Аустрија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Република Аустрија
Republik Österreich
Flag of Austria.svg
Austria Bundesadler.svg

Химна:
Земља планина, земља река
{{{alt}}}
Главни град Беч
Службени језик немачки, у појединим регијама: словеначки, хрватски, мађарски
Владавина
Облик државе Савезна република
 — Председник Хајнц Фишер
 — Канцелар Кристијан Керн
Историја
Независност Од Западне Немачке 27. јула 1955.
Географија
Површина
 — укупно 83.855 km2(115)
 — вода (%) 1,7
Становништво
 — 2014. 8.504.850 [1](95)
 — густина 99/km2
Економија
Валута Евро ¹
 — стоти део валуте ‍100 центи‍
Остале информације
Временска зона UTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)
Интернет домен .at
Позивни број +43

¹ Пре 2002. Аустријски шилинг

Аустрија (нем. Österreich), званично Република Аустрија (нем. Republik Österreich), је држава у централној Европи.[2] Граничи се са Немачком и Чешком на северу, Словачком и Мађарском на истоку, Словенијом и Италијом на југу, Швајцарском и Лихтенштајном на западу и нема излаз на море. Главни град је Беч (нем. Wien).

По политичком уређењу Аустрија је парламентарна демократија. Састоји се од девет федералних држава, и једна је од две европске државе које су прогласиле сталну неутралност (друга је Швајцарска). Аустрија је чланица Уједињених нација од 1955. а Европској унији се придужила 1995. године.

Порекло имена[уреди]

Њено име нем. Österreich се на српски може превести као „источно царство“, што потиче од старонемачког Ostarrîchi. Израз вероватно потиче од дијалекатског превода средњовековног латинског имена за регион Marchia orientalis, што значи „источна граница“, јер се налазила на источном крају Светог римског царства, што се такође огледа у имену Ostmark које се користило након припајања Аустрије трећем рајху.

Историја[уреди]

Главни чланак: Историја Аустрије

Пошто су је освајали Римљани, Хуни, Ломбарди, Остроготи, Бавари и Франци, Аустрија је била под влашћу Бабенберга од 10. до 13. века, кад су их наследили Хабзбурговци. Кућа Хабзбург је потом владала Аустријом све до 20. века.

Овај чланак је део серије о историји Аустрије
Историја Аустрије
Austria coat of arms official.svg

Након укидања Светог римског царства, Аустрија је 1867. године постала део двојне монархије, Аустроугарске. Аустроугарска се распала када је изгубила Први светски рат, па је настала Аустрија у данашњим границама. Аустрију је припојила Немачка 1938. године.

Савезници су након 2. светског рата држали Аустрију до 1955. године, кад је опет стекла потпуну независност под условом да остане потпуно и трајно неутрална, а забранили су јој удруживање са Немачком. Ипак, након пропасти комунизма у источној Европи, Аустрија се политички све више ангажовала, па је 1995. године постала чланица Европске уније, а 1999. је увела валуту евро.

Географија[уреди]

Аустријски Алпи
Главни чланак: Географија Аустрије

Положај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.


Геологија и рељеф[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Аустријски запад и југ леже на Алпима. Због тих планинских подручја, Аустрија је познато туристичко одредиште за зимске спортове. Највиши врх је Гросглокнер (3.798 m), а након њега Вилдшпице (3.774 m). Север и исток земље су углавном брежуљкасти и равни.

Воде[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Највећа река је Дунав.

Флора и фауна[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Земљиште[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Клима[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Клима је умерена, са хладним зимама и свежим летима.

Највећи градови су: Беч (главни град), Салцбург, Инсбрук, Грац и Линц.

Види такође: Списак градова у Аустрији

Национални паркови[уреди]

У Аустрији постоји седам националних паркова и шездесетак природних резервата.

