Иларион Велики

С Википедије, слободне енциклопедије
Иларион Велики

Иларион Велики (грч. αγιος Ιλαριων ο αναχωρητης; 288372) је био хришћански светитељ и аскета, поштован посебно међу Монасима. Православна црква га прославља 21. октобра по јулијанском календару).

Студирао је науке у Александрији, где је примио хришћанство у заједници Светог Антонија Великог.[1] Након тога, настанио се у пустињи у близини Газе. Био је оснивач више манастира и први проповедник монаштва у Палестини. Пред крај живота поново посетио Египат да би посетио гроб Светог Антонија, а одатле је отишао даље у Сицилију и Далмацију.[2]

Умро на острву Кипар 371. или 372. године.

Његов живот описао је Епифаније Кипарски.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Milankovic, Mirjana (2016-11-01). „Преподобни Иларион Велики”. Manastir Osovica. Приступљено 2024-01-22. 
  2. ^ „Свети преподобни Иларион Велики”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-01-22. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.