Poređenje svemirskih vozila sa posadom

С Википедије, слободне енциклопедије

Više različitih svemirskih letelica je korišćeno za prevoz ljudi u i iz svemira.

Tabelarni kodni ključ[уреди | уреди извор]

Svemirska letelica u razvoju
Svemirska letelica je u funkciji
Penzionisan svemirski brod
‡ Korisni teret do / od ISS-a
§ Sa posadom (Bez posade)
[Uključuje greške]

Orbitalna svemirska vozila[уреди | уреди извор]

Svemirska letilica Poreklo Proizvođač Domet Lansirni sistem Veličina posade Dužina (m) Prečnik (m) Masa lansiranja (kg) Sistem za napajanje Nosivost (kg) ‡ Prvi svemirski let § Poslednji svemirski let Letovi §
Mercury  SAD McDonnell Aircraft
North American Aviation 		LEO
attained 		Redstone MRLV
Atlas LV-3B 		1 334 189 1,400 Baterije 1961 (1960) 1963 6
(12)[note 1]
Gemini  SAD McDonnell Aircraft
Martin 		LEO Titan II GLV
Titan IIIC[note 2] 		2 556 305 3,790 Gorive ćelije 1965 (1964) 1966 10
(2)[note 3]
Apollo  SAD North American Aviation
Grumman and Douglas 		Lunar Saturn IB
Saturn V 		3 85 391 5,500 CM + 14,700 LM +
24,500 Service Module 		Gorive ćelije 1967 (1966) 1975 15
(4)[note 3]
Space Shuttle orbiter  SAD Rockwell International LEO Space Shuttle 8[note 4] 3.724 48[note 5] 109.000 Gorive ćelije 12,500/16,000 1981 2011 135[note 6]
Soyuz 7K-T  SSSR OKB-1 LEO Soyuz
Soyuz-U 		2 748 272 Baterije 1973 1981 26 (4)[note 7]
Voskhod  SSSR OKB-1 LEO Voskhod 3[note 8] 5 24 5,682 Baterije 1964 (1964) 1965 2 (3)
Vostok  SSSR OKB-1 LEO
first 		Vostok-K 1 44 243 4,725 Baterije 1961 (1960) 1963 6 (7)[note 9]
Soyuz 7K-OK  SSSR OKB-1 LEO Soyuz 3 748 272 Solarni paneli 1967 (1966) 1970 8 (8)[note 10]
Soyuz 7KT-OK  SSSR OKB-1 LEO Soyuz 3 748 272 Solarni paneli 1971 1971 2[note 11]
Soyuz 7K-T-AF  SSSR OKB-1 LEO Soyuz 2 748 272 Solarni paneli 1973 1973 1
Soyuz 7K-TM  SSSR OKB-1 LEO Soyuz-U 2 748 272 Solarni paneli 1974 1975 2 (2)
Soyuz 7K-MF6  SSSR OKB-1 LEO Soyuz-U 2 748 272 Solarni paneli 1976 1976 1
Soyuz-T  SSSR OKB-1 LEO Soyuz-U
Soyuz-U2 		3 748 272 Solarni paneli 1978 1986 15 (6)[note 12]
Soyuz-TM  SSSR
 Rusija 		RKK Energia LEO Soyuz-U2
Soyuz-U 		3 748 272 Solarni paneli 1986 2002 33 (1)
Buran  SSSR RKK Energia LEO Energia 10 3.637 Gorive ćelije N/A (1988) (1988) 0 (1)
Soyuz-TMA
11F732 		 Rusija RKK Energia LEO Soyuz-FG 3 748 272 Solarni paneli 2002 2012 22
Soyuz TMA-M
11F747 		 Rusija RKK Energia LEO Soyuz-FG 3 748 272 7,150 Solarni paneli 2010 2016 19
Shenzhou  Kina China Academy of Space Technology LEO Chang Zheng 2F 3 925 280 7,840 Solarni paneli 2003 (1999) Active 7 (4)
Soyuz MS
  Rusija RKK Energia LEO Soyuz-2.1a 3 748 272 Solarni paneli 2016 Active 3
Crew Dragon  SAD SpaceX LEO Falcon 9 4[1] 81[2] 37[3] 12.055[4] Solarni paneli 3.307/2.507 2020 (2019) Active 7 (1)
CST-100 Starliner  SAD Boeing LEO Atlas V 7 [note 13][5] 503 [6] 456 [6] Solarni paneli 2023 (2019) Testing 0 (2)
Orion  SAD Lockheed Martin
Astrium 		Lunar, Mars Space Launch System 6 33 5 8,900 capsule +
12,300 service module 		Solarni paneli 2024 (2014) Testing 0 (2)[note 14]
Next-gen crew spacecraft  Kina China Aerospace Science and Technology Corporation LEO, Lunar Long March 5B

