Spisak privatnih kompanija za svemirske letove

С Википедије, слободне енциклопедије

Ovaj članak je lista nevladinih ili privatnih subjekata fokusiranih na razvoj i/ili ponudu opreme i usluga usmerenih na letove u svemir, kako robotske tako i ljudske. Lista uključuje i neaktivne i aktivne entitete.

Spisak skraćenica korišćenih u ovom članku

LEO: Niska Zemljina orbita
GTO: Geostacionarna transferna orbita
HCO: Heliocentrična orbita
VTOL: Vertikalno poletanje i sletanje
SSTO: Jednostepeni-orbitalni
TSTO: Dvostepeni u orbitu
SSTSO: Jednostepeni u pod-orbitu.

Komercijalni astronauti[уреди | уреди извор]

Proizvođači svemirskih vozila[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Spisak proizvođača svemirskih letelica

Vozila za prevoz tereta[уреди | уреди извор]

Види још: Poređenje teretnih vozila svemirske stanice
Naziv firme Svemirska letelica Lansirni sistem Dužina (m) Suva masa (kg) Masa lansiranja (kg) Nosivost (kg) Zapremina korisnog tereta (m³) Povratni teret (kg) Prečnik (m) Generisana snaga (W) Automatsko pristajanje Status
SpaceX Dragon Falcon 9 Block 5 61 4,200[4] 10,200 6,000[5] pod pritiskom ili bez pritiska, u bilo kojoj mešavini[6] 100 (pod pritiskom), plus 14 (bez pritiska), ili 34 (bez pritiska sa produženim trupom)[7] 3,000 povratnih kapsula[8] 37 2,000[9] Ne Penzionisan (21/22)
Dragon 2 Falcon 9 Block 5 81 6,400 6,000[5] 100 (pod pritiskom), plus 14 (bez pritiska) 3,000[5] 37 Da Operativno (5/5)
Orbital Cygnus (standard) Antares 1x0 514 1,500[10] 2,000[10] 189[10] Nijedan 307 3.500[11] Ne Penzionisan (3/4)
Northrop Grumman Innovation Systems Cygnus (enhanced) Antares 230
Atlas V 401 		634 1,800[12] 3,500[12] 27[12] Nijedan 307 Ne Operativno (14/14)
Sierra Nevada Corporation Dream Chaser Cargo System Atlas V
Vulcan[13] 		5,000 pod pritiskom, 500 bez pritiska[14] 1,750[14] Da Planirani
razvoj: 2023

Vozila za prevoz posade[уреди | уреди извор]

Види још: Poređenje svemirskih vozila sa posadom

Orbital[уреди | уреди извор]

Naziv firme Svemirska letelica Dimet Lansirni
sistem 		Veličina
posade 		Dužina (m) Prečnik (m) Masa lansiranja (kg) Sistem
napajanja 		Generisana
snaga (W) 		Prvi
svemirski let * 		Status
Blue Origin Biconic Space Vehicle LEO New Glenn Planirani datum nije poznat U razvoju
Boeing CST-100 Starliner LEO Višestruko, u početku Atlas V 7[15] 503[16] 456[16] Solarni paneli Planirano: prvi put bez posade 2023.
(Prvi bez posade: 20. decembra 2019., drugi bez posade: 19. maja 2022.) 		Testiranje

(2/3)

Sierra Nevada Corporation Dream Chaser Space System LEO Višestruko, u početku Vulcan Centaur 7[17][18] 9[19] 11,300[20] 2026[21] U razvoju
SpaceX Dragon 2 LEO Falcon 9 Block 5 7[note 1] 81[22] 37[23] Solarni Sa posadom: 30. maj 2020.
(Bez posade: 2. marta 2019.) 		Operativno (8/8)
Starship Mars[24][note 2] Super Heavy <=100 50[24] 9[24][note 3] 1,335,000[24] Solarni paneli Planirano: 2022. bez posade U razvoju
* - Format: sa posadom (bez posade), uključuje greške
  1. ^ Broj sedišta će biti 4 za rotacije članova posade za ISS
  2. ^ Iako je dizajniran da može da leti bilo gde u solarnom sistemu, predviđeni maksimalni domet ovog vozila je Mars
  3. ^ Plus peraje/noge

Suborbital[уреди | уреди извор]

Naziv firme Svemirske letelica Domet Lansirni
sistem 		Veličina
mozga 		Dužina (m) Prečnik (m) Masa lansiranja (kg) Prvi
svemirski let * 		Status
Scaled Composites SpaceShipOne 100 km (62 mi) White Knight 1 8.53 8.05 3,600 21. Jun 2004 Penzionisan (3/3)[note 1]
Blue Origin New Shepard Crew Capsule 114 km (71 mi) (kapsule, koristeći motor sistema za bekstvo) New Shepard 6 3.6 Sa posadom: 20. jul 2021

(Bez posade: 29. april 2015.)

Operativno (6/6)
The Spaceship Company SpaceShipTwo 110 km (68 mi) White Knight Two 8 (2 pilota, 6 putnika) 18.3 8.3 9,740 13. Decembar 2018. Testiranje (5/6)[note 2]
Copenhagen Suborbitals[note 3] Tycho Deep Space 105 km (65 mi)
 Spica 1 13 0.955 4,000 Planirani datum nije poznat U razvoju
PD AeroSpace (Nepoznato) 110 km (68 mi)[25] (Nepoznato) 8 (6 putnika, 2 pilota) 14.8[26] >6,000 Planirani datum nije poznat U razvoju
World View Explorer Capsule 30 km (19 mi) Stratosferski balon 10 (8 putnika, 1 pilot, 1 domar) 5.5 4,500 Planirano 2024 U razvoju
* - Format: sa posadom (bez posade), uključuje greške
  1. ^ Ne uključuje atmosferske letove sa posadom
  2. ^ Ne uključuje letove sa pogonom koji nisu namenjeni da stignu u svemir
  3. ^ Danski amaterski svemirski program za ljude.

Proizvođači lansirnih vozila[уреди | уреди извор]

