Аустрија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Република Аустрија
Republik Österreich
Flag of Austria.svg
Austria Bundesadler.svg

Химна:
Земља планина, земља река
{{{alt}}}
Главни град Беч
Службени језик немачки,[1][2] у појединим регијама: словеначки, хрватски, мађарски
Владавина
Облик државе Савезна република
 — Председник Александер ван дер Белен
 — Канцелар Кристијан Керн
Историја
Независност Од Западне Немачке 27. јула 1955.
Географија
Површина
 — укупно 83.855 km2(115)
 — вода (%) 1,7
Становништво
 — 2014. 8.504.850 [3](95)
 — густина 99/km2
Економија
Валута Евро[4]
 — стоти део валуте ‍100 центи‍
Остале информације
Временска зона UTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)
Интернет домен .at
Позивни број +43

¹ Пре 2002. Аустријски шилинг

Аустрија (нем. Österreich), званично Република Аустрија (нем. Republik Österreich), је држава у централној Европи.[5] Граничи се са Немачком и Чешком на северу, Словачком и Мађарском на истоку, Словенијом и Италијом на југу, Швајцарском и Лихтенштајном на западу и нема излаз на море. Главни град је Беч (нем. Wien).

По политичком уређењу Аустрија је парламентарна демократија. Састоји се од девет федералних држава, и једна је од две европске државе које су прогласиле сталну неутралност (друга је Швајцарска). Аустрија је чланица Уједињених нација од 1955. а Европској унији се придужила 1995. године.

Порекло имена[уреди]

Њено име нем. Österreich се на српски може превести као „источно царство“, што потиче од старонемачког Ostarrîchi. Израз вероватно потиче од дијалекатског превода средњовековног латинског имена за регион Marchia orientalis, што значи „источна граница“, јер се налазила на источном крају Светог римског царства, што се такође огледа у имену Ostmark које се користило након припајања Аустрије Трећем рајху.

Историја[уреди]

Главни чланак: Историја Аустрије

Пошто су је освајали Римљани, Хуни, Ломбарди, Остроготи, Бавари и Франци, Аустрија је била под влашћу Бабенберга од 10. до 13. века, кад су их наследили Хабзбурговци. Кућа Хабзбург је потом владала Аустријом све до 20. века. Након укидања Светог римског царства, Аустрија је 1867. године постала део двојне монархије, Аустроугарске. Аустроугарска се распала када је изгубила Први светски рат, па је настала Аустрија у данашњим границама. Аустрију је припојила Немачка 1938. године. Савезници су након Другог светског рата држали Аустрију до 1955. године, кад је опет стекла потпуну независност под условом да остане потпуно и трајно неутрална, а забранили су јој удруживање са Немачком. Након пропасти комунизма у источној Европи, Аустрија се политички све више ангажовала, па је 1995. године постала чланица Европске уније, а 1999. је увела валуту евро.

Старије камено доба[уреди]

Вилендорфска Венера из Старијег каменог доба

Подручје Аустрије било је насељено и у старијем каменом добу, о чему сведочи и један од највреднијих налаза археологије у Аустрији тзв. Вилендорфска Венера. Настала је око 25.000 година п. н. е на подручју данашњег Вилендорфа код места Вахауа у Доњој Аустрији. Пронађена је 1908. године, а данас се налази у Природно-историјском музеју у Бечу

Келти, римске провинције[уреди]

Карта римских провинција на подручју данашње Аустрије[6]

На подручју данашње Аустрије келтска племена - Амбидравен, Амбисонтен, Боиер, Кампи и Норикер, оснивају краљевство Норикум. Ово краљевство било је познато по извозу гвожђа, све до подручја данашње Италије, као и по својим коњима. Имали су и своју ковницу новца. Ширењем Римског царства, кроз мирно освајање, под римским војсковођама и царским синовима Тиберијем и Друзом 15. године п, н, е. подручје данашњег Тирола и Ворарлберга прелази у посед Рима. Римљани оснивају провинције[7] Norikum, Panonija и Retija. Већи римски градови у то време били су: Solva - код места Вагна, Ovilava - Велс, Lauriacum - Lorch kod Енса, Cetium - Санкт Пелтен, Vidobona - Беч, Iuavavum - Салцбург.