921 Rocket

7 88 45 21,600 Solarni paneli Testing 0
(1)
Gaganyaan  Indija Indian Space Research Organization LEO GSLV Mk III 3 7 35 7.800 Solarni paneli (2023) Planned 0
Starship  SAD SpaceX Solar System[7][note 15] Super Heavy 100 [note 16] 55 [7] 9 [7][note 17] 1.335.000 [7] Solarni paneli (Planned: 2022) [7] Testing 0
Orel
  Rusija RKK Energia Lunar Irtysh (rocket)
Angara A5 		4 Solarni paneli Planned: 2023 Planned 0
Dream Chaser  SAD Sierra Nevada Corporation LEO Vulcan Centaur 7 [8][9] 9 [10] 11,300 [11] TBA Planned 0
Biconic Space Vehicle  SAD Blue Origin LEO New Glenn TBA Planned 0

Suborbitalna svemirska vozila[уреди | уреди извор]

Svemirska letilica Poreklo Proizvođač Domet Lansirni sistem Veličina posade Dužina (m) Prečnik (m) Masa lansiranja (kg) Sistem za napajanje Generisana snaga (W) Prvi svemirski let § Poslednji svemirski let Letovi §
SpaceShipOne  SAD Scaled Composites 112 km
X Prize 		White Knight
Hybrid Motor 		1 8.53 8.05 3,600 2004 2004 3[note 18]
X-15  SAD North American Aviation 108 km
altitude 		B-52
Ammonia-LOX 		1 15.45 6.8 15,420 1963[note 19] 1963 2[note 20]
SpaceShipTwo  SAD The Spaceship Company 90 km White Knight Two
RocketMotorTwo 		8[note 21] 18.3 8.3 9,740 December 13, 2018 2[note 22]
New Shepard  SAD Blue Origin 119 km New Shepard

BE-3

6 2021
(2015) 		6 (17)
Spica Rocket  Danska Copenhagen Suborbitals 105 km BPM100 1 13 1 4,100 Baterije 2025 Early Development 0

Napomene[уреди | уреди извор]

