Угљен-диоксид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Угљен-диоксид
Ball-and-stick model of carbon dioxide
Space-filling model of carbon dioxide
Други називи Гас угљене киселине
Угљен анхидрид
Угљен оксид
Угљен(IV) оксид
Суви лед (чврста фаза)
Идентификација
CAS регистарски број 124-38-9 YesY
PubChem[1][2] 280
ChemSpider[3] 274 YesY
EINECS број 204-696-9
КЕГГ[4] D00004
MeSH Carbon+dioxide
База података биолошки релевантних молекула 16526
RTECS FF6400000
АТЦ V03AN02
СМИЛЕС
InChI
Бајлштајн 1900390
Гмелин Референца 989
3DMet B01131
Својства
Молекулска формула CO2
Моларна маса 44.01 g mol−1
Агрегатно стање Bezbojni gas
Мирис Bez mirisa
Густина 1562 kg/m3 (чврст на 1 atm и −78.5 °C)
770 kg/m3 (tečan на 56 atm i 20 °C)
1,977 kg/m3 (гас на 1 atm и 0 °C)
Тачка топљења

-78 °C, 194.7 K, -109 °F (субл.)

Тачка кључања

-57 °C, 216.6 K, -70 °F (на 5.185 bar)

Растворљивост у води 1,45 g/L на 25 °C, 100 kPa
Напон паре 5,73 MPa (20 °C)
pKa 6,35, 10,33
Индекс рефракције (nD) 1,1120
Вискозност 0,07 cP на −78.5 °C
Диполни момент 0 D
Структура
Кристална решетка/структура тригонална
Облик молекула (орбитале и хибридизација) linearan
Термохемија
Стандардна енталпија стварања једињења ΔfHo298 −393,5 kJ·mol−1
Стандардна моларна ентропија So298 214 J·mol−1·K−1
Специфични топлотни капацитет, C 37,135 J/K mol
Опасност
Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) Sigma-Aldrich
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
2
0
 
Сродна једињења
Други анјони Угљен дисулфид
Угљен диселенид
Други катјони Силицијум диоксид
Германијум диоксид
Калај диоксид
Олово диоксид
Сродна оксиди угљеника Угљен моноксид
угљен субоксид
Диугљен моноксид
угљен триоксид
Сродна једињења угљена киселина
карбонил сулфид

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Угљен-диоксид или угљеник(IV)-оксид је атмосферски гас који се састоји од једног атома угљеника и два атома кисеоника. Хемијска формула овог гаса је CO2.

Особине[уреди]

Под нормалним условима угљен-диоксид је у гасовитом агрегатном стању. Без мириса је, загушљив, незапаљив, тежи од ваздуха. Адијабатском експанзијом (ширењем са високог на атмосферски притисак) делимично прелази у чврсто стање (суви лед).

Примена[уреди]

  • У производњи пића и газираних напитака, заштиту и претакање;
  • У хемијској индустрији за добијање карбоната, бикарбоната, ђубрива, синтезних смеса, у неутрализацији алкалних раствора, производњи боја, итд.;
  • У техници заваривања, у металургији, ливарству, у хлађењу и заштити производа.

Примена у гашењу пожара[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Пожар

Угљен-диоксид је ефикасно средство које на запаљену материју делује искључиво угушујуће, тако што је изолује од околног ваздуха, при чему је расхлађујући ефекат релативно мали. Он је погодно средство за гашење пожара у затвореним просторијама, јер истискује ваздух из просторија, кад у већини случајева долази до престанка процеса горења. Употребљава се најбоље за гашење пожара на електричним уређајима и инсталацијама под напоном (класе Е), мањих количина запаљивих течности и гасова, пожара класе Б и Ц, док се за гашење пожара лаких метала не препоручује.[5]

Начин производње и испоруке[уреди]

  • Добија се пречишћавањем сировог угљендиоксида из природних извора или из процеса хемијске индустрије и утечњавањем у робни гас.
  • У челичним судовима - боцама, под притиском од 70-150 бара у течном агрегатном стању или у течном агрегатном стању специјалним транспортним судовима под притиском до суда корисника гаса.

Поступак и материјали[уреди]

  • Гас у сувом стању није кородиван. За влажан гас је неопходна примена легираних челика. За течност се користе легирани челици за ниске температуре. Дозвољена је употреба већине пластичних материјала.
  • У раду са гасом или течношћу под притиском треба се придржавати прописаних упутстава и мера заштите.

Суви лед[уреди]

Суви лед је угљендиоксид у чврстом агрегатном стању на температури од -79º C. Суви лед се производи од течног угљендиоксида при контролисаним условима у специјално конструисаној машини. При овом процесу настаје прво суви снег, а компресијом и суви лед, који се затим пресује кроз екструдерску плочу, и тако добија производ различитих димензија.

  • Суви лед се испоручује у блоковима димензија 25 cm x 25 cm x 40 cm, просечне тежине око 25 kg.
  • Пакује се и транспортује у изолованим контејнерима у које стаје око 250 kg.

Употреба[уреди]

Употребе сувог леда су разне од хлађења хране и пића у кетерингу, транспорта крви, крвне плазме и органа на ниским температурама, до чишћења и одмашћивања површина

Примена[уреди]

Основна употреба је за хлађење у транспорту.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ Шимон Ђармати, Хемија опасних материја, Виша политехничка школа, Београд,2006.

Спољашње везе[уреди]