Stendalov sindrom

Из Википедије, слободне енциклопедије
Stendhalov sindrom je nazvan po francuskom piscu Mari-Anri-Belu (17831842), poznatom pod pseudonimom Stendal

Stendalov sindrom, estetski šok, hiperkulturemija, Firentinski sindrom je psihosomatski poremećaj koji se najčešće javlja kod turista koji su izloženi vizuelnom posmatranju velikog broja različitih umetničkih remek dela slikarstva, vajarstva, arhitekture, na jednom mestu ili posmatranjem pojedinačnih umetničkim dela izuzetne umetičke vrednosti (npr. Mikelanđelovog Davida, Botičelijeve Venere itd.) u različitim uslovima. Sindrom najčešće prate somatski poremećaji kao sto su: ubrzan rad srca, vrtoglavica, nesvestica, zbunjenost, sve do halucinacija kod psihosomatski labilnih pojedinaca. Izraz se ponekad koristi i za sličnu reakciju u drugim okolnostima, npr. kada se neka osoba suoči sa velikom lepotom u prirodi.

Istorijat[уреди]

Stendalov sindrom je prvi opisao poznati francuski pisac Mari-Anri-Belu (17831842), poznat pod pseudonimom Stendal godine 1817. u putopisu „Rim, Napulj i Firenca”.

"Prekjuče, kad sam se spuštao s Apenina i približavao Firenci, srce mi je snažno lupalo. Kakva detinjarija! Najzad, na jednoj okuci, pred očima mi je pukla ravnica i ugledao sam izdaleka, kao tamnu masu, crkvu Santa Maria del Fiore i njenu čuvenu kupolu, remek-delo Bruneleskija. Eto, tu su živeli Dante, Mikelanđelo, Leonardo da Vinči! - rekao sam samom sebi. - Eto, to je ta plemenita varoš, kraljica Srednjeg veka! U okviru tih zidina ponovo se začela civilizacija.
(Iz rukopisa Stendal u kome on opisuje simptome „Firentinskog sindroma“)


Zvanično je imenovan od strane medicinske struke tek 1979., kada je ovaj sindrom opisala italijanska psihijatrica ital. Graziella Magherini, koja je ovu vrstu psihosomatskog poremećaja primetila u više od 100 sličnih slučajeva među turistima koji su posećivala brojne muzeje u Firenci.

Izvori[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]