  1. ^ Uključujući 2 suborbitalna leta, ne uključujući standardne testove
  2. ^ Jedno lansiranje bez posade na Titan IIIC pre predložene upotrebe u MOL programu
  3. ^ а б Ne uključujući standardne testove
  4. ^ Nijedna misija nije nosila više od osam astronauta, iako su teoretski bilo moguće nošenje više astronauta, na primer vraćanje posade nasukanog orbitera.
  5. ^ Raspon krila 23,79 m
  6. ^ Uključuje dve nezgode sa smrtnim ishodom; STS-51-L se raspao tokom uspona, STS-107 oštećen tokom uspona, raspao se prilikom ponovnog ulaska u atmosferu.
  7. ^ Letovi sa posadom uključuju jedan neuspeh u lansiranju - prekid tokom leta treće faze, oporavljen nakon suborbitalnog leta.
  8. ^ Može da ponese tri kosmonauta bez svemirskih odela, ili dva sa svemirskim odelima; obe ove kombinacije su letele.
  9. ^ Broj letova bez posade uključuje dva neuspešna lansiranja.
  10. ^ Letovi sa posadom uključuju jedan fatalni otkaz u letu; Sojuz 1 je izgubljen zbog otkazivanja padobrana pri sletanju.
  11. ^ Letovi sa posadom uključuju jedan fatalni otkaz u letu; Sojuz 11 je izgubio pritisak tokom ponovnog ulaska u atmosferu.
  12. ^ Letovi sa posadom uključuju jedno neuspešno lansiranje (SAS (sistem za bekstvo iz lansiranja) korišćen ~70 sekundi pre planiranog poletanja zbog vatre na lansirnoj rampi - posada je preživela)
  13. ^ Svaka misija u komercijalnom programu posade će poslati do četiri astronauta na ISS
  14. ^ Uključujući test bez posade u 2014.
  15. ^ Dizajniran za sletanje skoro svuda u Sunčevom sistemu.
  16. ^ Broj mesta će biti manji u ranim misijama.
  17. ^ Plus delta krila.
  18. ^ Ne uključuje atmosferske letove sa posadom.
  19. ^ Ne uključuje svemirske letove koje priznaje samo SAD.
  20. ^ Ne uključuje atmosferske letove ili misije koje se smatraju svemirskim letovima prema američkoj definiciji, ali ne i prema definiciji FAI-a.
  21. ^ 2 astronauta kao posada + 6 putnika
  22. ^ Ne uključuje atmosferske letove sa posadom.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. '^ Clark, Stephen (7. 12. 2019). „After redesigns, the finish line is in sight for SpaceX's Crew Dragon spaceship”. Spaceflight Now. Архивирано из оригинала 6. 6. 2020. г. Приступљено 1. 6. 2020. „With [the addition of parachutes] and the angle of the seats, we could not get seven anymore', Shotwell said. "So now we only have four seats. That was kind of a big change for us".” 
  2. ^ „Falcon 9”. SpaceX. Архивирано из оригинала 15. 7. 2013. г. Приступљено 20. 1. 2016. 
  3. ^ „SpaceX Brochure – 2008” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 3. 2012. г. Приступљено 9. 12. 2010. 
  4. ^ Clark, Stephen. „SpaceX's Crew Dragon ready for first test flight – Spaceflight Now” (на језику: енглески). Приступљено 2019-03-02. 
  5. ^ Reichhardt, Tony (август 2018). „Astronauts, Your Ride's Here!”. Air & Space/Smithsonian. Архивирано из оригинала 21. 8. 2019. г. Приступљено 7. 7. 2020. 
  6. ^ а б Burghardt, Mike (август 2011). „Boeing CST-100: Commercial Crew Transportation System” (PDF). Boeing. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 5. 2013. г. Приступљено 8. 5. 2014. 
  7. ^ а б в г д „Making Life Multiplanetary” (PDF). SpaceX. 2017-10-18. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-11-19. г. Приступљено 2017-11-19. 
  8. ^ „Dream Chaser Model Drops in at NASA Dryden” (Саопштење). Dryden Flight Research Center: NASA. 2010-12-17. Архивирано из оригинала 2012-06-12. г. Приступљено 2012-08-29. 
  9. ^ Chang, Kenneth (2011-02-01). „Businesses Take Flight, With Help From NASA”. New York Times. стр. D1. Архивирано из оригинала 2017-09-11. г. Приступљено 2012-08-29. 
  10. ^ Wade, Mark (2014). „Dream Chaser”. Encyclopedia Astronautix. Архивирано из оригинала 2014-01-06. г. Приступљено 2012-08-29. 
  11. ^ Sirangelo, Mark (август 2011). „NewSpace 2011: Sierra Nevada Corporation”. Spacevidcast. Приступљено 2011-08-16.  Sirangelo, Mark (24. 8. 2014). „Flight Plans and Crews for Commercial Dream Chaser's First Flights: One-on-One Interview With SNC VP Mark Sirangelo (Part 3)”. AmericaSpace. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Poređenje_svemirskih_vozila_sa_posadom&oldid=26780099”