За више информација погледајте: Spisak orbitalnih sistema za lansiranje
Naziv firme Ime
lansera 		Tip
lansera 		Broj
faza 		Maksimalni
doseg 		Status
lansera 		Prvo
poletanje 		Reference
ABL Space Systems RS1 Laka raketa 2 LEO U razvoju 9. Januar 2023. (planirano) [27]
Agnikul Cosmos Agnibaan Laka raketa 2 LEO U razvoju Nepoznato
ARCA Space Haas 2b Suborbitalna raketa sa posadom 1 Suborbitalni Otkazano — [28]
Haas 2CA Laka raketa 1 LEO Otkazano — [29]
Super Haas Srednja raketa 2 LEO Predloženo Nepoznato [30]
EcoRocket Demonstrator Laka raketa za višekratnu upotrebu 3 LEO U razvoju 2022 (planirano) [31]
EcoRocket Heavy Teška raketa 3 Deep space Predloženo Nepoznato [31]
Australian Space Research Institute AUSROC Nano Laka raketa 2 LEO U razvoju Nepoznato [32]
Astra Space Astra Rocket 1 Zvučna raketa 2 Suborbitalni Penzionisan (0/1) 2018 [33][34][35]
Astra Rocket 2 Zvučna raketa 2 Suborbitalni Penzionisan (0/1) 2018 [36]
Astra Rocket 3 Laka raketa 2 LEO Penzionisan (2/5) 2020 [37][38]
Astra Rocket 4 Laka raketa 2 LEO U razvoju 2023 (planirano) [39][40]
SALVO Laka raketa 2 LEO Otkazano — [41][42][43]
Bellatrix Aerospace Chetak Laka raketa 2 LEO U razvoju 2023 (planirano)
Blue Origin New Shepard Suborbitalna raketa za višekratnu upotrebu 1 Suborbitalni Operativno (22/23) 2015
New Glenn Teška raketa za višekratnu upotrebu 2 or 3 GTO U razvoju 2023 (planirano) [44][45][46]
New Armstrong Super-teška raketa za višekratnu upotrebu 3 HCO Predloženo ~2030 (Predloženo)
BluShift Aerospace Stardust Zvučna raketa za višekratnu upotrebu 1 Suborbitalni Operativno (1/1) 2020
Starless Rogue Zvučna raketa 2 Suborbitalni U razvoju Nepoznato
Brown Dwarf Zvučna raketa 2 or 3 Suborbitalni Otkazano —
Red Dwarf Laka raketa 3 LEO U razvoju Q2 2024 (planirano)
Borneo SubOrbitals TBA Zvučna raketa 2 or 3 Suborbitalni U razvoju 2022 (planirano) [47][48][49]
Canadian Arrow Canadian Arrow Suborbitalna raketa sa posadom 2 Suborbitalni Otkazano — [50]
CubeCab Cab-3A Laka raketa 3 + avion LEO Predloženo Nepoznato [51][52]
Datiotec Aeroespacial / INMEU A.C. JFCR.2000-Pollux Zvučna raketa 1 Suborbitalni U razvoju Nepoznato [53][54]
Exos Aerospace SARGE Zvučna raketa za višekratnu upotrebu 1 Suborbitalni Operativno (3/4) 2018 [55][56]
Equatorial Space Systems Volans Laka raketa 3 LEO U razvoju Nepoznato [57]
Dorado Zvučna raketa 1 or 2 Suborbitalni U razvoju 2023 (planirano) [58]
LAD Zvučna raketa 1 Suborbitalni Penzionisan (1/1) 2020 [59]
Firefly Aerospace Firefly Alpha Laka raketa 2 LEO Operativno (1/2) 2021 [60]
Firefly MLV Laka raketa 2 LEO U razvoju 2025 (planirano) [61]
General Astronautics Urania Srednja raketa 3 LEO Otkazano — [62][63]
Gilmour Space Technologies RASTA Zvučna raketa 1 Suborbitalni Penzionisan (1/1) 2016 [64]
Eris Laka raketa 3 LEO U razvoju April 2023 (planirano) [64]
Generation Orbit X-60A (GOLauncher 1) Zvučna raketa lansirana iz vazduha 1 + avion Suborbitalni U razvoju Nepoznato [65][66]
GOLauncher 2 Lansiranje u orbitu 2 + avion LEO U razvoju Nepoznato
Independence-X Aerospace DNLV (Dedicated Nano Launch Vehicle) Laka raketa 2 LEO U razvoju 2023 (planirano) [67][68]
Interorbital Systems NEPTUNE N series Laka raketa 3–4 LEO U razvoju Nepoznato [69][70]
NEPTUNE N36 Laka raketa 4 TLI Predloženo Nepoznato [69][70]
Neptune TSAAHTO Srednja raketa 2½ TLI Predloženo Nepoznato [69]
Interstellar Technologies Momo Zvučna raketa 1 Suborbitalni Operativno (3/7) 2017 [71][72]
Isar Aerospace Spectrum Laka raketa 2 LEO U razvoju H1 2023 (planirano) [73]
Launcher Light Laka raketa 2 LEO U razvoju 2024 (planirano) [74]
Leaf Space Primo Laka raketa 2 LEO Predloženo Nepoznato [75][76]
Lin Industrial Taymyr Laka raketa 3 LEO U razvoju Nepoznato [77][78]
Lockheed Martin VentureStar Svemirski avion za višekratnu upotrebu 1 LEO Otkazano — [79]
Athena Srednja raketa 2 or 3 TLI Penzionisan (5/7) 1995
Mishaal Aerospace M-SV Zvučna raketa 1 Suborbitalni U razvoju Nepoznato [80][81][82]
M-OV Laka raketa 1 + 6 Boosters LEO U razvoju Nepoznato [80][81][83]
M-LV Laka raketa 1 + 8 boosters TLI U razvoju Nepoznato [80][81][84]
OneSpace OS-X Zvučna raketa 2 Suborbitalni Operativno (2/2) 2018 [85]
OS-M1 Laka raketa 3 LEO Operativno (0/1) 2019 [86]
OS-M2 Laka raketa 3 + 2 boosters LEO U razvoju Nepoznato [87]
OS-M4 Laka raketa 3 + 4 boosters LEO U razvoju Nepoznato [88]
Orbex Prime Laka raketa 2 LEO U razvoju 2023 (planirano) [89]
OrbitX Haribon SLS-1 Laka raketa 2 LEO U razvoju 2023–2024 (planirano)
Northrop Grumman Innovation Systems Antares Srednja raketa 3 LEO Operativno (15/16) 2013 [90]
Minotaur-C, formerly Taurus Laka raketa 4 LEO Operativno (7/10) 1994 [91][92][93]
Pegasus Lansiranje u orbitu 3-4 + avion HEO Operativno (40/45) 1990
Omega Srednja raketa 3 + 0-6 boosters GEO Otkazano (Planirano je za 2021) [94]
Orbital Transport & Raketen AG OTRAG Srednja raketa promenljiva LEO (dizajniran)
Suborbitalni (postigao) 		Penzionisan (15/18) 1977 [95]
Perigee Aerospace Blue Whale 1 Laka raketa 2 LEO U razvoju Nepoznato [96][97]
PLD Space Miura 1 Zvučna raketa 1 Suborbitalni U razvoju 15. Januar 2023. (planirano) [98][99][100][101]
Miura 5 Laka raketa 3 LEO U razvoju 2024 (planirano) [102]
Relativity Space Terran 1 Laka raketa 2 LEO U razvoju 2022 (planirano) [103][104]
Terran R Srednja raketa za višekratnu upotrebu 2 Duboki svemir U razvoju 2024 (planirano) [105]
Rocket Crafters Intrepid-1 Laka raketa 2 LEO U razvoju Nepoznato [106][107]
Rocket Lab Ātea-1 Zvučna raketa 2 Suborbitalni Penzionisan (1/1) 2009 [108][109]
Ātea-2 Zvučna raketa 2 Suborbitalni Otkazano — [110]
Electron Laka raketa za višekratnu upotrebu 2 TLI Operativno (26/29) 2017 [111]
Neutron Srednja raketa 2 GTO U razvoju 2024 (planirano) [112][113]
RocketStar Star-Lord Laka raketa 2 LEO U razvoju Nepoznato [114]
Rocket Factory Augsburg RFA One Laka raketa 3 LEO U razvoju 2023 (planirano) [115][116][73]
Skyroot Aerospace Vikram S Zvučna raketa 3 LEO Operativno 2022 November 18 [117]
Vikram-II Laka raketa 3 LEO U razvoju Nepoznato
Vikram-III Laka raketa 3 LEO U razvoju Nepoznato
Skyrora Skyrora 1 Zvučna raketa 1 Suborbitalni U razvoju Nepoznato [118][119][120]
Skylark Micro Zvučna raketa 2 Suborbitalni Operativno (1/1) 2021 [121]
Skylark L Zvučna raketa 1 Suborbitalni U razvoju 2022 (planirano) [122][123]
Skyrora XL Laka raketa 3 LEO U razvoju 2023 (planirano) [124][125][126][127]
SpaceForest Bigos Zvučna raketa 1 Suborbitalni Operativno (5/5) 2015 [128]
Candle-2 Zvučna raketa 1 Suborbitalni Operativno (1/1) 2016 [129][130][131]
Perun Zvučna raketa 1 Suborbitalni Operativno (1/1) 2020[132] [133]
SIR (Suborbital Inexpensive Rocket) Zvučna raketa 1 Suborbitalni U razvoju 2022 (planirano) [128][134]
Space Services Inc. Percheron Zvučna raketa 1 Suborbitalni Otkazano — [135]
Conestoga 1620 Srednja raketa 4 LEO (dizajniran)
Suborbitalni (postigao) 		Penzionisan (0/1) 1995 [135]
SpaceLS Prometheus-1 Laka raketa 2 LEO U razvoju Nepoznato [136][137]
Space Pioneer Tiansuo-1 Testna faza vertikalnog sletanja 1 Suborbitalni U razvoju Nepoznato [138]
Tianlong-1 Laka raketa LEO U razvoju Nepoznato [138]
SpaceX Falcon 1 Laka raketa 2 LEO Penzionisan (2/5) 2006 [139]
Falcon 1e Laka raketa 2 LEO Otkazano — [139]
Falcon 5 Srednja raketa 2 GTO Otkazano — [140]
Falcon 9 v1.0 Srednja raketa 2 GTO (dizajniran)
LEO (postigao) 		Penzionisan (5/5) 2010 [141]
Falcon 9 v1.1 Srednja raketa 2 HCO Penzionisan (14/15) 2013 [141]
Falcon 9 Full Thrust
Block 1-4 		Srednja raketa za višekratnu upotrebu /
Teška raketa (potrošnja) 		2 TMI[142] Penzionisan (36/36) 2015 [141]
Falcon 9 Block 5 Srednja raketa za višekratnu upotrebu /
Teška raketa (potrošnja) 		2 TMI[142] Operativno (139/139) 2018 [143][144]
Falcon Heavy Teška raketa za višekratnu upotrebu /
Super-heavy rocket (expendable) 		2 + 2 boosters Duboki svemir (Pluto)[145] Operativno (4/4) 2018 [141][146]
Starship Super-Heavy Super-teška raketa za višekratnu upotrebu 2 Duboki svemir U razvoju 2022 (planirano)[147] [148][149]
Success Rockets Nebo 1 Ultralaka raketa 1 Suborbitalni Operativno (1/1) Decembar 2021 [150]
Stalker Ultralaka raketa 2 LEO U razvoju 2024 [151]
United Launch Alliance Atlas V Srednja raketa 2 + 0-5 boosters TMI Operativno (94/95) 2002 [152]
Delta II 6000 Srednja raketa 2-3 + 9 boosters GTO Penzionisan (17/17) 1989 [153]
Delta II 7000 Laka raketa 2-3 + 3, 4 or 9 boosters GTO Penzionisan (130/132) 1990 [153]
Delta II 7000H Srednja raketa 2-3 + 9 boosters TMI Penzionisan (6/6) 2003 [153]
Delta IV Srednja raketa 2 + 0, 2 or 4 boosters GTO Penzionisan (28/28) 2003 [154]
Delta IV Heavy Teška raketa 2 + 2 boosters GTO Operativno (10/11) 2004 [155]
Vulcan Teška raketa 2 + 0-6 boosters GTO U razvoju 2023 (planirano) [156]
UP Aerospace Skyloft/Skyloft XL Zvučna raketa 1 Suborbitalni Operativno (18/19) 2006
Spyder Laka raketa 2 LEO U razvoju 2023
Vector Launch Vector-R Laka raketa 2 LEO U razvoju 2023 (2 prototipa lansirana u 2017)
Vector-RE1 Laka raketa 2 or 3 LEO Otkazano —
Vector-H Laka raketa 2 LEO Otkazano —
Vector-HE1 Laka raketa 2 or 3 LEO Otkazano —
Virgin Orbit LauncherOne Lansiranje u orbitu 2 + avion LEO Operativno (4/5) 2020 (Prvi uspešan pokušaj je bio u januaru 2021.) [157]
Zero2infinity Bloostar Rockoon sistem (balon na velikoj visini i svemirski lanser) 3 + balon na velikim visinama LEO U razvoju Nepoznato [158]

