Аустрија
Координате: 47° 36′ СГ Ш, 13° 47′ ИГД
| Република Аустрија Republik Österreich |
|||
|---|---|---|---|
|
|
|||
| Химна: Земља планина, земља река |
|||
| Главни град | Беч | ||
| Службени језик | немачки, у појединим регијама: словеначки, хрватски, мађарски | ||
| Владавина | |||
| Облик државе | Савезна република | ||
| — Председник | Хајнц Фишер | ||
| — Канцелар | Кристијан Керн | ||
| Историја | |||
| Независност | Од Западне Немачке 27. јула 1955. | ||
| | |||
| Географија | |||
| Површина | | ||
| — укупно | 83.855 km2 (115) | ||
| — вода (%) | 1,7 | ||
| Становништво | | ||
| — 2014. | 8.504.850 [1] (95) | ||
| — густина | 99/km2 | ||
| Економија | |||
| Валута | Евро ¹ | ||
| — стоти део валуте | 100 центи |
||
| Остале информације | |||
| Временска зона | UTC +1 (CET) UTC +2 (CEST) |
||
| Интернет домен | .at | ||
| Позивни број | +43 |
||
|
¹ Пре 2002. Аустријски шилинг |
|||
Аустрија (нем. Österreich), званично Република Аустрија (нем. Republik Österreich), је држава у централној Европи.[2] Граничи се са Немачком и Чешком на северу, Словачком и Мађарском на истоку, Словенијом и Италијом на југу, Швајцарском и Лихтенштајном на западу и нема излаз на море. Главни град је Беч (нем. Wien).
По политичком уређењу Аустрија је парламентарна демократија. Састоји се од девет федералних држава, и једна је од две европске државе које су прогласиле сталну неутралност (друга је Швајцарска). Аустрија је чланица Уједињених нација од 1955. а Европској унији се придужила 1995. године.
Садржај
Порекло имена[уреди]
Њено име нем. Österreich се на српски може превести као „источно царство“, што потиче од старонемачког Ostarrîchi. Израз вероватно потиче од дијалекатског превода средњовековног латинског имена за регион Marchia orientalis, што значи „источна граница“, јер се налазила на источном крају Светог римског царства, што се такође огледа у имену Ostmark које се користило након припајања Аустрије трећем рајху.
Историја[уреди]
Пошто су је освајали Римљани, Хуни, Ломбарди, Остроготи, Бавари и Франци, Аустрија је била под влашћу Бабенберга од 10. до 13. века, кад су их наследили Хабзбурговци. Кућа Хабзбург је потом владала Аустријом све до 20. века.
| Овај чланак је део серије о историји Аустрије |
| Историја Аустрије |
|---|
|
Међуратни период
|
|
Послератни период
Савезничка окупација
Друга аустријска република |
Након укидања Светог римског царства, Аустрија је 1867. године постала део двојне монархије, Аустроугарске. Аустроугарска се распала када је изгубила Први светски рат, па је настала Аустрија у данашњим границама. Аустрију је припојила Немачка 1938. године.
Савезници су након 2. светског рата држали Аустрију до 1955. године, кад је опет стекла потпуну независност под условом да остане потпуно и трајно неутрална, а забранили су јој удруживање са Немачком. Ипак, након пропасти комунизма у источној Европи, Аустрија се политички све више ангажовала, па је 1995. године постала чланица Европске уније, а 1999. је увела валуту евро.
Географија[уреди]
Аустријски запад и југ леже на Алпима. Због тих планинских подручја, Аустрија је познато туристичко одредиште за зимске спортове. Највиши врх је Гросглокнер (3.798 m), а након њега Вилдшпице (3.774 m). Север и исток земље су углавном брежуљкасти и равни. Највећа река је Дунав. Аустрија има пет националних паркова и шездесетак природних резервата. Клима је умерена, са хладним зимама и свежим летима.
Највећи градови су: Беч (главни град), Салцбург, Инсбрук, Грац и Линц.
- Види такође: Списак градова у Аустрији
Национални паркови[уреди]
У Аустрији постоји седам националних паркова:
| Име | Основан | Величина (ha) | Слика |
|---|---|---|---|
| Национални парк Високи Тауерн | 1981. | 181.500 | |
| Национални парк Нижидерско језеро | 1993. | 9.700 | |
| Национални парк Донау-Ауен | 1996. | 9.300 | |
| Национални парк Кречњачки Алпи | 1997. | 20.825 | |
| Национални парк Тајтал | 2000. | 1.330 | |
| Национални парк Гезојзе | 2002. | 11.054 | |
| Национални парк Нокберге | 1987. | 18.430 |
Политика[уреди]
Шеф државе је председник, који се бира на општим изборима сваких 6 година. Председник после парламентарних избора именује мандатара који је обавезан да формира владу.
Аустријски парламент има два дома: Бундесрат (савезно веће), који има 64 представника савезних држава према броју становника, и Националрат (државно веће), који има 183 заступника који се бирају директно.
