Шелит (експлозив)

С Википедије, слободне енциклопедије
Британске, 12-инчне гранате изложене у Центру за наслеђе Краљевске аустралијске морнарице (2008). На десној страни је Мк 6А Цаппед Цоммон шиљаста чаура гранате, (раније) пуњена шелитом 70/30

Шелит (познат као Тридите у америчкој служби [1]) је експлозивна мешавина пикринске киселине и динитрофенола или пикринске киселине и хексанитродифениламина у размери 70/30. Обично се користио као пуњење у гранатама Краљевске морнарице током раног дела 20. века.

Историја[уреди | уреди извор]

Шелит је настао после Првог светског рата као развој лидита (пикринске киселине). Током рата утврђено је да су гранате за пробијање оклопа пуњене лидитом осетљиве на удар, са тенденцијом да прерано детонирају при удару, а не након што пробију оклопну плочу мете. [2] Шелит је био мање осетљив, а такође је имао предност ниске тачке топљења, што је омогућило да се лако топи и сипа у чауре током производње. [3] Прва испитивања шелита одржана су 1921. године, када је британски Монитор ХМС Террор експериментално испалио различите типове граната од 380 мм (15 ин). на 460 м (500 yд), у директном домету против предатог немачког бојног брода СМС Баден. [3]

Током Другог светског рата, шелит је наставио да се користи у поморским гранатама. Коришћена је у британској Дизнијевој бомби, врсти бомбе за пробијање бетона.

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Муниција пуњена шелитом се још увек може сусрести у олупинама потопљених ратних бродова. Сматрају се опасним јер ће током времена пикринска киселина реаговати и формирати кристале металних пикрата, као што је пикрат гвожђа. Ови кристали су изузетно осетљиви на ударце и препоручује се да се олупине које садрже шелитну муницију ни на који начин недирају. [4] Опасност се може смањити када чауре граната буду довољно кородиране да пропусте морску воду јер су ови материјали растворљиви у води. [4]

Референце[уреди | уреди извор]

Цитатионс
  1. ^ Меyер ет ал, п.417
  2. ^ Престон ет ал, п.83
  3. ^ а б Зукас ет ал, п.38
  4. ^ а б Албригхт, стр. 78

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Албригхт, Рицхард D. (2011). Цлеануп оф цхемицал анд еxплосиве мунитионс : лоцатион, идентифицатион анд енвиронментал ремедиатион (2нд изд.). Норwицх, Н.Y.: Wиллиам Андреw. ИСБН 978-1-4377-3477-5. ОЦЛЦ 770664959. 
  • Меyер, Родолф; Кохлер, Јосеф; Хомберг, Аxел (2008). Еxплосивес. Јохн Wилеy анд Сонс. ИСБН 978-3527616343. 
  • Престон, Антонy; Јордан, Јохн; Дент, Степхен (2007). Wарсхип. Навал Институте Пресс. ИСБН 978-1844860418. 
  • Зукас, Јонас; Wалтерс, Wиллиам W.; Wалтерс, Wиллиам П. (2002). Еxплосиве Еффецтс анд Апплицатионс. Спрингер. ИСБН 0387955585. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Šelit_(eksploziv)&oldid=26793501”