Test školskih sposobnosti
Test školskih sposobnosti (engl. Scholastic aptitude test, SAT) je standardizovani test koji se široko koristi za upis na fakultete u Sjedinjenim Državama. Od svog debija 1926. godine, njegovo ime i bodovanje su se menjali nekoliko puta. Tokom većeg dela svoje istorije, zvao se Test školskih sposobnosti i imao je dve komponente, verbalnu i matematičku, od kojih je svaka bila ocenjena u rasponu od 200 do 800. Kasnije je nazvan Test školskog ocenjivanja, zatim SAT I: Test rasuđivanja, zatim SAT Test rasuđivanja, te jednostavno SAT.
SAT je u potpunom vlasništvu, razvijen i objavljen od strane Odbora koledža, privatne, neprofitne organizacije u Sjedinjenim Državama. U ime Odbora koledža njime upravlja Služba za obrazovno testiranje,[1] koja je sve do redizajna SAT-a 2016. godine razvijala test i takođe održavala repozitorijum stavki (pitanja za test).[2] Test je namenjen proceni spremnosti učenika za fakultet. Prvobitno dizajniran da ne bude usklađen sa srednjoškolskim nastavnim planovima i programima,[3] napravljeno je nekoliko prilagođavanja za verziju SAT-a uvedenu 2016. Predsednik Odbora koledža Dejvid Kolman napomenuo je da želi da test bolje odražava ono što učenici uče u srednjoj školi sa novim standardima zajedničkog jezgra,[4] koje su usvojili Distrikt Kolumbija i mnoge savezne države.
Počevši od školske 2015–16. godine, Odbor koledža je počeo da radi sa Kan akademijom kako bi obezbedio besplatnu pripremu za SAT.[5] Odbor koledža je 19. januara 2021. najavio ukidanje opcionog dela eseja, kao i njegovih SAT predmeta, nakon juna 2021. godine.[6][7] U januaru 2022, Odbor koledža je najavio da će test preći sa papira i olovke na digitalni format. Ova promena se dogodila u martu 2023. za međunarodne ispitanike i 9. marta 2024. u SAD.[8][9]
Iako je urađena znatna količina istraživanja o SAT-u, ostaju mnoga pitanja i zablude.[10][11] Osim upisa na fakultete, SAT se takođe koristi od strane istraživača koji proučavaju ljudsku inteligenciju uopšte i posebno intelektualnu prezrelost,[12][13][14] i neki poslodavci u procesu zapošljavanja.[15][16][17]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ „Frequently Asked Questions About ETS”. ETS. Архивирано из оригинала 15. 7. 2014. г. Приступљено 6. 6. 2014.
- ^ „'Massive' breach exposes hundreds of questions for upcoming SAT exams”. Reuters. Архивирано из оригинала 19. 7. 2017. г. Приступљено 20. 7. 2017.
- ^ Baird, Katherine (2012). Trapped in Mediocrity: Why Our Schools Aren't World-Class and What We Can Do About It
. Lanham: Rowman and Littlefield Publishers. "And a separate process that began in 1926 was complete by 1942: the much easier SAT—a test not aligned to any particular curriculum and thus better suited to a nation where high school students did not take a common curriculum—replaced the old college boards as the nations's college entrance exam. This broke the once tight link between academic coursework and college admission, a break that remains to this day."
- ^ Lewin, Tamar (5. 3. 2014). „A New SAT Aims to Realign With Schoolwork”. The New York Times. Архивирано из оригинала 13. 5. 2014. г. Приступљено 14. 5. 2014. „He said he also wanted to make the test reflect more closely what students did in high school and, perhaps most important, rein in the intense coaching and tutoring on how to take the test that often gave affluent students an advantage.”
- ^ Balf, Todd (5. 3. 2014). „The Story Behind the SAT Overhaul”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 16. 6. 2017. г. Приступљено 21. 6. 2017.
- ^ „College Board Will No Longer Offer SAT Subject Tests or SAT with Essay – College Board Blog”. College Board (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 8. 2023. г. Приступљено 14. 2. 2021.
- ^ Hartocollis, Anemona; Taylor, Kate; Saul, Stephanie (20. 1. 2021). „Retooling During Pandemic, the SAT Will Drop Essay and Subject Tests”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2021-12-28. г. Приступљено 14. 2. 2021.
- ^ Thompson, Carolyn (25. 1. 2022). „In major overhaul, SAT exam will soon be taken digitally”. PBS Newshour. Архивирано из оригинала 25. 1. 2022. г. Приступљено 25. 1. 2022.