Након три деценије власти социјалдемократа (SPÖ), 2000. године је основана десна коалиција конзервативне Народне странке (ÖVP) и десничарске Слободарске странке (FPO). Када је унутар FPO завладала гужва око еолитике и водства странке, савезни канцелар Волфганг Шисел (ÖVP) најавио је 9. септембра 2002. да ће општи избори бити одржани превремено, крајем новембра. У изборима од 24. новембар 2002. странка ОВП премоћно је победила (42,3 % гласова), док је FPO добио 10,1 %.
Аустријски парламент (Националрат, 183 заступника) има следећи састав:
- 57 заступника из Социјалдемократске странке
- 51 заступника из Народне Странке
- 34 заступника из Слободарске странке
- 20 заступника из Странке зелених
Дана 28. фебруара 2003. коалиција између ÖVP и FPO је обновљена, а Волфганг Шисел (ÖVP) је опет постао савезни канцелар. Његов заменик је био Херберт Хаупт (FPO) док га није заменио Хуберт Горбач (FPO) 20. октобра 2003. Пре тога су дуго трајали „испитивачки преговори“ између ÖVP и осталих највећих странака - FPO, SPÖ и Зелених.
Покрајине[уреди]
| Покрајина | Главни град | На немачком | |||
|---|---|---|---|---|---|
| B | Ајзенштат | Burgenland | Eisenstadt | ||
| K | Клагенфурт | Kärnten | Klagenfurt | ||
| NÖ | Санкт Пелтен | Niederösterreich | Sankt Pölten | ||
| OÖ | Линц | Oberösterreich | Linz | ||
| S | Салцбург | Salzburg | Salzburg | ||
| St | Грац | Steiermark | Graz | ||
| T | Инзбрук | Tirol | Innsbruck | ||
| V | Брегенц | Vorarlberg | Bregenz | ||
| W | Беч | Wien | Wien | ||
Привреда[уреди]
Аустрија је једна од 10 најбогатијих земаља на свету по висини бруто домаћег производа, има високо развијену социјално-тржишну привреду и висок животни стандард. Све до 80-их година прошлог века многе велике индустријске компаније су биле национализоване; последњих година, међутим, приватизација је редуковала државну имовину до нивоа осталих европских привреда. Одмах после високо развијене индустрије, туризам има највећи удео у националној привреди.
Немачка је кроз историју била највећи спољнотрговачки партнер Аустрије, чинећи је тако подложном брзим променама немачке привреде. Но одкада је Аустрија постала чланица Европске уније и ојачала везе са осталим европским привредама, дошло је до редукције зависности о немачкој привреди. Чланство у Европској унији је, даље, привукло мноштво страних инвеститора који су искористили улазак Аустрије на јединствено економско тржиште као и њену близину потенцијалним, будућим чланицама Европске уније. Економски раст је убрзан последњих година и био је на нивоу од 3,3 % 2006. године.
Валута[уреди]
Евро је, у Аустрији, у употреби од 2002. године. Као припрема, кованице су почеле да се израђују још 1999. године, мада све имају утиснуту годину када су уведене у употребу, 2002.-у. Пре усвајања евра, у употреби је био аустријски шилинг из 1939. године.
Становништво[уреди]
Службени језик је немачки, који се такође говори у Немачкој. Ипак, стандардни језик немачког у Аустрији има разлике у односу на варијанту која се користи у Немачкој. На пример, користи се неколико словенских речи (нпр. кукуруз, крен).
Само три етничке групе су традиционалне етничке мањине Словенци у Корушкој те Мађари и Хрвати у Бургенланду на граници са Мађарском. У Корушкој и Штајерској живи око 50.000 Словенаца. По неким проценама државних власти у Аустрији живи око 300.000 Срба. Аустрија има и много радника-имиграната.
Више од три четвртине Аустријанаца су католици. Остале важне вере су православље, ислам и протестантизам.
Беч Грац |
№ | Град | Покрајина | Популација | Линц Салцбург |
|---|---|---|---|---|---|
| 1. | Беч | Беч | 1 714 142 | ||
| 2. | Грац | Штајерска | 261 540 | ||
| 3. | Линц | Горња Аустрија | 189 367 | ||
| 4. | Салцбург | Салцбург | 148 078 | ||
| 5. | Инсбрук | Тирол | 120 147 | ||
| 6. | Клагенфурт | Корушка | 94 303 | ||
| 7. | Филах | Корушка | 59 285 | ||
| 8. | Велс | Горња Аустрија | 58 713 | ||
| 9. | Санкт Пелтен | Доња Аустрија | 51 956 | ||
| 10. | Дорнбирн | Форалберг | 45 605 | ||
| Извор(и): [1] | |||||
Култура[уреди]
| Овај одељак треба проширити. |
Спорт[уреди]
Види још[уреди]
Референце[уреди]
Спољашње везе[уреди]
| Медији на Остави | |
| Вести на Викивестима | |
- Аустрија. инфо, званични туристички инфо портал
- Савезна Канцеларија
- Аустријско право
- Вести из Аустрије