Lenderi, roveri i orbiteri[уреди | уреди извор]

Naziv firme Naziv vozila Tip vozila Status vozila Reference
ARCASPACE ELE (European Lunar Explorer) lunarni orbiter U razvoju [159]
Astrobotic Technology Red Rover lunarni rover U razvoju [160]
Griffin (previously Artemis Lander) lunarni lander Pregovaranje [161]
Peregrine Lander lunarni lander U razvoju [162]
Blue Origin Blue Moon lunarni lander U razvoju
Integrated Lander Vehicle lunarni let sa posadom U razvoju
Dynetics Dynetics HLS lunarni lander U razvoju
Euroluna ROMIT lunarni rover Otkazano [163]
Golden Spike Company
(Nepostojeći) 		unnamed lunarni let sa posadom Otkazano [164]
Hakuto Sorato lunarni rover U razvoju [165][166]
Tetris lunarni rover Otkazano [167]
Independence-X Aerospace SQUALL (Scientific Quest Unmanned Autonomous Lunar Lander) lunarni lander Otkazano [168]
Interorbital Systems RIPPER (Robotic InterPlanetary Prospector Excavator Retriever) lunarni lander U razvoju [169]
Intuitive Machines Nova-C lander, and Universal Reentry Vehicle (URV)[170] lunarni lander; orbitalno vozilo za višekratnu upotrebu U razvoju [171]
Lunar Mission One unnamed lunarni lander Predloženo (2014) [172]
Masten Space Systems XEUS lunarni lander Pregovaranje [161]
Masten Space Systems XL-1 lunarni lander U razvoju [173]
Moon Express MX-1 lunarni lander Testiranje [161][174]
Odyssey Moon MoonOne (M-1) lunarni rover Otkazano [175]
Omega Envoy Sagan lunarni rover Otkazano [176]
OrbitBeyond Z-01 lunarni lenderi i roveri Predloženo (2018) [177][178]
PTScientists Audi Lunar quattro lunarni rover Testiranje [179]
PTScientists ALINA (Autonomous Landing and Navigation Module) lunarni lander U razvoju [180]
Puli Space Technologies Puli lunarni rover Prikupljanje sredstava [181]
SpaceX Starship sletanje na Mars sa posadom U razvoju
Starship HLS lunarni let sa posadom U razvoju
Team FREDNET Picorover lunarni rover Otkazano [182]
Team Italia AMALIA (Ascensio Machinae Ad Lunam Italica Arte) lunarni rover Otkazano [183]
Team Indus HHK-1 lunarni lander U razvoju
Team Indus ECA lunarni rover U razvoju
TransOrbital TrailBlazer lunarni orbiter Otkazano [184]
Team Plan B Plan B lunarni rover Otkazano
Spacebit Asagumo lunarni rover Testiranje [185][186]
Space IL Beresheet lunarni lander Srušio se pri sletanju
Space Explration Corp Defiant lunarni lander Otkazano [187]
Synergy Moon Tesla lunarni rover U razvoju [188]

Istraživačka vozila i demonstratori tehnologije[уреди | уреди извор]

За више информација погледајте: Spisak sondažnih raketa
Naziv firme Naziv vozila Namena vozila Status vozila Reference
ARCA Demonstrator 2b demonstracija monopogonskog motora za višekratnu upotrebu Penzionisan
Armadillo Aerospace Quad demonstracija VTOL Penzionisan
ASRI AUSROC I sistemi testiranja Penzionisan
AUSROC II nosivost do 10 km Penzionisan
AUSROC 2.5 sistemi testiranja Testiranje
AUSROC III nosivost od 150 kg do 500 km U razvoju
Blue Origin Goddard demonstracija VTOL Penzionisan
Deep Blue Aerospace Nebula-1 demonstracija VTOL U razvoju [189]
Interorbital Systems Neutrino sistemi testiranja Operativno
Tachyon sistemi testiranja Operativno [190]
Lockheed Martin X-33 demonstracija SSTO Otkazano
Masten Space Systems XA-0.1 demonstracija VTOL Penzionisan
XA-0.1B Lunar Lander Challenge Level 1 Operativno
XA-0.1E Lunar Lander Challenge Level 2, commercial precursor flights Penzionisan (12 flights)
XA-0.1E2 komercijalni letovi Uništeno (115 flights)
XA-0.1E4 komercijalni letovi Penzionisan (75 flights)
XA-0.1E5 komercijalni letovi Operativno
XL-1T zemaljski testni krevet za lunarni lender XL-1 U razvoju
Xeus komercijalni letovi Otkazano
McDonnell Douglas DC-X demonstracija VTOL Penzionisan (11 test flights)
Origin Space Yang Wang-1 programer svemirskih mineralnih resursa U razvoju [191]
Rotary Rocket Roton ATV demonstracija VTOL Penzionisan (3 test flights)
Space Services Inc. Conestoga I sistemi testiranja Penzionisan (1 test) [135]
SpaceX Grasshopper demonstracija VTOL Penzionisan (8 tests) [192]
F9R Dev1 poboljšati VTOL (mala visina) Uništeno (5 flights) [193]
F9R Dev2 poboljšati VTOL (velika visina) Otkazano
Starhopper demonstracija VTOL Penzionisan (4 test flights)
Starship prototypes demonstracija VTOL Penzionisan (7 test flight)
Swedish Space Corp. Maxus nosivost do 700 km Operativno
Maser nosivost do 300 km Operativno
UP Aerospace SpaceLoft XL nosivost do 140 km Operativno [194]
World View Enterprises Stratollite nosivost do 30 km i 300 kg Operativno [195] [196]
zero2infinity nanobloon 1.0 nosivost do 32 km Operativno [197]
nanobloon 2.0 nosivost do 33 km Operativno
microbloon 1.0 nosivost do 24 km Operativno
microbloon 2.0 nosivost do 31 km Operativno
microbloon 3.0 nosivost do 27 km Operativno

Proizvođači[уреди | уреди извор]

Naziv firme Motor Vrsta motora Aplikacije Status Reference
Accion Systems Inc. MAX-1, TILE electrospray ion small satellite/CubeSat U razvoju [198][199]
Ad Astra Rocket Company VASIMR plasma propulsion space tug/orbital transfer vehicle U razvoju [200]
ARCA Executor LOX/RP-1 IAR 111, Haas 2, Haas 2b, Super Haas U razvoju
ArianeGroup Vulcain LH2/LOX Ariane 5/Ariane 6 Main stage Operativno
Blue Origin BE-3 LH2/LOX New Shepard Operativno
BE-4 LOX/CH
4 		Vulcan, New Glenn Testiranje
CU Aerospace PUC microcavity discharge small satellite/CubeSat U razvoju [201][202]
CHIPS resistojet small satellite/CubeSat U razvoju [202][203]
PPT-11 pulsed plasma small satellite/CubeSat U razvoju [204][205]
Exo Terra Resource Halo Hall effect small satellite/CubeSat U razvoju [206]
Firefly Aerospace Reaver LOX/RP-1 Firefly Alpha first stage Operativno
Miranda LOX/RP-1 Firefly MLV first stage U razvoju [61]
Reaction Engines Ltd. SABRE hybrid air-breathing/chemical Skylon U razvoju [207]
Rocket Lab Rutherford LOX/RP-1 Electron first stage Operativno
Rutherford Vacuum LOX/RP-1 Electron second stage Operativno
Archimedes LOX/CH
4 		Neutron first stage U razvoju [208]
Sierra Space VR35K-A LH2/LOX Upper Stage U razvoju [209][210]
SpaceDev RocketMotorOne hybrid SpaceShipOne Penzionisan [211]
SpaceX Kestrel LOX/RP-1 Falcon 1 second stage Penzionisan
Merlin LOX/RP-1 Falcon 1, Falcon 9, Falcon Heavy first stage/boosters Operativno [212][213][145]
Merlin Vacuum LOX/RP-1 Falcon 9 second stage, Falcon Heavy second stage Operativno [213][145]
Raptor LOX/CH
4 		SpaceX Mars transportation infrastructure, Starship, Starship HLS Testiranje [214]
Virgin Galactic RocketMotorTwo hybrid SpaceShipTwo Operativno
Ursa Major Technologies Hadley Jet-A/LOX Hypersonics, Boost Stage, Upper Stage U razvoju [215][216]

Satelitski lanseri[уреди | уреди извор]

Kompanija Lansirna vozila Napomena Reference
Arianespace Ariane, Vega Manjinsko vlasništvo nekih država EU
Astra Space Rocket 3, Rocket 4 Raketa 3 je penzionisana u avgustu 2022 [40]
Firefly Aerospace Firefly Alpha, Firefly MLV
IHI Corporation Epsilon Neka istraživanja i razvoj od strane JAXA
Mitsubishi Heavy Industries H-IIA Istraživanje i razvoj uradila JAXA. [217]
Northrop Grumman Innovation Systems Antares, Minotaur Sopstveni lanseri, koje finansira NASA
Rocket Lab Neutron, Electron
SpaceX Falcon 9, Falcon Heavy
Sea Launch Zenit U vlasništvu S7 Airlines
United Launch Alliance Atlas V, Delta IV Heavy 50% u vlasništvu Lockheed Martin, i 50% u vlasništvu Boeing
Vaya Space Dauntless http://www.vayaspace.com

Svemirska ekonomija[уреди | уреди извор]

Svemirska proizvodnja[уреди | уреди извор]