- ^ Goldstein, Dana (8. 3. 2024). „No More No. 2 Pencils: The SAT Goes Fully Digital”. The New York Times. Архивирано из оригинала 8. 3. 2024. г. Приступљено 10. 3. 2024.
- ^ Frey, Meredith C. (децембар 2019). „What We Know, Are Still Getting Wrong, and Have Yet to Learn about the Relationships among the SAT, Intelligence and Achievement”. Journal of Intelligence. 7 (4): 26. PMC 6963451
. PMID 31810191. doi:10.3390/jintelligence7040026 .
- ^ Hambrick, David C.; Chabris, Christopher (14. 4. 2014). „Yes, IQ Really Matters”. Science. Slate. Архивирано из оригинала 31. 8. 2021. г. Приступљено 31. 8. 2021.
- ^ O'Boyle, Michael W. (2005). „Some current findings on brain characteristics of the mathematically gifted adolescent” (PDF). International Education Journal. Shannon Research Press. 6 (2): 247—251. ISSN 1443-1475. Архивирано (PDF) из оригинала 2021-08-26. г. Приступљено 2021-08-26.
- ^ Haier, Richard (2018). „Chapter 11: A View from the Brain”. Ур.: Sternberg, Robert. The Nature of Human Intelligence. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-17657-7. Архивирано из оригинала 2023-08-21. г. Приступљено 2021-01-30.
- ^ Lubinsky, David (2018). „Chapter 15: Individual Differences at the Top”. Ур.: Sternberg, Robert. The Nature of Human Intelligence. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-17657-7. Архивирано из оригинала 2023-08-21. г. Приступљено 2021-01-30.
- ^ Weber, Rebecca L. (18. 5. 2004). „Want a job? Hand over your SAT results”. Christian Science Monitor. Архивирано из оригинала 26. 8. 2021. г. Приступљено 26. 8. 2021.
- ^ Treu, Zachary (26. 2. 2014). „Your SAT and ACT scores could make a difference in your job future”. Nation. PBS Newshour. Архивирано из оригинала 26. 8. 2021. г. Приступљено 26. 8. 2021.
- ^ Dewan, Shaila (29. 3. 2014). „How Businesses Use Your SATs”. The New York Times. Архивирано из оригинала 12. 2. 2021. г. Приступљено 14. 2. 2021.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Coyle, T.; Snyder, A.; Pillow, D.; Kochunov, P. (2011). „SAT predicts GPA better for high ability subjects: Implications for Spearman's Law of Diminishing Returns”. Personality and Individual Differences. 50 (4): 470—74. PMC 3090148 . PMID 21562615. doi:10.1016/j.paid.2010.11.009.
- Gladwell, Malcolm (17. 12. 2001). „Examined Life: What Stanley H. Kaplan taught us about the S.A.T.”. The New Yorker.
- Gould, Stephen Jay (1996). The Mismeasure of Man (Rev/Expd изд.). W.W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-31425-0.
- Hoffman, Banesh (1962). The Tyranny of Testing. Orig. pub. Collier. ISBN 978-0-486-43091-1. (and others)
- Hubin, David R. (1988). The Scholastic Aptitude Test: Its Development and Introduction, 1900–1948. Ph.D. dissertation in American History at the University of Oregon. Архивирано из оригинала 11. 10. 2016. г.
- Kang, Jay Caspian (9. 9. 2021). „Why SAT Test Prep Doesn't Help Who You Might Think It Helps”. The New York Times. Приступљено 5. 1. 2022.
- Owen, David (1999). None of the Above: The Truth Behind the SATs (Revised изд.). Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-8476-9507-2.
- Sacks, Peter (2001). Standardized Minds: The High Price of America's Testing Culture and What We Can Do to Change It. Perseus. ISBN 978-0-7382-0433-8.
- Zwick, Rebecca (2002). Fair Game? The Use of Standardized Admissions Tests in Higher Education. Falmer. ISBN 978-0-415-92560-0.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Zvanični veb-sajt
- „How the SAT is Structured”. College Board. Архивирано из оригинала 6. 3. 2024. г. Приступљено 10. 3. 2024.
- Goldberg, Emma (2020-09-27). „Put Down Your No. 2 Pencils. But Not Your Face Mask.”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2020-12-04. г. Приступљено 2020-12-04.
- „Fees And Costs”. The College Board. Архивирано из оригинала 10. 10. 2014. г. Приступљено 13. 10. 2014.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
