Артур и Малтазарова освета

С Википедије, слободне енциклопедије
Артур и Минимоји
Српски постер филма.
Изворни насловArthur et la vengeance de Maltazard
Жанрфантазија
РежијаЛик Бесон
СценариоЛик Бесон
Селин Гарсија
ПродуцентЛик Бесон
Емануел Прево
Темељи се накњигама Лика Бесона
МузикаЕрик Сера
МонтажаКарим Бенхамуда
Јан Херве
Винсент Табалон
Продуцентска
кућа
ЕуропаКорп
Година2009.
Трајање93 минута
Земља Француска
Језикенглески
Буџет90 000 000 долара
Зарада78 520 547 долара[1]
Претходни
Следећи
Веб-сајтwww.arthuretlesminimoys.com/arthur2/index.html
IMDb веза

Артур и Малтазарова освета (франц. Arthur et la vengeance de Maltazard) француски је анимирани/играни филм из 2009. године чији је писац, продуцент и режисер Лик Бесон, заснован на његовом истоименом роману, са главним улогама које тумаче Фреди Хајмор и Мија Фароу. ЕуропаКорп је продуцирала филм, који је други у Бесоновој Артур серији, након Артур и Минимоји. Филм је добио углавном негативне критике критичара. Био је успешан у Француској али, због неуспеха претходника на биоскопским благајнама у Сједињеним Америчким Државама изашао је на ДВД издању. Филм је лоше прошао у осталим државама. Као резултат тога, филм и његов наставак, Артур 3: Рат два света, генерисали су велики губитак новца за ЕуропаКорп.[2]

Радња[уреди | уреди извор]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Прошле су три године од када је Артур спасио бабин и дедин дом као и Минимоје од злог М познатог као Малтазар, Артур остаје са својом бабом и дедом током летњег распуста, током којих Бого Матасалаји (фиктивно афричко племе) додељују Артуру низ тестова укључујући камуфлажу и ненасиље у животној средини. Након што је положио ове тестове, Артур се припрема да види Минимоје како би прославили, док његов отац не одлучи да одведе њега и његову мајку назад у метрополу. Када паук даје Артуру зрно пиринча који садржи позив у помоћ, за који верује да је дошао од Минимоја, он се враћа кући своје бабе и деде, где је Бого Матасалаји покушавају да му дају облик Минимоја кроз телескоп, а они га уместо тога умотавају у винову лозу са све већом затегнутошћу док не постане кап сока коју пребацују у трансформер за Минимоје. На путу да истражи стање Минимоја, Артур и Макс спашавају Бетамеша, који води Артура краљу. Затим сазнаје да Селенију држи Малтазар, који је инспирисан да упадне у људски свет повећавајући своју величину. Малтазар успева да превари Минимоје како би остварио свој план. Сам телескоп је уништен у процесу, остављајући Артура заробљеног у његовој величини Минимоја.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ARTHUR ET LA VENGEANCE DE MALTAZARD (2009)”. JP' Box-Office. Приступљено 2009-12-02. 
  2. ^ Luc Besson et ses Minimoys plombent EuropaCorp Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јул 2019), Libération, 30 juin 2011

Спољашње везе[уреди | уреди извор]