Niziv firme Proizvodi Proizvođač vozila Status Reference
Shackleton Energy Company pogonsko gorivo, svemirska infrastruktura, skladište pogonskog goriva Nepoznato Nepostojeći (2020) [218]
Made In Space 3D štampa u ISS, antenski sistemi u svemiru, optička vlakna Nepoznato Operativno (2018) [219]
Varda Space Industries izgradnja proizvoda u svemiru i njihovo vraćanje na zemlju (npr. ZBLAN, 3d štampani organi) Nepoznato Operativno (2021) [220]
Deep Space Industries pogonsko gorivo, komunikacione platforme, sateliti na solarnu energiju MicroGravity Foundry Nepostojeći (2020) [221]
Cosmic Shielding Corporation Svemirski materijali; Multifunkcionalni polimeri za svemirske letelice i strukturne i zaštitne komponente staništa Nepoznato Operativno (2021) [222][223]

Svemirsko rudarenje[уреди | уреди извор]

Naziv firme Telo koje će biti minirano Vozilo za rudarenje Status rudarstva Reference
Deep Space Industries Asteroidi blizu Zemlje Prospector-1, Harvestor 1 Nepostojeći (2019) [224][225]
ispace Mesec Hakuto-R U razvoju [226][227]
Moon Express Mesec MX-1, MX-2, MX-5, MX-9 U razvoju [228]
Planetary Resources Asteroidi blizu Zemlje Arkyd Series 100, 200, 300 Otkazano [229]
Shackleton Energy Company Mesec TBD Nepostojeći (2020) [218]

Svemirske stanice[уреди | уреди извор]

Naziv privatnog preduzeća Ime svemirske letelice Tip svemirske letelice Unutrašnja
zapremina 		Kapacitet
putnika 		Status vozila Okolo orbite Reference
Axiom Space Axiom International Commercial Space Station Čvrsti modul 8[230] U razvoju (2016) Zemlja [231][232]
Bigelow Aerospace Genesis I subscale test spacecraft Modul na naduvavanje 11,5 m3 (406 cu ft)[233] Bez posade Napušteno , na orbiti[234] Zemlja [235]
Genesis II subscale test spacecraft Modul na naduvavanje 11,5 m3 (406 cu ft)[236] Bez posade Napušteno , na orbiti[234] Zemlja [237]
Galaxy Modul na naduvavanje 16,7 m3 (590 cu ft)[238] Bez posade Otkazano Zemlja [239]
Sundancer Modul na naduvavanje 180 m3 (6.357 cu ft) 3 Otkazano Zemlja [240]
BA 330 Modul na naduvavanje 330 m3 (11.654 cu ft) 6 Otkazano[241] Zemlja [242][243][244]
BA 2100 Modul na naduvavanje 2.100 m3 (74.161 cu ft) 16 Otkazano[241] Zemlja [245]
Space Complex Alpha Svemirska stanica na naduvavanje 690 m3 (24.367 cu ft) 12 Otkazano Zemlja
Excalibur Almaz Almaz derivat Čvrsti modul 3 Otkazano Zemlja [246][247][248]
Galactic Suite Ltd. Galactic Suite Čvrsti modul 6 Predloženo (2007) Zemlja [249]
Orion Span Aurora Space Station Čvrsti modul 160 m3 (5.650 cu ft) 6 (2 Posada, 4 Tourista) Predloženo (2018) Zemlja [250][251]
Sierra Nevada Corporation Large Inflatable Fabric Environment Modul na naduvavanje 300 m3 (10.594 cu ft) 4 Testiranje Mesec/Mars [252]
Blue Origin Orbital Reef Čvrsti modul 830 m3 (29.311 cu ft)[253] TBA Predloženo (2021) Zemlja [254]

Svemirsko naselje[уреди | уреди извор]

Naziv firme Lokacija kolonije Status Reference
SpaceX Mars U razvoju [255][256][257]

Programeri i proizvođači komponenti svemirskih letelica[уреди | уреди извор]

Kompanija Proizvodi Reference
Altius Space Machines Tehnologija susreta i snimanja za nekooperativne satelite; magnetoshell aerocapture i tehnologija aerokočenja za CubeSats; lagani robotski manipulatori
Andrews Space svemirske vozila; HTHL svemirska letelica; magnetorquer
Alén Space NanoSats and CubeSats [258]
Astranis MicroGEO Sateliti
TESBL Aerospace Corporation Usluge u svemiru; Solarni pogonski aktuatori (SADA); mikrogravitacioni korisni teret, od 2019., ажурирано: 2019. [259]

[260]

Axelspace CubeSats [261][262]
CesiumAstro Korisna opterećenja komunikacionog niza aktivne faze koji uključuju RF međusatelitske veze od 2017 [263][264]
Craig Technologies Usluge postavljanja malih satelita (do 110 kg (240 lb)); mikrogravitacija korisna integracija [265]
EADS Astrium Satellites Elementi svemirskih letelica i zemaljskih segmenata
EADS Astrium Space Transportation Lanseri i orbitalna infrastruktura
Innovative Solutions In Space CubeSat Proizvodnja i rad CubeSata, od 2018, ажурирано: 2018. [266]
Made in Space 3D štampači za upotrebu u microgravityажурирано: 2013. [267]
Mynaric Laserska komunikacija za satelite i avione
RUAG Space Mehanizmi za usmeravanje antene; Solar Arrai Drive Assembli (SADA); satelitske komponente; lanseri i strukture od 2009 ажурирано: 2009. [268]
SpaceDev Mala svemirska letelica; pogonski proizvodi i usluge; svemirske komponente, mehanizmi i strukture
SpaceQuest, Ltd. Svemirske letelice i komponente svemirskih letelica
Xplore Satelitski transport korisnog tereta i smeštaj u orbiti Zemlje i destinacijama izvan Zemljine orbite (BEO), uključujući let do asteroida, Venere i Marsa. Aktivan od 2020 ажурирано: 2020. [269]
Cosmic Shielding Corporation Materijali za zaštitu od zračenja za svemirske letelice i svemirska odela; Predviđanje i ublažavanje svemirskog vremena [222]
ADDMAN Engineering Razvoj metalurgije i proizvodnja komponenti uključujući potisnike, injektore, hladne ploče, razvodnike toplog gasa za svemirsku i hipersoničnu industriju, posebno vatrostalnih metala (titatijum, niobijum) od 2020.

Svemirske kompanije[уреди | уреди извор]

Naziv firme Ugovori za Iskorišćeno vozilo Status Napomene Reference
Axiom Space SpaceX Crew Dragon Aktivan SpaceX Axiom Space-1 lansiran je u aprilu 2022. [270][271]
Benson Space Company SpaceDev Dream Chaser Nepostojeći [272]
MirCorp Nijedan Soyuz TM, Progress M1 i Mir Nepostojeći Mir deorbited
Space Adventures - Soyuz i ISS Aktivan 9 turista poslato [273]
RocketShip Tours XCOR Lynx rocketplane Nepostojeći
Virgin Galactic Scaled Composites Spaceship Two, White Knight 2 Aktivan 7 Spaceship Two letovi su uspešno završeni