Средњи век[уреди]

Факсимил даровног уговора у којем се први пут помиње Аустрија

Након што су територију данашње Аустрије освајали Римљани, Хуни, Ломбарди, Остроготи, Баварци и Франци, она долази под власт династије Бабенберга од 10. до 13. века, кад су их наслиједили Хабзбурговци. 976. године спомиње се маркгроф Леополд I из династије Бабенберг, као повјереник цара Отона I. Прво помињање Аустрије, као Ostarrîchi[8] забележено је 1. новембра 996. године у уговору о поклону 950 ha земљишта, цара Отона III, biskupu од Фреисинга у околини данашње општине Нојхофен ан дер Ибс у Доњој Аустрији речима: „...in regione vulgari vocabulo Ostarrîchi in marcha et in comitatu Heinrici comitis filii Luitpaldi marchionis.

Око 1000. године појављују се имена за Аустрију, која имају и друга значења, као нпр. in orientali regno, in oriente, Osterland Austria и terra orientalis. Данас већина језика назива Аустрију тим именом, изузев словачког Rakúsko, чешког Rakousko и финског језика Itävalta.

Изумирањем династије Бабенберг, Рудолф Хабзбуршки 1240. године постаје први немачки краљ из династије Хабзбург, те узима име Рудолф I, војвода аустријски и штајерски. Династија Хабзбург владала је Аустријом све до свог изумирања 1780. године, када ју је наследила лотариншка династија под именом Хабзбург-Лорена.

Аустријско Царство[уреди]

Распадом Светог Римског Царства 1804. године, Франц II, као последњи владар тог царства оснива Аустријско Царство и узима име Франц I, аустријски цар. Царство се простирало на подручјима данашње Аустрије, Чешке, Словачке, Румуније, Хрватске, Словеније, Србије, Мађарске, северних делова Италије, као и делова Пољске,Немачке и Босне и Херцеговине.

Аустро-Угарска[уреди]

Аустријско Царство је 1867. године подељено је као двојна монархија, Аустро-Угарске на аустријски и мађарски дио. Одлуком Берлинског конгреса Аустрија окупира Босну и Херцеговину, коју 1908. године анектира.[9] Нападом Аустро-Угарске на Србију 1914. године започео је Први светски рат. Са укупном површином од 676.615 km2 Аустро-Угарска је била друга по величини земља у Европи, а по броју становника са око 53 милиона 1914. године, трећа у Европи. Аустро-Угарска се распала након што је изгубила Први светски рат, па је мировним уговором у Сен Жермену и мировним споразумом у Тријанону 1918. године, настала Аустрија у данашњим границама,[10] названа Прва Република, са првим председником владе Карлом Ренером. 1938. године Аустрију је припојила нацистичка Немачка.[11][12]

Други светски рат[уреди]

Крајем Другог светског рата 1945. године савезници су поделили Аустрију на четири окупационе зоне[13] све до 1955. године, кад је стекла потпуну независност, под условима да остане неутрална, те да се одрекне тежњи за поновном припојењу Немачкој.[14] 27. априла 1945. године проглашена је привремена влада на челу са Карлом Ренером. Та влада проглашава успостављење тзв. Друге републике и управља Аустријом, са мањим променама, све до првих легитимних избора 1949. године.

Савремено доба[уреди]

Аустрија је 1995. године постала чланица Европске уније,[15] а 1999. је увела валуту еуро.

