Љубомир Александровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Љубомир Александровић
Датум рођења(1828-06-15)15. јун 1828.
Место рођењаСрпски Семартон
Аустријско царство
Датум смрти27. децембар 1887.(1887-12-27) (59 год.)
Место смртиБудимпешта
Аустроугарска

Љубомир Александровић (* 15. јун 1828. српски Св. Мартин (Српски Семартон) Банат15.27. децембар 1887. Будимпешта ) је био српски сликар иконописац и портретиста.

Живот и дело[уреди]

Вероватно је у младости учио и у атељеу Константина Данила у Великом Бечкереку, и после је био студент бечке сликарске академије. Поуздано се зна да се 1846. године истим поводом бавио у Араду. Записан је тада као пренумерант једне књиге, потписујући се као "ученик молераја". Учио се он ту у радионици, код Николе Алексића потписаног "Портремалер"-а.[1]

Почетком шездесетих година се настанио у Темишвару где је стално живео и дочекао старост. Под старе дане је врло осиромашио и нервно оболео па је смештен у завод за "умоболне" Леополдифелд код Будима, где је и умро. Сахрањен је 17/29. децембра 1887. године на новом будимском гробљу отвореном на "вучјем риту".[2] После његове смрти продавале су се марта 1893. године у Темишвару, по датом огласу, при цркви његове преостале престоне и целивајуће иконе.[3]

Радио је много иконостаса на православним црквама, као и зидне иконе. Много је копирао и то нарочито по маниру Константина Данила. Насликао је тако иконе у банатским местима Ботошу и Фердину.[4]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Димитрије Давидовић: "Историја народа србског", Београд 1846.
  2. ^ "Српски сион", Карловци 5. август 1901. године
  3. ^ "Српски сион", Карловци, 21. март 1893. године
  4. ^ "Време", Београд 7. новембар 1925. године

Литература[уреди]