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Association of Spaceflight Professionals - H+Pedia”. hpluspedia.org (на језику: енглески). Приступљено 2018-07-31. 
  2. ^ Kisfaludy, Eddie (2012-06-17), Welcome to the World's First Commercial Astronaut Corps, Christopher Altman, Kristine Ferrone, Jose Hurtado, IMDb: Internet Movie Database, Приступљено 2018-07-31 
  3. ^ Seedhouse, Erik. Astronauts for Hire: The Emergence of the World's First Commercial Astronaut Corps. Springer-Verlag: New York (2012).
  4. ^ „SpaceX Brochure v7” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 3. 2012. г. Приступљено 29. 5. 2012. 
  5. ^ а б в SpaceX (1. 3. 2019). „Dragon”. SpaceX. Архивирано из оригинала 2. 3. 2019. г. Приступљено 3. 3. 2019. 
  6. ^ Bergin, Chris (19. 10. 2012). „Dragon enjoying ISS stay, despite minor issues – Falcon 9 investigation begins”. NASASpaceflight.com. Приступљено 21. 10. 2012. „CRS-2 will debut the use of Dragon’s Trunk section, capable of delivering unpressurized cargo, prior to the payload being removed by the ISS’ robotic assets after berthing.” 
  7. ^ „Fact sheet” (PDF). www.spacex.com. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-01-04. г. Приступљено 2018-05-10. 
  8. ^ „Falcon 9 launches Dragon on CRS-1 mission to the ISS – NASASpaceFlight.com”. www.nasaspaceflight.com. 7. 10. 2012. 
  9. ^ „Dragonlab Datasheet” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 4. 1. 2011. г. Приступљено 29. 5. 2012. 
  10. ^ а б в „Cygnus Fast Sheet” (PDF). Orbital Sciences Co. Приступљено 7. 8. 2013. 
  11. ^ „The Annual Compendium of Commercial Space Transportation: 2012” (PDF). Federal Aviation Administration. фебруар 2012. Приступљено 8. 2. 2013. 
  12. ^ а б в „Cygnus Spacecraft Information”. Spaceflight101. 
  13. ^ „NSRC Day 2 Summary”. Parabolic Arc. Приступљено 6. 6. 2016. 
  14. ^ а б „Sierra Nevada Hopes Dream Chaser Finds "Sweet Spot" of ISS Cargo Competition”. SpaceNews. Приступљено 20. 2. 2016. 
  15. ^ „Commercial Human Spaceflight Plan Unveiled”. Aviation Week. 20. 7. 2010. Архивирано из оригинала 10. 05. 2020. г. Приступљено 16. 9. 2010. 
  16. ^ а б Burghardt, Mike (август 2011). „Boeing CST-100: Commercial Crew Transportation System” (PDF). Boeing. Архивирано из оригинала (PDF) 2013-05-01. г. Приступљено 8. 5. 2014. 
  17. ^ „Dream Chaser Model Drops in at NASA Dryden” (Саопштење). Dryden Flight Research Center: NASA. 2010-12-17. Архивирано из оригинала 2014-01-06. г. Приступљено 2012-08-29. 
  18. ^ Chang, Kenneth (2011-02-01). „Businesses Take Flight, With Help From NASA”. New York Times. стр. D1. Архивирано из оригинала 2014-01-06. г. Приступљено 2012-08-29. 
  19. ^ Wade, Mark (2014). „Dream Chaser”. Encyclopedia Astronautix. Архивирано из оригинала 2014-01-06. г. Приступљено 2012-08-29. 
  20. ^ Sirangelo, Mark (август 2011). „NewSpace 2011: Sierra Nevada Corporation”. Spacevidcast. Приступљено 2011-08-16. Sirangelo, Mark (24. 8. 2014). „Flight Plans and Crews for Commercial Dream Chaser's First Flights: One-on-One Interview With SNC VP Mark Sirangelo (Part 3)”. AmericaSpace. 
  21. ^ Foust, Jeff (2022-06-14). „Sierra Space to start astronaut training program”. SpaceNews (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-05. 
  22. ^ „Falcon 9”. SpaceX. Архивирано из оригинала 15. 7. 2013. г. Приступљено 20. 1. 2016. 
  23. ^ „SpaceX Brochure – 2008” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 3. 2012. г. Приступљено 9. 12. 2010. 
  24. ^ а б в г „Making Life Multiplanetary” (PDF). SpaceX. 2017-10-18. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-11-19. г. Приступљено 2017-11-19. 
  25. ^ „SpacePlane Project｜Business｜PD Aerospace Co., Ltd.”. www.pdas.co.jp. 
  26. ^ „Spaceplane Project｜PD Aerospace Co., Ltd.”. www.pdas.co.jp. 
  27. ^ „ABL Payload User's Guide” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-21. 
  28. ^ Haas2b specifications Архивирано 2017-04-05 на сајту Wayback Machine ARCA
  29. ^ Haas2c specifications Архивирано 2013-07-17 на сајту Wayback Machine ARCA
  30. ^ Super haas Specifications Архивирано 2014-10-09 на сајту Wayback Machine ARCA
  31. ^ а б Popescu, Dimitru (2022-07-18). „Arca Space : AMi Exploration White Paper” (PDF). AMi Exploration. 
  32. ^ „AUSROC Nano | Australian Space Research Institute”. www.asri.org.au. 18. 7. 2016. Приступљено 2018-02-20. 
  33. ^ „Sky7 spots stealthy space startup Testing its rocket in Alameda”. 16. 2. 2018. Приступљено 18. 2. 2018. 
  34. ^ „Astra Space preparing for suborbital test launch”. SpaceNews. Приступљено 2018-04-28. 
  35. ^ „Super Cali upstart's new rocket test approaches, even though the size of it won't launch a Tesla motor”. The Register. Приступљено 2018-04-28. 
  36. ^ December 2018, Jeff Foust 07 (7. 12. 2018). „Secretive Astra Space Suborbital Launch Fails”. Space.com. 
  37. ^ „A Closer Look at Astra Space”. Parabolic Arc. Приступљено 2018-04-28. 
  38. ^ „Astra to fly upgraded rocket on next launch”. SpaceNews (на језику: енглески). 2021-08-13. Приступљено 2021-08-17. 
  39. ^ „Astra CEO Chris Kemp previews Rocket 4.0, daily launches, and a smarter planet - Page 2 of 2”. NASASpaceFlight.com (на језику: енглески). 2021-06-12. Приступљено 2022-01-21. 
  40. ^ а б „Astra announces second quarter 2022 financial results”. Astra. 2022-08-04. 
  41. ^ „SALVO Cubesat Rocket Debuts Stealth Launch Vehicle Era”. AmericaSpace. 16. 6. 2015. Приступљено 11. 8. 2017. 
  42. ^ „Ventions, LLC to launch liquid-fueled rocket from Wallops this week”. NewSpace Watch. 2012-11-05. Архивирано из оригиналаНеопходна новчана претплата 14. 01. 2015. г. Приступљено 2012-11-06. 
  43. ^ Pike, John. „Airborne Launch Assist Space Access (ALASA)”. www.globalsecurity.org. 
  44. ^ „Blue Origin Announces Big 'New Glenn' Rocket for Satellite & Crew Launches”. Space.com. Приступљено 2016-10-14. 
  45. ^ Henry, Caleb (12. 9. 2017). „Blue Origin enlarges New Glenn's payload fairing, preparing to debut upgraded New Shepard”. SpaceNews. Приступљено 25. 10. 2017. 
  46. ^ „New Glenn's progress towards maiden flight”. Blue Origin (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-20. 
  47. ^ „Borneo SubOrbitals”. www.facebook.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-15. 
  48. ^ Assiqin, Naziatul (2019-05-29). „Parties sign MoU on educational hybrid rocket”. StartUp Borneo (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-14. 
  49. ^ „Sarawak dijangka saksi pelancaran roket hibrid dalam masa tiga tahun - Utusan Borneo (The Borneo Post) through PressReader.com”. www.pressreader.com. Приступљено 2020-10-15. 
  50. ^ „Canadian Arrow”. www.astronautix.com. Архивирано из оригинала 28. 12. 2016. г. 
  51. ^ „Rapidly Deployable VLEO Cubesat Network for Position, Navigation, and Timing (PNT)”. Приступљено 2022-11-01. 
  52. ^ „CubeCab To Launch Satellites Via Starfighter”. 23. 2. 2017. 
  53. ^ „Edison Effect | Aerospace”. edisoneffect.tech. 23. 2. 2016. Приступљено 20. 2. 2018. 
  54. ^ Vázquez, Nelly Acosta (17. 5. 2017). „Datiotec, los mexicanos que van en busca del espacio perdido”. Архивирано из оригинала 16. 6. 2018. г. Приступљено 13. 4. 2018 — преко Huff Post. 
  55. ^ Foust, Jeff (23. 3. 2018). „Exos Aerospace prepares for first suborbital launch”. Space New. 
  56. ^ „Stig-B / SARGE”. space.skyrocket.de. 
  57. ^ „Space Access”. Equatorial Space (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 01. 2023. г. Приступљено 2022-10-18. 
  58. ^ „Suborbital”. Equatorial Space (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 01. 2023. г. Приступљено 2022-10-18. 
  59. ^ „Suborbital”. Equatorial Space (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-18. 
  60. ^ Clark, Stephen. „Firefly says early engine shutdown led to launch failure – Spaceflight Now” (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-21. 
  61. ^ а б „MLV”. Firefly Aerospace (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 08. 2022. г. Приступљено 2022-09-05. 
  62. ^ General Astronautics Urania 2001-02-01
  63. ^ „Firefly Space Systems Adds General Astronautics as Strategic Partner – Parabolic Arc”. www.parabolicarc.com. Архивирано из оригинала 16. 08. 2018. г. Приступљено 11. 01. 2023. 
  64. ^ а б „Gilmour Space Tech - Small Launch Vehicles - Australia, Singapore”. Rocket company in Australia - Singapore - Gilmour Space Technologies. 
  65. ^ Tyler, Roxy (29. 6. 2018). „First-of-its-kind hypersonic flight booster tested at Cecil...”. www.news4jax.com. 
  66. ^ „X-60A”. Архивирано из оригинала 15. 1. 2020. г. Приступљено 4. 1. 2020. 