Географија[уреди]

Аустријски Алпи
Карта националних паркова у Аустрији
Гросглокнер највиши планински врх Аустрије са 3.798 m
Главни чланак: Географија Аустрије

Положај[уреди]

Аустрија се протеже максимално у смеру запад-исток 575 km, а у северно-јужном правцу 294 km. Око 60% површине Аустрије је брдовито и део је планинског венца Алпи.[16] На источној граници према Чешкој, налазе се обронци Карпата. Низије се налазе источно и уздуж тока Дунава, те у јужној Штајерској и Градишћје је на рубу Панонске низије. Укупно 43% Аустрије је пошумљено. Најнижа тачка Аустрије је Хедвигхоф у општини Апетлон у Градишћу 114 m, а највиши врх је Гросглокнер са 3.798 m

Геологија и рељеф[уреди]

Аустријски запад и југ леже на Алпима. Због тих планинских подручја, Аустрија је познато туристичко одредиште за зимске спортове. Највиши врх је Гросглокнер (3.798 m), а након њега Вилдшпице (3.774 m). Север и исток земље су углавном брежуљкасти и равни.

Највиши планински врх Гросглокнер 3.798 m у Аустрији налази се у савезној покрајини Корушкој. Осим њега Аустрија има преко 900 врхова са висином већом од 3.000 m.[17] Неки већи врхови су:

Воде[уреди]

Реке[уреди]

Највећа река је Дунав. Највећи дио Аустрије, око 80.566 км² припада Дунавском сливу, а само мала подручја на западу припадају сливу Рајне (2.366 km²), те на северу сливу Елбе са површином од 918 km².

Остале веће реке у Аустрији су: Лех, Изар, Ин, Салзах, Траун, Енс, Ибс, Erlauf, Pielach, Трајзен, Wienfluss, Fischa, Große Mühl, Kleine Mühl, Rodl, Aist, Kamp, Göllersbach, Rußbach, Дије, Марх, Мура и Lainsitz.

Језера[уреди]

Највеће језеро у Аустрији је Нежидер у Градишћу. Укупно 77% површине од укупно 315 km² припада Аустрији, а остатак припада Мађарској. Друго по величини је Атерско језеро са 46 km² у Горњој Аустрији, те Traunsee са 24 km². На тромеђи са Немачком и Швајарском Аустрији припада и мањи дио Боденског језера. Тачна граница између држава на Боденском језеру није дефинирана. Осим њих, посебно за туризам, су важна језера у Корушкој: Wörthersee, Millstätter See, Ossiacher See и Weißensee. Друга познатија језера у Аустрији су Mondsee и Wolfgangsee.

Аустрија је континентална држава, те нема излаз на море.

Флора и фауна[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Земљиште[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Клима[уреди]

Клима је умерена, са хладним зимама и свежим летима.[18] У западном и средишњем делу превладава снежна клима с изразитим падалинама и ниским зимским температурама. Летње температуре су до 20 C. У долинама су честе магле и температурне инверзије. Према истоку превладава умерено континентална клима.[19]

Градови[уреди]

Највећи градови су: Беч (главни град), Салцбург, Инсбрук, Грац и Линц.

Види још: Списак градова у Аустрији

Национални паркови[уреди]

У Аустрији постоји седам националних паркова и шездесетак природних резервата.

Име Основан Величина (ha) Слика
Национални парк Високи Тауерн 1981. 181.500 Großglockner from South.jpg
Национални парк Нижидерско језеро 1993. 9.700 Lange Lacke Brunnen.jpg
Национални парк Донау-Ауен 1996. 9.300 NPDonauAuen neu.jpg
Национални парк Кречњачки Алпи 1997. 20.825 Hintergebirge 01.jpg
Национални парк Тајтал 2000. 1.330 Thaya.jpg
Национални парк Гезојзе 2002. 11.054 Nationalpark Gesaeuse 7516.JPG
Национални парк Нокберге 1987. 18.430 Nockalmstrasse Windebensee 26082007 61.jpg

Политика[уреди]

Зграда аустријске скупштине у Бечу
Главни чланак: Политика Аустрије

Шеф државе је председник, који се бира на општим изборима сваких 6 година. Председник после парламентарних избора именује мандатара који је обавезан да формира владу.

