Solvejev postupak
Solvejev postupak (amonijačno karbonatni proces) je industrijski proces za proizvodnju natrijum karbonata iz natrijum hlorida, amonijaka i ugljen dioksida.[1][2] Proces je razvijen u modernu formu tokom 1860-tih. Svedska proizvodnja natrijum karbonata je 2005. bila oko 42 miliona tona.[3]
[уреди] Hemija
U zasićen rastvor natrijum hlorida uvodi se amonijak i ugljen(IV) oksid. Reakcijom u vodenom rastvoru nastaju amonijačni, natrijumovi, bikarbonatni i hloridni joni, koji mogu da daju četiri različite soli: amonijum hlorid (NH4Cl), amonijum bikarbonat (NH4HCO3), natrijum hlorid (NaCl) i natrijum bikarbonat (NaHCO3). Hlađenjem rastvora istaloži se najmanje rastvorna so - NaHCO3, a u rastoru ostaju joni amonijaka i hlora. Istaloženi NaHCO3 se odvaja od rastvora filtracijom, a zatim se zagrevanjem u rotacionoj peći dobije natrijum karbonat (soda).
- NH3+CO2 → NH4HCO3
- NH4HCO3+NaCl → NaHCO3+NH4OH (NaHCO3 u vidu taloga na dnu)
- NaHCO3 → Na2CO3+CO2+H2O (uz pomoć temperature natrijum hidrogenkarbonat se razlaže na natrijum karbonat (obična soda), ugljen dioksid i vodu)
[уреди] Reference
- ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ^ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition ed.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- ^ Kostick, Dennis (2006). "Soda Ash", chapter in 2005 Minerals Yearbook, United States Geological Survey.