  67. ^ „Launch Services”. Independence-X Aerospace. 
  68. ^ „About Us”. Independence-X Aerospace. 
  69. ^ а б в Interorbital Systems Neptune Архивирано 2009-01-08 на сајту Wayback Machine Interorbital Systems
  70. ^ а б „Neptune”. space.skyrocket.de. 
  71. ^ „Japanese company preparing for country's first private rocket launch”. 26. 7. 2017. Приступљено 11. 8. 2017. 
  72. ^ Krishna, Swapna (31. 7. 2017). „Japan's first private rocket launch is a partial success”. engadget.com. 
  73. ^ а б Messier, Doug (2022-08-09). „German Launch Providers Isar Aerospace and RFA Eye Maiden Launches in 2023”. Parabolic Arc (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-05. 
  74. ^ Berger, Eric (2020-11-09). „Meet Launcher, the rocket engine builder with just eight employees”. Ars Technica (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-09. 
  75. ^ „Leaf Space Primo”. Архивирано из оригинала 2018-02-07. г. Приступљено 2018-02-06. 
  76. ^ „Leaf Space Building 20 Ground Station Network for SmallSat Market - Via Satellite -”. 16. 12. 2015. 
  77. ^ „Pioneers of Private Astronautics in Russia: Lin Industrial — The Dialogue”. The Dialogue (на језику: енглески). 2016-04-05. Приступљено 2016-10-16. 
  78. ^ „Лин Индастриал - Сверхлегкая ракета "Таймыр"”. spacelin.ru. 
  79. ^ „X-33/VentureStar – What really happened - NASASpaceFlight.com”. www.nasaspaceflight.com. 4. 1. 2006. Приступљено 11. 8. 2017. 
  80. ^ а б в „Mishaal Aerospace”. www.mishaalaerospace.com. Приступљено 11. 8. 2017. 
  81. ^ а б в „MISHAAL Aerospace Receives Letter of Intent for Launch – Parabolic Arc”. Архивирано из оригинала 03. 06. 2017. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  82. ^ [1][мртва веза]
  83. ^ „Mishaal Aerospace”. www.mishaalaerospace.com. 
  84. ^ „Mishaal Aerospace”. www.mishaalaerospace.com. 
  85. ^ China's private space sector has achieved liftoff. Michelle Toh and Serenitie Wang, CNN News. 17 May 2018.
  86. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2018-05-14. г. Приступљено 2018-05-19. 
  87. ^ „OS-M2 - OneSpace 零壹空间”. www.onespacechina.com. 
  88. ^ „OS-M4 - OneSpace 零壹空间”. www.onespacechina.com. 
  89. ^ „Orbex stakes claim to European smallsat launch market”. SpaceNews. 18. 7. 2018. 
  90. ^ „Orbital ATK”. www.orbital.com. Приступљено 11. 8. 2017. 
  91. ^ „Taurus”. archive.org. 22. 11. 2013. Архивирано из оригинала 22. 11. 2013. г. Приступљено 23. 9. 2014. 
  92. ^ Clark, Stephen (24. 2. 2014). „Taurus rocket on the market with new name, upgrades”. Spaceflight Now. Приступљено 22. 9. 2014. 
  93. ^ „Minotaur C”. orbital.com. Приступљено 23. 9. 2014. 
  94. ^ „Northrop Grumman to terminate OmegA rocket program”. SpaceNews (на језику: енглески). 2020-09-09. Приступљено 2021-08-17. 
  95. ^ „OTRAG”. space.skyrocket.de. Приступљено 11. 8. 2017. 
  96. ^ „South Korean rocket startup to launch from South Australia”. 30. 9. 2019. 
  97. ^ „Backed by Samsung, South Korean startup Perigee aims for 2020 maiden launch”. 23. 10. 2019. 
  98. ^ Giménez, Jorge (16. 3. 2015). „PLD Space fabricará los primeros motores de combustible líquido de España”. Defensa Global y Avances en el Desarrollo Argentino (на језику: шпански). 
  99. ^ „PLD Space”. www.pldspace.com. Приступљено 11. 8. 2017. 
  100. ^ „PLD Space raises additional $10 million for reusable smallsat launchers - SpaceNews.com”. 11. 6. 2018. 
  101. ^ „Spanish startup PLD Space gears up for 2022 suborbital launch”. SpaceNews (на језику: енглески). 2021-11-24. Приступљено 2022-01-21. 
  102. ^ „Spanish startup PLD Space gears up for 2022 suborbital launch”. SpaceNews (на језику: енглески). 2021-11-24. Приступљено 2022-01-21. 
  103. ^ Berger, Eric (21. 3. 2018). „Relativity Space reveals its ambitions with big NASA deal”. Ars Technica. Приступљено 25. 3. 2018. 
  104. ^ Gohd, Chelsea (2022-01-13). „Meet Relativity Space: the little 3D printing rocket company that could”. Space.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-21. 
  105. ^ „Relativity Space”. Relativity Space (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-17. 
  106. ^ „Intrepid-1 – Rocket Crafters Inc.”. rocketcrafters.space. Архивирано из оригинала 2018-07-19. г. Приступљено 2018-02-06. 
  107. ^ „3D Printing Industry-The Authority on 3D Printing & Additive Manufacturing”. 3D Printing Industry. 
  108. ^ „NZ's first space launch saved by $6 replacement part”. The New Zealand Herald. 30. 11. 2009. Приступљено 22. 9. 2011. 
  109. ^ „Ātea-1, Rocket Lab : New Zealand Rocket”. Архивирано из оригинала 2009-10-11. г. Приступљено 2009-11-30. 
  110. ^ „Ātea-2, Rocket Lab : New Zealand Rocket”. Архивирано из оригинала 2011-09-11. г. Приступљено 2018-07-27. 
  111. ^ „Electron • Rocket Lab”. www.rocketlabusa.com. Архивирано из оригинала 2015-04-17. г. Приступљено 2015-06-06. 
  112. ^ „Neutron”. Rocket Lab (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-21. 
  113. ^ Grush, Loren (2021-12-02). „Rocket Lab unveils details of new reusable Neutron launcher”. The Verge (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-21. 
  114. ^ Wenz, John (19. 11. 2015). „RocketStar Wants To Make Going To Space a One-Step Process”. Popular Mechanics. 
  115. ^ „Rocket Factory Augsburg secures launch site in Andøya, Norway.”. 28. 4. 2021. 
  116. ^ „German Microlauncher start-up Rocket Factory announces unrivalled low price of EUR 3 million per rocket launch”. 12. 2. 2021. 
  117. ^ www.ndtv.com. „"New Dawn": Launch Of India's First Private Rocket, Vikram-S, Successful”. NDTV (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-21. 
  118. ^ „Space technologies - Skyrora - SKYRORA 1”. Space technologies - Skyrora. Архивирано из оригинала 2018-07-11. г. Приступљено 2018-02-06. 
  119. ^ Speed, Richard (22. 8. 2019). „Brit rocketeer Skyrora reckons it'll be orbital in 3 years – that is, if UK government plays ball”. The Register. Приступљено 11. 11. 2019. 
  120. ^ „UK-Ukrainian launch vehicle developer Skyrora to establish smallsat launch site - SpaceNews.com”. 1. 2. 2018. 
  121. ^ O'Callaghan, Jonathan. „Skyrora Rocket Launch From Iceland Reaches Three Times The Height Of Mount Everest”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-05. 
  122. ^ „Skylark L Rocket | Skyrora”. www.skyrora.com. Приступљено 2022-09-05. 
  123. ^ „British rocket firm Skyrora gets ready for debut rocket launch from Scotland in 2023-Xinhua”. english.news.cn. 2022-08-29. Приступљено 2022-09-05. 
  124. ^ „Space technologies - Skyrora - Skyrora XL”. Space technologies - Skyrora. Архивирано из оригинала 2018-07-11. г. Приступљено 2018-02-06. 
  125. ^ „Skyrora announces new engine test plant in Scotland”. Industry Analysis. 18. 10. 2019. Архивирано из оригинала 11. 11. 2019. г. Приступљено 11. 11. 2019. 
  126. ^ „UK-Ukrainian satellite launch vehicle developer Skyrora to test its first rocket in 2018 -”. 8. 2. 2018. 
  127. ^ Berger, Eric (2022-08-19). „Rocket Report: Europe wants a super-heavy lifter, Starship nets launch contract”. Ars Technica (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-05. 
  128. ^ а б Gdynia 81-451, Al Zwyciestwa 96/98. „SIR – Suborbital Inexpensive Rocket Project”. SpaceForest. Архивирано из оригинала 22. 01. 2022. г. Приступљено 11. 01. 2023. 
  129. ^ Gdynia 81-451, Al Zwyciestwa 96/98. „Testing experiments on research rockets”. SpaceForest. Архивирано из оригинала 27. 09. 2020. г. Приступљено 11. 01. 2023. 
  130. ^ „SpaceForest - Rocket engine, diagram, design, tests”. Архивирано из оригинала 06. 02. 2020. г. Приступљено 11. 01. 2023. 
  131. ^ Gdynia 81-451, Al Zwyciestwa 96/98. „Demonstrator rocket”. SpaceForest. Архивирано из оригинала 27. 07. 2018. г. Приступљено 11. 01. 2023. 
  132. ^ „Perun demonstrator”. YouTube. Архивирано из оригинала 2021-12-14. г. Приступљено 2020-02-16. 
  133. ^ „Perun”. SpaceForest (на језику: енглески). Приступљено 2020-02-16. 
  134. ^ „SpaceForest receives financing for the SIR rocket”. Kosmonauta.net (на језику: енглески). 2018-01-07. Приступљено 2018-08-02. 
  135. ^ а б в „TSE - Conestoga”. www.tbs-satellite.com. Приступљено 11. 8. 2017. 
  136. ^ „SpaceLS – Space Launch Services – Low cost space launch services”. www.spacels.com. Архивирано из оригинала 19. 7. 2017. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  137. ^ „SpaceLS develops commercial rocket to launch small satellites - The Engineer The Engineer”. www.theengineer.co.uk. септембар 2015. Архивирано из оригинала 19. 11. 2015. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  138. ^ а б Jones, Andrew (27. 7. 2021). „Chinese rocket company Space Pioneer secures major funding ahead of first launch”. SpaceNews. Приступљено 27. 7. 2021. 
