Пређи на садржај

ЖеНСки Музеј у Новом Саду

С Википедије, слободне енциклопедије
ЖеНСки Музеј
Virtuelni žeNSki muzej u Novom Sadu
Оснивање2019.
ЛокацијаНови Сад
 Србија
Врстамузеј
Веб-сајтhttps://zenskimuzejns.org.rs/

ЖеНСки музеј у Новом Саду је дигитализована збирка која представља живот и рад жена које су обележиле историју Новог Сада. Установљен је са циљем да документацију о знаменитим женама Новог Сада учини видљивом објављујући женску историју. Овај музеј нуди алтернативу пристрасности и непотпуности презентација традиционалних музеја у области историје, уметности и културе, које произилазе из њиховог родног слепила,[појаснити] гурајући музеологију у Србији ка променама.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Жене које су трагање за сопственом историјом започеле 1960-их година, у 1980-им су успеле да артикулишу посебне одлике музеја какве су намеравале да створе и почеле да оснивају музеје у складу са својим замислилима. Током 1980-их и 1990-их, концепт рода као друштвеног конструкта је ушао у језик музеологије и имао је позитиван ефекат на дискурс изложбе неких музеја, омогућавајући и да се појави нови тип музеја - женских музеја.

Први званични женски музеј у свету основала је Маријана Пицен 1981. године у немачком граду Бону

Први званични женски музеј у свету основала је Маријана Пицен 1981. године у немачком граду Бону, након што су чланице немачког феминистичког покрета заузеле једну зграду. У њему је од 2006. смештена стална изложба заснована на збиркама из музеја историје Демократске и Савезне Републике Немачке које су, након пада Берлинског зида, могле да комбинују доводећи до реинтерпретације немачке историографије. Овај музеј се данас сматра једним од значајнијих музеја у Немачкој.

Данас постоји велики број различитих женских музеја на глобалном нивоу. Знања и вештине које су жене стекле размењивале су међу собом и тако утицале на даље стваралаштво жена.

Музеји жена су обично приватни музеји са статусом удружења које је установила група храбрих, истрајних и креативних жена, која је успела да се храбро избори са институцијама као што су традиционални музеји. Оне су својом истрајношћу женским музејима управљале уз импресивну посвећеност и кроз добровољни рад, жртвујући део својих професионалних живота, своје слободно време музеју. Сопственом креативношћу оне су пронашле начине да своје време користе економично, организују истраживања и реализују изложбе те, изнад свега, нађу спонзоре како би обезбедиле потребна средства, што је у суштини најинтензивнији посао.

Својим постојањем и радом, женски музеји су добили шансу да кроз свој рад смање недостатке традиционалних музеја. Питања која су чланице ових музеја изнеле отворила су пут неизбежним променама у традиционалним музејима и музеологији уопште. Тако су својим делом и храбрим и новим гледањем на историју, уметност, град, науку, људе, коегзистенцију и идентитет – жене наметнуле нове захтеве и понудиле алтернативу.

У смислу типологије, већина музеја (приближно 60%) је посвећена историји и у својој мисији и стратегијама наглашавају извесне опште приступе. Конкретно, то подразумијева допринос поновном писању историје своје земље, регије или државе инкорпорирањем родне димензије, као и повећање видљивости женских иницијатива у разним областима друштвене и културне дјелатности. Још један аспект који ови музеји стављају у први план је приватни и свакодневни живот (рад, породица, живот у кући, тело и рођење), укључујући теме повезане са историјом моде и женским накитом.

Оснивање музеја

Музеј је основан 2019. године у Новом Саду на иницијативу Савеза феминистичких организација уз подршку Управе за културу Новог Сада. Музеј је око себе окупио историчарке, истраживачице, теоретичарке, уметнице, активисткиње итд.[1]

Уредништво музеја чине: Силвија Дражић, Вера Копицл, Гордана Стојаковић и веб-уредница Мирјана Исаков.[1]

Поставка

[уреди | уреди извор]

Поставка овог музеја је дигитализована збирка о животу и раду жена које су обележиле историју Новог Сада под називом ЖеНСки музеј, и тако је овај музеј постао део културног наслеђа, али и део савремене женске културе.

Оно што ЖеНСки музеј жели да постигне, да управо учини видљивим маргинализовано женско културно наслеђе и да у том смислу нагласи ону идеју да културни идентитет једног народа није пун ако нема и тај део културног стваралаштва, у овом случају оно што ми представљамо као ЖеНСки музеј.[2]

Пројекат је доступан на интернету, чиме се ЖеНСки музеј прикључио постојећој мрежи сличних музеја у свету. Тиме је овај виртуелни музеј обогатио културним политикама Србије, кроз дигитализацију кутурног наслеђа.

Дигитална платформа ЖеНСког музеја бави се систематизацијом, дигитализацијом и јавним представљањем женског и феминистичког наслеђа и актуелног женског стваралаштва и деловања у Новом СадуВојводини) чиме га чини видљивим, јавним и доступним.[3]

На виртуелном музеју показана су, и тиме широј јавности постала видљива, документа из 19. века, као што су нпр. следећи занимљиви документи:[2]

  • Статут о проституцији који је штампан у 1893. у Матици српској,
  • Проглас Женске странке,
  • Писма,
  • Тестаменти,
  • Архивска грађа.

Музеј нема сопствени простор, изузев оног виртуелног на интернету, али према речима једне од уредница Музеја Вере Копицл:

Ако једног дана добијемо простор за ЖеНСки музеј, овај наш виртуелни музеј има ту могућност коју у физичком смислу нисмо у могућности да представимо.[2]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Женски музеј, о нама”. www.зенскимузејнс.орг.рс. Приступљено 17. 3. 2021. 
  2. ^ а б в Сербиа, РТС, Радио телевизија Србије, Радио Телевисион оф. „Виртуелни "ЖеНСки музеј" представља живот и рад жена које су обележиле историју Новог Сада”. www.ртс.рс. Приступљено 2021-03-17. 
  3. ^ ЖеНСки Музеј — веб-сајт Виртуелног ЖеНСког музеја

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Пројекат „Женско насљеђе као покретач развоја Црне Горе - Какав Музеј жена нам треба?“, који је у сарадњи са Националном комисијом за UNESCO и уз подршку UNESCO (Програм партиципације, 2016) реализовала НВО НОВА Центар за феминистичку културу

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]