Solvejev postupak

Из Википедије, слободне енциклопедије

Solvejev postupak (amonijačno karbonatni proces) je industrijski proces za proizvodnju natrijum karbonata iz natrijum hlorida, amonijaka i ugljen dioksida.[1][2] Proces je razvijen u modernu formu tokom 1860-tih. Svedska proizvodnja natrijum karbonata je 2005. bila oko 42 miliona tona.[3]

Hemija[уреди]

U zasićen rastvor natrijum hlorida uvodi se amonijak i ugljen(IV) oksid. Reakcijom u vodenom rastvoru nastaju amonijačni, natrijumovi, bikarbonatni i hloridni joni, koji mogu da daju četiri različite soli: amonijum hlorid (NH4Cl), amonijum bikarbonat (NH4HCO3), natrijum hlorid (NaCl) i natrijum bikarbonat (NaHCO3). Hlađenjem rastvora istaloži se najmanje rastvorna so - NaHCO3, a u rastoru ostaju joni amonijaka i hlora. Istaloženi NaHCO3 se odvaja od rastvora filtracijom, a zatim se zagrevanjem u rotacionoj peći dobije natrijum karbonat (soda).

NH3 + CO2 → NH4HCO3
NH4HCO3 + NaCl → NaHCO3 + NH4Cl (NaHCO3 u vidu taloga na dnu)
2NaHCO3 → Na2CO3 + CO2 + H2O (uz pomoć temperature natrijum hidrogenkarbonat (soda bikarbona) se razlaže na natrijum karbonat (obična soda), ugljen dioksid i vodu)

Reference[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition ed.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 
  3. ^ Kostick, Dennis (2006). "Soda Ash", chapter in 2005 Minerals Yearbook, United States Geological Survey.

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]