  139. ^ а б „Space Exploration Technologies Corporation – Falcon 1”. Архивирано из оригинала 3. 1. 2011. г. 
  140. ^ „Space Exploration Technologies Corporation – Press”. Архивирано из оригинала 26. 3. 2013. г. 
  141. ^ а б в г spacexcmsadmin (15. 11. 2012). „Falcon 9”. Архивирано из оригинала 15. 7. 2013. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  142. ^ а б „Space Exploration Technologies Corporation - Falcon 9”. Архивирано из оригинала 2013-05-01. г. Приступљено 2016-08-30. 
  143. ^ „Space Exploration Technologies Corporation – Falcon 9”. Архивирано из оригинала 18. 1. 2012. г. 
  144. ^ Musk, Elon (21. 1. 2017). „Yes. Block 5 is the final upgrade of the Falcon architecture. Significantly improves performance & ease of reusability. Flies end of year.”. Приступљено 11. 8. 2017. 
  145. ^ а б в spacexcmsadmin (15. 11. 2012). „Falcon Heavy”. Архивирано из оригинала 19. 5. 2020. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  146. ^ „Falcon Heavy enabler for Dragon solar system explorer - NASASpaceFlight.com”. www.nasaspaceflight.com. 2015-05-11. Приступљено 11. 8. 2017. 
  147. ^ „United States Commercial Launch Manifest (30 Dec 2021)”. 
  148. ^ Elon Musk (29. 9. 2017). Becoming a Multiplanet Species (video). 68th annual meeting of the International Astronautical Congress in Adelaide, Australia: SpaceX. Приступљено 2017-12-14 — преко YouTube. 
  149. ^ SpaceX. „SpaceX - Starship”. Приступљено 2022-01-25. 
  150. ^ Kurasheva, A. (2021-12-24). „Российская космическая компания Success Rockets совершила первый суборбитальный запуск” [Russian Company Success Rockets Makes First Successful Suborbital Launch]. Inc. (на језику: руски). Приступљено 2022-01-10. 
  151. ^ „Кто зарабатывает на космосе в России и мире” [Making Money in Space: Russian and International Players] (на језику: руски). RBC Trends. 2021-05-17. Приступљено 2021-11-11. 
  152. ^ „Space Launch Report: Atlas 5 Data Sheet”. Space Launch Report. 1. 3. 2022. Архивирано из оригинала 6. 4. 2022. г. 
  153. ^ а б в „Space Launch Report: Delta II Data Sheet”. Space Launch Report. 20. 10. 2018. Архивирано из оригинала 6. 4. 2022. г. 
  154. ^ „Space Launch Report: Delta IV Data Sheet”. Space Launch Report. 26. 4. 2021. Архивирано из оригинала 6. 4. 2022. г. 
  155. ^ „Delta IV Heavy – Rockets”. spaceflight101.com. Приступљено 2016-10-14. 
  156. ^ Ray, Justin. „ULA unveils its future with the Vulcan rocket family – Spaceflight Now”. Приступљено 2016-10-14. 
  157. ^ „Virgin Orbit plans 2018 first launch”. 2. 8. 2017. Приступљено 28. 1. 2018. 
  158. ^ Reyes, Tim (17. 10. 2014). „Balloon launcher Zero2Infinity Sets Its Sights to the Stars”. Universe Today. Приступљено 9. 7. 2015. 
  159. ^ „Google Lunar XPrize”. Архивирано из оригинала 6. 8. 2011. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  160. ^ Astrobotic reveals moon mission plans msnbc.msn.com
  161. ^ а б в „About Lunar CATALYST”. www.nasa.gov. NASA. Архивирано из оригинала 21. 01. 2014. г. Приступљено 27. 8. 2014. 
  162. ^ „Peregrine Lander | Astrobotic”. www.astrobotic.com. Приступљено 2017-03-23. 
  163. ^ „Google Lunar XPrize”. Архивирано из оригинала 25. 8. 2011. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  164. ^ Lindsey, Clark (2013-01-03). „Golden Spike contracts Northrop Grumman for lunar lander design”. NewSpace Watch. Архивирано из оригиналаНеопходна новчана претплата 22. 10. 2020. г. Приступљено 2013-01-04. 
  165. ^ „Hakuto - Google Lunar XPrize”. Архивирано из оригинала 12. 8. 2017. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  166. ^ „Hakuto - 日本発の月面探査チーム on Twitter”. 
  167. ^ „History”. ispace technologies, inc. 20. 7. 2015. Архивирано из оригинала 18. 08. 2015. г. Приступљено 2015-08-20. 
  168. ^ „Google Lunar XPrize”. Архивирано из оригинала 23. 8. 2011. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  169. ^ „Lunar Missions_1”. www.interorbital.com. Архивирано из оригинала 2016-07-06. г. Приступљено 2016-06-27. 
  170. ^ Universal Reentry Vehicle Архивирано 2018-12-01 на сајту Wayback Machine. Intuitive Machines. Accessed on 1 December 2018.
  171. ^ Houston company among 9 tapped to build moon landers. Alex Stuckey, The Houston Chronicle. 30 November 2018.
  172. ^ „Lunar Mission One: A New Lunar Mission for Everyone”. British Interplanetary Society. 19. 11. 2014. Архивирано из оригинала 20. 10. 2020. г. Приступљено 18. 11. 2015. 
  173. ^ „XL-1”. Masten Space Systems. Архивирано из оригинала 12. 8. 2017. г. Приступљено 12. 8. 2017. 
  174. ^ Herridge, Linda (3. 3. 2015). „Moon Express Testing Compact Lunar Lander at Kennedy Space Center”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2014. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  175. ^ „Google Lunar XPrize”. Архивирано из оригинала 25. 8. 2011. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  176. ^ „Google Lunar XPrize”. Архивирано из оригинала 23. 8. 2011. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  177. ^ OrbitBeyond Teams with Team Indus, Honeybee Robotics for NASA Lunar Program Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јун 2019). Doug Messier, Parabolic Arc. 29 November 2018.
  178. ^ OrbitBeyond, Inc. Press Release Архивирано 2018-11-14 на сајту Wayback Machine. 12 November 2018.
  179. ^ „Lunar Rover”. [мртва веза]
  180. ^ „ALINA”. [мртва веза]
  181. ^ „Team Puli - Google Lunar XPrize”. Архивирано из оригинала 16. 7. 2014. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  182. ^ „Google Lunar XPrize”. Архивирано из оригинала 23. 8. 2011. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  183. ^ „Google Lunar XPrize”. Архивирано из оригинала 23. 8. 2011. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  184. ^ [2] BBC News: Moon opens for business
  185. ^ „Spacebit — The New Economics of Space”. spacebit.com. Приступљено 2020-01-28. 
  186. ^ „Spacebit books a second trip to the moon via NASA's commercial lunar payload program”. 6. 10. 2020. 
  187. ^ „Google Lunar XPrize”. Архивирано из оригинала 23. 8. 2011. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  188. ^ „Google Lunar XPrize”. Архивирано из оригинала 25. 8. 2011. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  189. ^ Chinese space firm launches and lands small test rocket, SpaceNews, 2 August 2021.
  190. ^ Advantages of using White Fuming Nitric Acid (WFNA) as an oXidizer in rockets [lunarlander.spaceracenews.com]
  191. ^ Jones, Andrew (23. 4. 2020). „Chinese space resource utilization firm Origin Space signs deal for space telescope”. SpaceNews. Приступљено 29. 4. 2020. 
  192. ^ Klotz, Irene (2011-09-27). „A rocket that lifts off — and lands — on launch pad”. MSNBC. Приступљено 2011-11-23. 
  193. ^ Rhian, Jason (2014-08-22). „SpaceX F9R explodes in the skies above Texas in recent test flight”. www.spaceflightinsider.com. Архивирано из оригинала 22. 10. 2014. г. Приступљено 2014-10-21. 
  194. ^ Private rocket launches ashes of Star Trek's Scotty, astronaut to suborbital space [www.space.com]
  195. ^ „World View- Research and Education Mission”. Архивирано из оригинала 23. 7. 2015. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  196. ^ Wall, Mike (2019-10-01). „World View's 'Stratollite' Balloon Stays Aloft for Record 32 Days”. Space.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-11. 
  197. ^ López-Urdiales, José Mariano (12. 3. 2014). NEAr-Space high-altitude balloons: the alternative for space tourism and science (PDF) (Извештај). European Space Astronomy Centre, Madrid (Spain). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 7. 2015. г. Приступљено 9. 7. 2015. 
  198. ^ „TILE”. Accion Systems — A New Ion Engine. Архивирано из оригинала 12. 8. 2017. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  199. ^ „Smallsats need small propulsion. Boston startup Accion has a few big ideas. - SpaceNews.com”. 8. 8. 2017. 
  200. ^ Fast and Robust Human Missions to Mars with Advanced Nuclear Electric Power and VASIMR® Propulsion Архивирано 2014-04-09 на сајту Wayback Machine 2013
  201. ^ Chadenedes, Mark de; Ahern, Drew; Cho, Jin-Hoon; Park, Sung-Jin; Eden, J.; Burton, Rodney; Yoon, Je Kwon; Garrett, Stephen; Sitaraman, Hariswaran; Raja, Laxminarayan; Laystrom-Woodard, Julia; Carroll, David; Benavides, Gabriel. 46th AIAA/ASME/SAE/ASEE Joint Propulsion Conference & Exhibit. American Institute of Aeronautics and Astronautics. doi:10.2514/6.2010-6616. 