Аустријски парламент има два дома: Бундесрат (савезно веће), који има 64 представника савезних држава према броју становника, и Националрат (државно веће), који има 183 заступника који се бирају директно.

Након три деценије власти социјалдемократа (SPÖ), 2000. године је основана десна коалиција конзервативне Народне странке (ÖVP) и десничарске Слободарске странке (FPO).

Када је унутар FPO завладала гужва око еолитике и водства странке, савезни канцелар Волфганг Шисел (ÖVP) најавио је 9. септембра 2002. да ће општи избори бити одржани превремено, крајем новембра.

У изборима од 24. новембар 2002. странка ОВП премоћно је победила (42,3 % гласова), док је FPO добио 10,1 %.

Аустријски парламент (Националрат, 183 заступника) има следећи састав:

  • 57 заступника из Социјалдемократске странке
  • 51 заступника из Народне Странке
  • 34 заступника из Слободарске странке
  • 20 заступника из Странке зелених

Дана 28. фебруара 2003. коалиција између ÖVP и FPO је обновљена, а Волфганг Шисел (ÖVP) је опет постао савезни канцелар. Његов заменик је био Херберт Хаупт (FPO) док га није заменио Хуберт Горбач (FPO) 20. октобра 2003.

Пре тога су дуго трајали „испитивачки преговори“ између ÖVP и осталих највећих странака - FPO, SPÖ и Зелених.

Административна подела[уреди]

Главни чланак: Аустријске покрајине
Аустријске покрајине
Покрајина Главни град На немачком
B  Бургенланд Ајзенштат Burgenland Eisenstadt
K  Корушка Клагенфурт Kärnten Klagenfurt
 Доња Аустрија Санкт Пелтен Niederösterreich Sankt Pölten
 Горња Аустрија Линц Oberösterreich Linz
S  Салцбург Салцбург Salzburg Salzburg
St  Штајерска Грац Steiermark Graz
T  Тирол Инзбрук Tirol Innsbruck
V  Форарлберг Брегенц Vorarlberg Bregenz
W  Беч Беч Wien Wien

Привреда[уреди]

Аустрија је једна од 10 најбогатијих земаља на свету по висини бруто домаћег производа, има високо развијену социјално-тржишну привреду и висок животни стандард. Све до 80-их година прошлог века многе велике индустријске компаније су биле национализоване; последњих година, међутим, приватизација је редуковала државну имовину до нивоа осталих европских привреда. Одмах после високо развијене индустрије, туризам има највећи удео у националној привреди.

Немачка је кроз историју била највећи спољнотрговачки партнер Аустрије, чинећи је тако подложном брзим променама немачке привреде. Но одкада је Аустрија постала чланица Европске уније и ојачала везе са осталим европским привредама, дошло је до редукције зависности о немачкој привреди. Чланство у Европској унији је, даље, привукло мноштво страних инвеститора који су искористили улазак Аустрије на јединствено економско тржиште као и њену близину потенцијалним, будућим чланицама Европске уније. Економски раст је убрзан последњих година и био је на нивоу од 3,3 % 2006. године.

Валута[уреди]

Евро је, у Аустрији, у употреби од 2002. године. Као припрема, кованице су почеле да се израђују још 1999. године, мада све имају утиснуту годину када су уведене у употребу, 2002.-у. Пре усвајања евра, у употреби је био аустријски шилинг из 1939. године.

Становништво[уреди]

Главни чланак: Демографија Аустрије

Службени језик је немачки, који се такође говори у Немачкој. Ипак, стандардни језик немачког у Аустрији има разлике у односу на варијанту која се користи у Немачкој. На пример, користи се неколико словенских речи (нпр. кукуруз, крен).

Само три етничке групе су традиционалне етничке мањине Словенци у Корушкој те Мађари и Хрвати у Бургенланду на граници са Мађарском.

