Неинвазивна глукометрија — разлика између измена
Нова страница: '''Неинвазивна глукометрија''' или '''неинвазивна праћење глукозе''' је метода (у истраживању) з… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 18. март 2017. у 10:52
Неинвазивна глукометрија или неинвазивна праћење глукозе је метода (у истраживању) за мерење нивоа глукозе у крви без вађења крв, пробијања коже и изазивања бола или трауме код пацијента.[1]
Међутим, као је до сада од стране ФДА у САД одобрен само један уређај овог типа, који је проглашен као експериментални уређај, ова метода се за сада може користити само за академску наставу и научна истраживања, или у информативне сврхе, а никако за доношење медицинских одлука о тежини шећерне болести и начину примене лекова.[2]
Историјат
Ера Потрага за успешнијим техологијама у неинвазивној глукометрији почела ЈЕ око 1975. и наставила се до данашњих дана, са циљем да се открије клинички и комерцијално одржив производ. Стотине милиона долара уложила су до данас предузећа која су тражила решење за овај дугогодишњи проблем, али он није успешно решен.[3]
Од 1999. године, само један такав производ је одобрен за продају од стране ФДА у САД. Он је био заснован на техникама за електрично мерење глукозе кроз нетакнуте кожу. Међутим оуређај је убрзо био повучен због лоших перформанси и повременог оштећења на кожи корисника.[2]
Приступи који су покушавани укључили су:
- примену инфрацрвене спектроскопије, мерење глукозе кроз кожу помоћу светлости мале таласне дужине таласним дужин у односу на видљиву, [3]
- трансдермално мерења, покушај да се глукоза извуче кроз кожу помоћу хемикалије, струје или ултразвука,
- мерењем количине поларизована светлости која ротира глукозу у предњој комори ока, и многи други.
Једна студија из 2012 студија приказала је примену следећих десет технологије:
- биоимпедантну спектроскопију,
- електромагнетну сензорску,
- флуоресцентну технологију,
- средњу инфрацрвену спектроскопију,
- ближу инфрацрвену спектроскопија,
- оптичка кохерентну томографију,
- оптичку полариметрију,
- Раман спектроскопија,
- преокренуту јонтофореза,
- ултразвучну технологију,
У закључку у студији је наведено; да ниједан од ових метода није доступна за комерцијалну употребу, и да ниједан уређај није клинички поуздан и да је много тога остало да истраживањима уради.[4]
Од 2014. године, у промету се налази најмање један неинвазивна мерач шећера у великом броју земаља.[5] Међутим средња апсолутна девијација овог уређаја у клиничким испитивањима била је скоро 30%, тако да се може рећи да треба уложити напор у даља истраживања како би се значајно побољшала тачност уређаја.[6]
Извори
- ^ The Pursuit of Noninvasive Glucose, 3rd Edition, by John L. Smith, Ph.D.
- ^ а б Tamada JA, Garg S, Jovanovic L, Pitzer KR, Fermi S, Potts RO (новембар 1999). „Noninvasive glucose monitoring: comprehensive clinical results. Cygnus Research Team”. JAMA. 282 (19): 1839—44. PMID 10573275. doi:10.1001/jama.282.19.1839.
- ^ Non-invasive blood glucose monitoring using near-infrared spectroscopy, by M. Ahmad, A. M. Kamboh, and A. Khan, EDN, 2013.
- ^ Chi-Fuk So; Kup-Sze Choi; Thomas KS Wong; Joanne WY Chung (29. 6. 2012). „Recent advances in noninvasive glucose monitoring”. Med Devices (Auckl). 5: 45—52. PMC 3500977
. PMID 23166457. doi:10.2147/MDER.S28134.
- ^ „GlucoTrack Distributors”.
- ^ Vashist, Sandeep Kumar (2013). „Continuous Glucose Monitoring Systems: A Review”. Diagnostics. 3 (4): 385—412. ISSN 2075-4418. doi:10.3390/diagnostics3040385.
Литература
- V. A. Saptari,“A Spectroscopic system for Near Infrared Glucose Measurement,” PhD Thesis, MIT, 2004.
- A. Tura, A. Maran, and G. Pacini, “Non-invasive glucose monitoring: Assessment of technologies and devices according to quantitative criterion," Elsevier J. of Diabetes Research and Clinical Practice, vol. 77, no. 6, pp. 16-40, 2007.
Спољашње везе
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |