Љубомир Александровић
| Љубомир Александровић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. јун 1828. |
| Место рођења | Српски Семартон, Аустријско царство |
| Датум смрти | 27. децембар 1887. (59 год.) |
| Место смрти | Будимпешта, Аустроугарска |
Љубомир Александровић (* 15. јун 1828. српски Св. Мартин (Српски Семартон) Банат– 15. – 27. децембар 1887. Будимпешта ) је био српски сликар иконописац и портретиста.
Живот и дело[уреди | уреди извор]
Родио се 1828. године у Српском Семартону, у данашњој Румунији.[1] Љубомир је 1846. године боравио у Араду. Записан је тада као пренумерант једне књиге, потписујући се као "ученик молераја". Учио се он ту у радионици, код Николе Алексића потписаног "Портремалер"-а.[2]
Затим је прешао у Темишвар да би помагао у раду Константину Данилу. Учио је касније и у атељеу Константина Данила у Великом Бечкереку. Године 1849. похађао је Уметничку академију у Бечу. Његово најпознатије дело је романтичарска жанр-композиција "Берачица".
Почетком шездесетих година се настанио у Темишвару, где је стално живео и дочекао старост. Јавља се 1869. године као "сликар у граду" на списку бирача православне црквене општине у Темишвар-граду.[3] Под старе дане је врло осиромашио и нервно оболео, па је смештен у завод за "умоболне" Леополдифелд код Будима, где је и умро. Сахрањен је 17/29. децембра 1887. године на новом будимском гробљу, отвореном на "вучјем риту".[4]
После његове смрти продавале су се марта 1893. године у "Темишвару граду", по датом огласу, при цркви његове преостале престоне и целивајуће иконе.[5]
Радио је много иконостаса на православним црквама, као и зидне иконе. Много је копирао и то нарочито по маниру Константина Данила. Поклонио је 1868. године читалишту у Чакову, свој рад, портрет Доситеја Обрадовића. Насликао је тако иконе у банатским местима Мартоношу, Немету, Ботошу и Фердину (1873—1876) и другим.[6]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Михаило Малетић: "Војводина" - знаменитости и лепоте, Београд 1968.
- ^ Димитрије Давидовић: "Историја народа србског", Београд 1846.
- ^ Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Срби у Темишвару Град", Темишвар 2011.
- ^ "Српски сион", Карловци 5. август 1901. године
- ^ "Српски сион", Карловци, 21. март 1893. године
- ^ "Време", Београд 7. новембар 1925.
Литература[уреди | уреди извор]
- Народна енциклопедија – српско- хрватско- словеначка, приређивач и уредник, др. Ст Станојевић, Загреб 1925—1929.
| Нормативна контрола: Уметничке |
|---|