У Корушкој и Штајерској живи око 50.000 Словенаца. По неким проценама државних власти у Аустрији живи око 300.000 Срба.

Аустрија има и много радника-имиграната.

Више од три четвртине Аустријанаца су католици.

Остале важне вере су православље, ислам и протестантизам.


 

Извор: [1]
Град Територија Популација
Беч
Беч
Грац
Грац
1. Беч Беч 1 714 142 Линц
Линц
Салцбург
Салцбург
2. Грац Штајерска 261 540
3. Линц Горња Аустрија 189 367
4. Салцбург Салцбург 148 078
5. Инсбрук Тирол 120 147
6. Клагенфурт Корушка 94 303
7. Филах Корушка 59 285
8. Велс Горња Аустрија 58 713
9. Санкт Пелтен Доња Аустрија 51 956
10. Дорнбирн Форалберг 45 605


Култура[уреди]

Дворац Schönbrunn у Бечу

У Аустрији су рођени многи славни композитори, међу осталима Моцарт, Јохан Штраус отац и син, Шенберг, Веберн и Берг.

Треба споменути и славне физичаре Болцман и Шредингер, филозофе Витгенштајн и Гедел, психоаналитичара Фројд, писца Мусила и сликара Климт.

Спорт[уреди]

Спорт у Аустрији је веома популаран.[20] Фудбал и рукомет су најпопуларнији. Поред тога учествовали су на разним такмичењима и при том освојили бројне медаље.

Образовање[уреди]

Основно и средње образовање[уреди]

Високо обазовање[уреди]

Систем високог образовања у Аустрији састоји се оф федералних универзитета (нем. Universitäten), приватних универзитета (нем. Privatuniversitäten) и високих школа (нем. Fachhochschulen). Три врсте институција функционишу на основу различитих закона где је једна од главних разлика начин финанцирања рада институција. Две институције у Доњој Аустрији имају специјалан статус.

Туризам[уреди]

Туризам заузима веома важно место у привреди Аустрије. У томе предњачи покрајина Тирол (центар-Инсбрук) на западу земље, која остварује скоро половину укупних аустријских прихода од туризма. Развијен је и хотелски и сеоски туризам, а туристи долазе лети и зими. Знатне приходе од туризма остварује Беч.

Референце[уреди]

  1. „Die Bevölkerung nach Umgangssprache, Staatsangehörigkeit und Geburtsland” (PDF). Statistik Austria. Приступљено 17. 11. 2010. 
  2. „Austria”. Encyclopædia Britannica. 31. 5. 2009. Архивирано из оригинала на датум 19. 4. 2009. Приступљено 31. 5. 2009. 
  3. Национална агенција за статистику
  4. „Austria”. International Monetary Fund. Приступљено 26. 4. 2014. 
  5. United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  6. Lonnie Johnson 17
  7. „Rome's metropolis on the Danube awakens to new life”. Archäologischer Park Carnuntum. Archäologische Kulturpark Niederösterreich Betriebsgesellschaft m.b.H. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2010. Приступљено 20. 2. 2010. 
  8. 'Karl Vocelka', Geschichte Österreich. ISBN 978-3-453-21622-8 Heyne Verlag München
  9. „The Annexation of Bosnia-Herzegovina, 1908”. Mtholyoke.edu. Приступљено 25. 3. 2013. 
  10. Brook-Shepherd (1998). стр. 246.
  11. Brook-Shepherd (1998). стр. 245.
  12. Ian Kershaw, 2001, Hitler 1936-1945: Nemesis. стр. 83
  13. Manfried Rauchensteiner: Der Sonderfall. Die Besatzungszeit in Österreich 1945 bis 1955 (The Special Case. The Time of Occupation in Austria 1945 to 1955), edited by Heeresgeschichtliches Museum / Militärwissenschaftliches Institut (Museum of Army History / Institute for Military Science), Vienna 1985
  14. Lonnie Johnson 153
  15. Brook-Shepherd (1998). стр. 447, 449.
  16. „Alps”. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica Online. 11. 6. 2009. Архивирано из оригинала на датум 1. 6. 2009. Приступљено 12. 6. 2009. 
  17. Lista planinskih vrhova preko 3.000 m
  18. „Average Conditions, Vienna, Austria”. British Broadcasting Corporation. 2006. Архивирано из оригинала на датум 2. 12. 2010. Приступљено 24. 5. 2009. 
  19. Klima. Central Institute for Meteorology and Geodynamic
  20. Horak, Roman; Spitaler, Georg (2003). „Sport, Space and National Identity: Soccer and Skiing as Formative Forces: On the Austrian Example”. American Behavioral Scientist. 46 (11): 1508—18. 

