Залога
Залога ствар која је заложена. Уговором о залози обавезује се дужник или неко трећи (залогодавац) према повериоцу (залогопримцу) да му преда неку покретну ствар на којој постоји право својине да би се пре осталих поверилаца могао наплатити из њене вредности, ако му потраживање не буде исплаћено у доспелости, а поверилац се обавезује да примљену ствар чува и по престанку потраживања врати неоштећену залогодавцу.[1] Заложно право на покретним стварима назива се ручна залога, а заложно право на непокретностима хипотека.
Учесници у уговору о залози[уреди | уреди извор]
Залогодавац - дужник који има право својине на покретној ствари или својство имаоца неког права којим може слободно располагати или треће лице које пружа обезбеђење за туђи дуг.
Заложни поверилац - лице које има заложно право на покретној ствари или праву које је предмет залоге. [2]
Треће лице - лице које је одређено од стране једног или више заложних поверилаца да предузима правне радње ради заштите и намирења заложеног потраживања. Оно може бити један од поверилаца или неко друго лице.
Пуномоћник - лице које је овлашћено за заступање
Заинтересовано лице - лице које има правни интерес да се у Регистар заложног права упише забележба или да се бришу подаци који су уписани у Регистар, а није ни залогодавац, ни заложни поверилац.
Садржај уговора[уреди | уреди извор]
Уговор о залози садржи: дан закључења, име и презиме или фирму, пребивалиште или борвиште, односно седиште повериоца и залогодавца, предмет заложног права са потребним обележјима и податке о потраживању које се обезбеђује заложним правом. Уговор о залози се закључује у писаној форми .[3]
Регистровање залога[уреди | уреди извор]
Сва покретна имовина и права која се дају у залог могу се евидентирати у Регистру заложног права на покретним стварима и правима за привредне регистре[мртва веза]. Ова централизована база података доступна је свим грађанима и привредницима који желе да провере бонитет дужника и утврде да ли је одређена непокретност или покретност већ оптерећена залогом. На сајту се могу преузети сви формулари неопходни за упис и брисање података из Регистра, са упутством за њихово попуњавање, као и списак потребне документације. Захтев може поднети заложни поверилац или залогодавац.
Предмет уговора о залози[уреди | уреди извор]
- Заложити се могу и покретне ствари по врсти
- Предмет заложног права може бити и збир покретних ствари, као што је роба у складишту или продавници, инвентар који служи за обављање привредне делатности и друго у складу са уговором о залози.
- Могу бити и друга имовинска права којима њихов ималац може слободно располагати.
- Сувласнички удео покретне ствари или збира покретних ствари може бити предмет залога.
- Идеални део имовинских права може се заложити.
- Могу бити ствари или права које ће залогодавац прибавити у будућности.
Начин намирења потраживања[уреди | уреди извор]
- Судска продаја
- Вансудска продаја
- Јавна продаја путем надметања
- Продаја по тржишној или берзанској цени
На основу правоснажне судске одлуке којом се дужнику налаже исплата дуга, залогопримац може послати предлог суду да се заложна ствар прода на јавној продаји у извршном поступку, ради намирења потаживања обезбеђеног залогом. Заложена ствар се по правилу продаје на јавној продаји, осим ако ствар има тржишну или берзанску цену, у ком случају се продаје по тој цени. Из цене добијене продајом заложене ствари залогопримац има право да наплати главно потраживање, камату, трошкове реализације залоге и трошкове чувања заложене ствари.
Залогопрималац нема право на употребу заложене ствари (осим ако је уговором предвиђено), а има право на плодове (осим ако то право уговором није искључено). Од убраних плодова смањује се износ дуговања. Залогодавац одговара за материјалне и правне недостатке заложене ствари.
Пренос потраживања[уреди | уреди извор]
Потрживање обезбеђено залогом може се уступити трећем лицу (пријемнику), а заједно са њим на пријемника прелази и заложно право као акцесорно. Пристанак залогодавца није потребан, већ је довољно обавештење о уступању. У случају уступања пријемник стиче и право потраживања и заложно право.
Привремено заложно право[уреди | уреди извор]
Заложно право утврђено судским решењем о одређивању привремене мере које је одређено у корист извршног повериоца. Ово заложно право траје до истека времена трајања привремене мере и по захтеву извршног повериоца може се уписати и у Регистар залоге.
Закони[уреди | уреди извор]
Право на покретним стварима у Републици Србији дефинисано је:
- Законом о облигационим односима којима је регулисана уговорна залога
- Законом о заложном праву Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2014) на покретним стварима уписаним у регистар-бездржавинска залога
- Законом о извршном поступку и законом о пореском поступку и пореској администрацији је регулисано законско заложно право.
- Законом о извршном поступку је регулисана судска залога
Види још[уреди | уреди извор]
- Уговор о продаји робе
- Уговор о зајму
- Уговор о закупу
- Уговор о делу
- Уговор о посредовању
- Уговор о трговинском заступању
- Уговор о комисиону
- Уговор о организовању путовања
- Уговор о алотману
- Уговор о осигурању
- Уговор о шпедицији
- Уговор о јемству
- Уговор о сефу
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Уговор о залози” (PDF). Приступљено 5. 3. 2013.[мртва веза]
- ^ „Закон О Заложном Праву На Покретним Стварима Уписаним У Регистар” (PDF). Приступљено 5. 3. 2013.[мртва веза]
- ^ „Закон о заложном праву садржај уговора члан 3” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2014. г. Приступљено 5. 3. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Privredna komora Beograda Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2014)
