Flowers Bees Skip”. smithsonianmag.com. Приступљено 30. 10. 2022. 
  12. ^ „National Mission on Himalayan Studies”. nmhs.org.in (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 11. 2018. г. Приступљено 4. 11. 2018. 
  13. ^ Singh, Shiv Sahay (28. 10. 2018). „Moths are key to pollination in Himalayan ecosystem”. The Hindu (на језику: енглески). ISSN 0971-751X. Архивирано из оригинала 28. 10. 2018. г. Приступљено 4. 11. 2018. 
  14. ^ Walton, Richard E.; Sayer, Carl D.; Bennion, Helen; Axmacher, Jan C. (13. 5. 2020). „Nocturnal pollinators strongly contribute to pollen transport of wild flowers in an agricultural landscape”. Biology Letters. The Royal Society. 16 (5). doi:10.1098/rsbl.2019.0877. 
  15. ^ Matt McGrath (13. 5. 2020). „Nature crisis: Moths have 'secret role' as crucial pollinators”. BBC. Архивирано из оригинала 13. 5. 2020. г. Приступљено 13. 5. 2020. 
  16. ^ Macgregor, Callum J.; Pocock, Michael J. O.; Fox, Richard; Evans, Darren M. (2015). „Pollination by nocturnal Lepidoptera, and the effects of light pollution: a review”. Ecological Entomology (на језику: енглески). 40 (3): 187—198. ISSN 1365-2311. PMC 4405039 Слободан приступ. PMID 25914438. doi:10.1111/een.12174. 
  17. ^ Kuta, Sarah. „Moths are the Unsung Heroes of Pollination”. smithsonianmag.com. Приступљено 30. 10. 2022. 
  18. ^ „Why Are Moths Attracted to Flame?”. npr.org. 18. 8. 2007. Архивирано из оригинала 8. 1. 2009. г. Приступљено 5. 4. 2018. 
  19. ^ van Langevelde, Frank; Braamburg-Annegarn, Marijke; Huigens, Martinus E.; Groendijk, Rob; Poitevin, Olivier; van Deijk, Jurriën R.; Ellis, Willem N.; van Grunsven, Roy H. A.; de Vos, Rob (4. 1. 2018). „Declines in moth populations stress the need for conserving dark nights”. Global Change Biology (на језику: енглески). 24 (3): 925—932. Bibcode:2018GCBio..24..925V. ISSN 1354-1013. PMID 29215778. S2CID 205145880. doi:10.1111/gcb.14008. 
  20. ^ „The State Of Britain's Moths”. butterfly-conservation.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 11. 2018. г. Приступљено 4. 11. 2018. 
  21. ^ Boyes, Douglas H.; Evans, Darren M.; Fox, Richard; Parsons, Mark S.; Pocock, Michael J. O. (август 2021). „Street lighting has detrimental impacts on local insect populations”. Science Advances (на језику: енглески). 7 (35): eabi8322. Bibcode:2021SciA....7.8322B. doi:10.1126/sciadv.abi8322. 
  22. ^ Macgregor, Callum J.; Evans, Darren M.; Fox, Richard; Pocock, Michael J. O. (12. 7. 2016). „The dark side of street lighting: impacts on moths and evidence for the disruption of nocturnal pollen transport”. Global Change Biology (на језику: енглески). 23 (2): 697—707. ISSN 1354-1013. PMID 27251575. doi:10.1111/gcb.13371 Слободан приступ. 
  23. ^ Knop, Eva; Zoller, Leana; Ryser, Remo; Gerpe, Christopher; Hörler, Maurin; Fontaine, Colin (2. 8. 2017). „Artificial light at night as a new threat to pollination”. Nature (на језику: енглески). 548 (7666): 206—209. Bibcode:2017Natur.548..206K. ISSN 0028-0836. PMID 28783730. S2CID 4466564. doi:10.1038/nature23288. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ноћни лептири na Vikimedijinoj ostavi.
Ноћни лептири на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ноћни_лептири&oldid=27715452”