Литература[уреди]

  • Brook-Shepherd, Gordon (1998). The Austrians: a thousand-year odyssey. New York: Carroll & Graf Publishers, Inc. ISBN 0-7867-0520-5. 
  • Jelavich, Barbara (1987). Modern Austria: empire and republic 1815–1986. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-31625-1. 
  • Johnson, Lonnie (1989). Introducing Austria: a short history. Riverside, Calif.: Ariadne Press. ISBN 0-929497-03-1. 
  • Rathkolb, Oliver. The Paradoxical Republic: Austria, 1945–2005 (Berghahn Books; 2010, 301 pages). Translation of 2005 study of paradoxical aspects of Austria's political culture and society.
  • Schulze, Hagen (1996). States, nations, and nationalism: from the Middle Ages to the present. Cambridge, Mass.: Blackwell. ISBN 0-631-20933-6. 
  • Ingeborg Auer u. a.: ÖKLIM – Digitaler Klimaatlas Österreichs. In: Christa Hammerl u. a. (Hrsg.): Die Zentralanstalt für Meteorologie und Geodynamik 1851–2001. Leykam, Wien. 2001. ISBN 3-7011-7437-7.
  • Richard und Maria Bamberger, Ernst Bruckmüller, Karl Gutkas (Hrsg.): Österreich-Lexikon. Verlagsgemeinschaft Österreich-Lexikon, Wien. 2004. ISBN 3-85498-385-9. – Fortgeführt als Online-Ausgabe.
  • Ernst Bruckmüller: Sozialgeschichte Österreichs. Oldenbourg, Wien 2000
  • Harald Fidler: Österreichs Medienwelt von A–Z. Das komplette Lexikon mit 1000 Stichwörtern von Abzockfernsehen bis Zeitungssterben. Falter, Wien. 2008. ISBN 978-3-85439-415-0.
  • Friedrich Heer: Der Kampf um die österreichische Identität. Böhlau, Wien. 2001. ISBN 3-205-99333-0.
  • Erwin Ringel: Die österreichische Seele: Zehn Reden über Medizin, Politik, Kunst und Religion. Neuauflage. Kremayr & Scheriau, Wien. 2005. ISBN 3-218-00761-5.
  • Robert und Melita Sedlaczek: Das österreichische Deutsch. Ueberreuter. 2004. ISBN 3-8000-7075-8.
  • Helmut Seel, Josef Scheipl: Das österreichische Bildungswesen am Übergang ins 21. Jahrhundert. Leykam, Graz. 2004. ISBN 3-7011-7388-5.
  • Peter Berger: Kurze Geschichte Österreichs im 20. Jahrhundert. 2. verb. Auflage. Facultas Universitätsverlag, Wien. 2008. ISBN 978-3-7089-0354-5.
  • Karl Vocelka: Geschichte Österreichs. Kultur – Gesellschaft – Politik. Heyne, München. 2002. ISBN 3-453-21622-9.
  • Herwig Wolfram (Hrsg.): Österreichische Geschichte. 14 Bände. Ueberreuter, Wien 1994–2006.

Спољашње везе[уреди]