  202. ^ а б „CU Aerospace - Small-Satellite Propulsion Unit for CubeSats (PUC)”. www.cuaerospace.com. Архивирано из оригинала 2018-02-26. г. Приступљено 2018-02-26. 
  203. ^ „NASA Selects Green Propulsion Projects for SBIR Phase II Awards – Parabolic Arc”. www.parabolicarc.com. Архивирано из оригинала 11. 01. 2023. г. Приступљено 11. 01. 2023. 
  204. ^ Laystrom, Julia; Burton, Rodney; Benavides, Gabriel (2003). „Geometric Optimization of a Coaxial Pulsed Plasma Thruster”. 39th AIAA/ASME/SAE/ASEE Joint Propulsion Conference and Exhibit. ISBN 978-1-62410-098-7. doi:10.2514/6.2003-5025. 
  205. ^ „NASA TechPort”. techport.nasa.gov. 
  206. ^ „ExoTerra banks $1.5 million for solar electric propulsion”. SpaceNews. 30. 10. 2018. 
  207. ^ „The SABRE Engine”. Архивирано из оригинала 2007-02-22. г. Приступљено 2010-08-10. 
  208. ^ „Neutron”. Rocket Lab (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-05. 
  209. ^ „VORTEX® Upper Stage Engine Achieves Critical Design Milestone”. sncorp.com. Sierra Nevada Corporation. 4. 8. 2022. Приступљено 5. 11. 2022. 
  210. ^ „Rocket Engines and Propulsion”. sierraspace.com. Sierra Space. Приступљено 5. 11. 2022. 
  211. ^ Jefferson Morris - Aerospace Daily (2003-09-23). „SpaceDev chosen to provide hybrid rocket for SpaceShipOne | AWIN content from”. Aviation Week. Приступљено 2018-07-20. 
  212. ^ Clark, Stephen (2008-09-28). „Sweet success at last for Falcon 1 rocket”. Spaceflight Now. Приступљено 2011-01-27. 
  213. ^ а б Whitesides, Loretta Hidalgo (2007-11-12). „SpaceX Completes Development of Rocket Engine for Falcon 1 and 9”. Wired. Wired Science. Приступљено 2011-01-27. 
  214. ^ Foust, Jeff (2017-10-21). „Air Force adds more than $40 million to SpaceX engine contract”. Space News. Приступљено 2018-02-25. 
  215. ^ „THE ENGINES”. Ursa Major Tech. 
  216. ^ „Rocket engine startup sees opportunities in crowded launch market”. 3. 5. 2021. 
  217. ^ „三菱重工｜株式基本情報”. mhi.co.jp. Приступљено 11. 8. 2017. 
  218. ^ а б „Program”. Shackleton Energy Company. Архивирано из оригинала 28. 01. 2015. г. Приступљено 11. 01. 2023. 
  219. ^ „Made In Space”. Made In Space. 
  220. ^ „Varda Space Industries”. Varda Space. 
  221. ^ „Asteroid Mining | Deep Space Industries”. Архивирано из оригинала 2018-01-29. г. Приступљено 2018-01-29. 
  222. ^ а б „Cosmic Shielding Corporation”. cosmicshielding.com. Приступљено 2021-03-17. 
  223. ^ „SpaceFund Invests In Cosmic Shielding Corporation”. 
  224. ^ „Xplorer - Deep Space Industries”. Архивирано из оригинала 2018-01-29. г. Приступљено 2018-01-29. 
  225. ^ „Missions | Deep Space Industries”. Архивирано из оригинала 2018-02-01. г. Приступљено 2018-01-29. 
  226. ^ The Japanese Space Bots That Could Build Moon Valley. Sarah Scoles, Wired. 14 May 2018.
  227. ^ ispace Home site. Accessed: 11 September 2018.
  228. ^ „Scalable Robotic Spacecraft Capable Of Reaching The Moon”. Архивирано из оригинала 2018-01-29. г. Приступљено 2018-01-29. 
  229. ^ „Technology”. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 19. 8. 2012. 
  230. ^ „Axiom Space | Axiom Station”. 
  231. ^ „Former NASA ISS manager planning commercial space station venture - SpaceNews.com”. SpaceNews.com (на језику: енглески). 2016-06-23. Приступљено 2016-10-14. 
  232. ^ Kolodny, Lora (14. 11. 2017). „29 start-ups that prove Silicon Valley innovation isn't dead”. CNBC. 
  233. ^ „Genesis I Specs”. Bigelow Aerospace. Архивирано из оригинала 24. 10. 2014. г. Приступљено 28. 8. 2014. 
  234. ^ а б „We hoped to receive 6 months...”. Twitter.com. Bigelow Aerospace. 9. 1. 2016. Приступљено 21. 2. 2016. 
  235. ^ „Genesis I”. Bigelow Aerospace. Архивирано из оригинала 14. 8. 2014. г. Приступљено 28. 8. 2014. 
  236. ^ „Genesis 2 Specs”. Bigelow Aerospace. Архивирано из оригинала 15. 8. 2014. г. Приступљено 28. 8. 2014. 
  237. ^ „Genesis II”. Bigelow Aerospace. Архивирано из оригинала 14. 8. 2014. г. Приступљено 28. 8. 2014. 
  238. ^ „Developing a Galaxy”. www.webcitation.org. Архивирано из оригинала 2007-12-18. г. 
  239. ^ Knapp, George (2007-08-17). „I-Team: Bigelow Aerospace Makes Giant Leap Towards Commercial Space Travel”. Las Vegas Now. Архивирано из оригинала 2009-05-09. г. Приступљено 2007-08-19. 
  240. ^ „Bigelow Aerospace Expediting BA 330 Development”. BigelowAerospace.com. јул 2011. Приступљено 14. 11. 2011. 
  241. ^ а б „Bigelow Aerospace lays off entire workforce”. SpaceNews. 23. 3. 2020. Приступљено 24. 3. 2020. 
  242. ^ „The Five-Billion-Star Hotel”. Popular Science. 18. 3. 2019. 
  243. ^ Mahoney, Erin (9. 8. 2016). „NextSTEP Partners Develop Deep Space Habitat Ground Prototypes”. 
  244. ^ Madden, Duncan. „Mankind's First Space Hotel Is Coming In 2021 - Probably”. Forbes. 
  245. ^ Simberg, Rand (28. 10. 2010). „Bigelow Aerospace Shows Off Bigger, Badder Space Real Estate”. Popular Mechanics. Приступљено 11. 12. 2010. 
  246. ^ „Spaceflight Now - Breaking News - Beating swords into plough shares with Soviet Almaz”. www.spaceflightnow.com. Приступљено 11. 8. 2017. 
  247. ^ „Excalibur Almaz to Pioneer Private Orbital Manned Space Flight In cooperation with NPOM of Russia - OnOrbit”. Архивирано из оригинала 18. 4. 2012. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  248. ^ „Shooting for the Moon: Time is called on Isle of Man space race”. The Independent. 11. 3. 2015. 
  249. ^ „Spanish venture aims to build space hotel”. NBC News. 2007-08-10. Приступљено 2009-03-04. 
  250. ^ O'Hare, Maureen (6. 4. 2018). „First luxury hotel in space announced”. CNN. Приступљено 8. 4. 2018. 
  251. ^ „Orion Span”. Архивирано из оригинала 2018-04-08. г. Приступљено 2018-04-08. 
  252. ^ „Inside Sierra Nevada's Inflatable Space Habitat for Astronauts in Lunar Orbit (Photos)”. Space.com. 22. 8. 2019. 
  253. ^ „Blue Origin unveils plans to build a private space station called Orbital Reef by 2030”. Space.com. 25. 10. 2021. 
  254. ^ „Orbital Reef | Home”. 
  255. ^ SpaceX (2017-09-29), Making Life Multiplanetary, Приступљено 2017-10-29 
  256. ^ „Musk unveils revised version of giant interplanetary launch system - SpaceNews.com”. SpaceNews.com (на језику: енглески). 2017-09-29. Приступљено 2017-10-29. 
  257. ^ Richardson, Derek (2016-09-27). „Elon Musk Shows Off Interplanetary Transport System”. Spaceflight Insider. Архивирано из оригинала 01. 10. 2016. г. Приступљено 2016-10-03. 
  258. ^ „Alén Space | Nanosatellites - CubeSats - Small Satellites”. Alén Space. 
  259. ^ „NASA – NanoRacks Platforms”. www.nasa.gov. Приступљено 2019-11-15. 
  260. ^ „TESBL Aerospace Corporation - World Leader in Aerospace & Enterprise Technology Cloud Solutions”. www.tesbl.com. Архивирано из оригинала 11. 01. 2023. г. Приступљено 11. 01. 2023. 
  261. ^ Uesaka, Yoshifumi (10. 6. 2015). „'Good enough' is best for satellite startup Axelspace”. Nikkei Asian Review. Приступљено 2017-07-23. 
  262. ^ „Axelspace”. Axelspace. Архивирано из оригинала 2018-07-21. г. Приступљено 2018-07-20. 
  263. ^ Hall, Loura (2021-03-10). „What is Starling?”. NASA. Приступљено 2022-04-11. 
  264. ^ „CesiumAstro raises $60 million in Series B funding round”. SpaceNews (на језику: енглески). 2022-03-02. Приступљено 2022-04-11. 
  265. ^ „Craig Technologies – Because It's All About The Mission®”. Приступљено 2022-04-17. 
  266. ^ ISIS - General Information. Accessed: 18 October 2018.
  267. ^ Biggs, John (2013-08-14). „Made In Space, Makers Of The Only 3D Printer In Orbit, Answer Some Pressing Questions About Manufacturing And Yoda”. TechCrunch. Приступљено 2013-09-25. 
  268. ^ „Home | Beyond Gravity”. www.ruag.com. Приступљено 20. 4. 2021. 
  269. ^ Boyle, Alan (30. 1. 2020). „Xplore partners with Nanoracks to set up opportunities for deep-space missions”. Yahoo Finance. Приступљено 11. 2. 2020. 
  270. ^ Foust, Jeff (5. 3. 2020). „Axiom to fly Crew Dragon mission to the space station”. SpaceNews.com. Приступљено 25. 11. 2022. 
  271. ^ Foust, Jeff (2022-04-08). „SpaceX launches commercial mission to ISS”. SpaceNews (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-05. 
  272. ^ „Jim Benson, RIP « NewSpace Journal”. www.newspacejournal.com. 
  273. ^ „Japanese billionaire, Russian actress to fly to ISS”. SpaceNews (на језику: енглески). 2021-05-13. Приступљено 2021-11-20. 

Napomene[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Spisak_privatnih_kompanija_za_svemirske_letove&oldid=27703552”