Биста Борислава Станковића Ћулавка 1919-1944
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1e/%D0%91%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%8B%D1%83%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0_1919-1944.jpg/220px-%D0%91%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%8B%D1%83%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0_1919-1944.jpg)
Биста Борислава Станковића Ћулавка 1919-1944. налази се у селу Мирошевце, а аутор бисте је Слободан Поповић, вајар из Лесковца.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен 1919. године, завршио три разреда гимназије у Лесковцу. На одслужење војног рока постао резервни подофицир. Уочи рата био секретар скојевског актива у Мирошевцу и окупљао омладину преко фудбалског клуба „Умац“ и стрељачке дружине. Од почетка окупације 1941. године учесник је диверзантских акција. У Кукавички партизански одред ступио је октобра 1941. године. Најпре је био десетар, а затим и командир вода у првој чети. Заробљен је 18. марта 1942. године на Соковини и интерниран у Аустрију. Успео је да побегне из логора и прикључио се словеначким партизанима. У јесен 1943. године вратио се у Мирошевце и прикључио Првом јужноморавском НОП одреду где је био командант батаљона. Погинуо је крајем јуна 1944. године као командант омладинског батаљона 13. Бригаде. [1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Стојковић Ж., Ракић Х., Трајковић В. ( 2007), Спомен обележја у лесковачком крају, Народни музеј Лесковац, Општински одбор СУБНОР-а, Лесковац.