Берза

Берза је физички и пословно организован простор, на коме се по строго утврђеним правилима тргује хартијама од вредности, новцем и страним средствима плаћања.

Берза је институција финансијског тржишта, али је и сама по себи финансијско тржиште. Берзе као институције организованог финансијског тржишта капитала, представљају самосталне организације које поседују сопствени пословни простор (зграду), чланство и пословна правила.

Иако берзе у промет не уносе своје хартије од вредности, нити саме купују и продају хартије од вредности, оне спадају у финансијске институције, али нису интермедијарне финансијске институције.

Њујоршка берза у САД.

Предмет трговања

Предмет трговања на берзи мора да буде типизиран и стандардизован како би био лако заменљив, и тиме трговина њиме једноставна, брза и ефикасна. Ово омогућава одсуство предмета трговања са места на ком се тргује.

Чланови берзе

Чланови берзе су брокерско-дилерска друштва и овлашћене банке. Пријем у чланство берзе врши се на основу поднетог захтева и документације прописане актима берзе.

Берза је дужна да прими у чланство брокерско-дилерско друштво, односно овлашћену банку ако испуњавају услове за стицање својства члана берзе утврђене статутом берзе.

Берза не сме повредити принцип равноправности чланова берзе. Члан берзе је посебно дужан:

• да се придржава свих аката берзе,
• да савесно обавља послове на берзи,
• да не злоупотребљава информације које нису доступне свим учесницима на берзи,
• да о приспелом налогу клијента или о сопственом налогу одмах обавести берзу,
• да извршење налога одложи до истека рока који берза прописује својим правилима пословања,
• да писмено обавештава берзу о свакој промени својих овлашћења, права, обавеза и одговорности у правном промету, а нарочито о променама које се односе на услове на основу којих је стекао чланство на берзи, и
• да плаћа чланарину, провизију од закључених послова трговине хартијама од вредности на берзи и друге накнаде утврђене тарифником берзе.

Правила трговања

Трговина се одвија по посебним правилима берзе, обично потврђеним од стране државне власти. На берзи се само закључују послови, док се испоруке и плаћања одвијају ван берзе.

Правила трговања на берзи израсла су из обичајног трговинског права и уобличавала су се заједно са постепеним настанком берзе током развоја тржишта и тржишних односа. Ова правила имају двоструку функцију:

• да обезбеде стандардизацију предмета трговине и самих правила трговања, и
• да пруже заштиту учесницима у трговању.

Правила уређују начин рада берзанских служби. Она су кодификована у зборнике под различитим називима.

Франкфуршка берза, Немачка

Врсте берзи

Полазећи од врсте берзанског материјала, берзе се могу поделити на робне берзе и финансијске берзе.

• На робним берзама се тргује различитим врстама роба (жито, кромпир, месо, кафа, нафта, обојени метали, неметали, памук, шећер, вуна, злато, калај, итд.)
• Финансијске берзе могу бити универзалне и специјализоване.

Универзалне берзе су оне берзе на којима се тргује хартијама од вредности, најчешће онима које представљају финансијске инструменте на тржишту капитала (власничким и дугорочним дужничким хартијама), али није искључено ни трговање краткорочним хартијама, затим новцем, девизама, финансијским дериватима (фјучерсима и опцијама) и златом.

На специјализованим берзама се тргује само одређеним берзанским материјалом. Оне могу бити берзе ефеката – ако се са њима купују и продају само дугорочне хартије од вредности, девизне берзе, берзе злата и племенитих метала, итд.

Значај берзе

Постојање берзе, односно берзанске трговине на неком тржишту, указује да је то тржиште сигурно и да није под утицајем нетржишних ризика у пословању. Јачање берзанског пословање указује на пораст сигурности у одређеној привреди.

Бомбајска берза у Индији.

Функција берзе

Кључна функција берзе је да обезбеди континуирано тржиште хартија од вредности по ценама које не одступају битно од оних по којима су претходно продате.

Континуитет тржишта

Континуитет тржишта сматра се неопходним за очување ликвидности хартија од вредности без којих би се тешко могла привући средства инвеститора који у њих улажу. Континуитет тржишта смањује колебање цена хартија од вредности што даље повећава њихову ликвидност, односно способност конверзије у готовину путем продаје.

Објављивање цене хартија од вредности

Берза утврђује и публикује цене хартија од вредности. Цене појединих хартија од вредности утврђују се на бази ефективне куповине и продаје, односно понуде и тражње конкретне хартије од вредности. Објављујући преглед цена различитих хартија од вредности и захтевајући да се финансијски извештаји предузећа која их емитују учине доступним јавности, берзе омогућавају постојећим и перспективним улагачима да процене ризик и рентабилност својих улагања и усмере их у складу са својим преференцијама према ризику и рентабилности.

Дужности берзе

Берза је дужна да у свом пословању обезбеди:

• законито обављање трговине на берзи,
• заштиту интереса учесника на берзи,
• поштовање правила и стандарда берзе који се односе на понашање учесника на берзи, и
• информације за јавност о свим чињеницама значајним за рад берзе.

Берзе широм света

Данас су ретка тржишта на којима не делује бар једна берза. Најважнији берзански центри су Њујорк, Лондон, Токио, Франкфурт и Чикаго. Највећа је Њујоршка берза хартија од вредности.

На простору југоситочне Европе раде Београдска берза, Сарајевска, Бањалучка, Загребачка, Вараждинска, Љубљанска, Будимпештанска, Атинска, Бугарска, Македонска и Црногорска берза.

Финансијски деривати

Финансијске иновације су донеле много нових финансијских инструмената, међу којима су опције, фјучерси, итд.

Види још

• Тржиште страних валута
• Algoritamsko trgovanje
• Visoko frekventna trgovina

Спољашње везе

• Књига Берзе и берзанско пословање, Перо Б. Петровић
• Књига “Аутоматско трговање на тржишту страних валута – израда софтвера за аутоматско трговање и анализу финансијских података”, Велибор Илић (2011), ISBN 978-86-914311-0-5,