Име Основан Величина (ha) Слика
Национални парк Високи Тауерн 1981. 181.500 Großglockner from South.jpg
Национални парк Нижидерско језеро 1993. 9.700 Lange Lacke Brunnen.jpg
Национални парк Донау-Ауен 1996. 9.300 NPDonauAuen neu.jpg
Национални парк Кречњачки Алпи 1997. 20.825 Hintergebirge 01.jpg
Национални парк Тајтал 2000. 1.330 Thaya.jpg
Национални парк Гезојзе 2002. 11.054 Nationalpark Gesaeuse 7516.JPG
Национални парк Нокберге 1987. 18.430 Nockalmstrasse Windebensee 26082007 61.jpg

Политика[уреди]

Парламент Аустрије
Главни чланак: Политика Аустрије

Шеф државе је председник, који се бира на општим изборима сваких 6 година. Председник после парламентарних избора именује мандатара који је обавезан да формира владу.

Аустријски парламент има два дома: Бундесрат (савезно веће), који има 64 представника савезних држава према броју становника, и Националрат (државно веће), који има 183 заступника који се бирају директно.

Након три деценије власти социјалдемократа (SPÖ), 2000. године је основана десна коалиција конзервативне Народне странке (ÖVP) и десничарске Слободарске странке (FPO). Када је унутар FPO завладала гужва око еолитике и водства странке, савезни канцелар Волфганг Шисел (ÖVP) најавио је 9. септембра 2002. да ће општи избори бити одржани превремено, крајем новембра. У изборима од 24. новембар 2002. странка ОВП премоћно је победила (42,3 % гласова), док је FPO добио 10,1 %.

Аустријски парламент (Националрат, 183 заступника) има следећи састав:

  • 57 заступника из Социјалдемократске странке
  • 51 заступника из Народне Странке
  • 34 заступника из Слободарске странке
  • 20 заступника из Странке зелених

Дана 28. фебруара 2003. коалиција између ÖVP и FPO је обновљена, а Волфганг Шисел (ÖVP) је опет постао савезни канцелар. Његов заменик је био Херберт Хаупт (FPO) док га није заменио Хуберт Горбач (FPO) 20. октобра 2003. Пре тога су дуго трајали „испитивачки преговори“ између ÖVP и осталих највећих странака - FPO, SPÖ и Зелених.

Административна подела[уреди]

Главни чланак: Аустријске покрајине
Аустријске покрајине
Покрајина Главни град На немачком
B  Бургенланд Ајзенштат Burgenland Eisenstadt
K  Корушка Клагенфурт Kärnten Klagenfurt
 Доња Аустрија Санкт Пелтен Niederösterreich Sankt Pölten
 Горња Аустрија Линц Oberösterreich Linz
S  Салцбург Салцбург Salzburg Salzburg
St  Штајерска Грац Steiermark Graz
T  Тирол Инзбрук Tirol Innsbruck
V  Форарлберг Брегенц Vorarlberg Bregenz
W  Беч Беч Wien Wien

Привреда[уреди]

Аустрија је једна од 10 најбогатијих земаља на свету по висини бруто домаћег производа, има високо развијену социјално-тржишну привреду и висок животни стандард. Све до 80-их година прошлог века многе велике индустријске компаније су биле национализоване; последњих година, међутим, приватизација је редуковала државну имовину до нивоа осталих европских привреда. Одмах после високо развијене индустрије, туризам има највећи удео у националној привреди.

Немачка је кроз историју била највећи спољнотрговачки партнер Аустрије, чинећи је тако подложном брзим променама немачке привреде. Но одкада је Аустрија постала чланица Европске уније и ојачала везе са осталим европским привредама, дошло је до редукције зависности о немачкој привреди. Чланство у Европској унији је, даље, привукло мноштво страних инвеститора који су искористили улазак Аустрије на јединствено економско тржиште као и њену близину потенцијалним, будућим чланицама Европске уније. Економски раст је убрзан последњих година и био је на нивоу од 3,3 % 2006. године.

Валута[уреди]

Евро је, у Аустрији, у употреби од 2002. године. Као припрема, кованице су почеле да се израђују још 1999. године, мада све имају утиснуту годину када су уведене у употребу, 2002.-у. Пре усвајања евра, у употреби је био аустријски шилинг из 1939. године.

Становништво[уреди]

Главни чланак: Демографија Аустрије

Службени језик је немачки, који се такође говори у Немачкој. Ипак, стандардни језик немачког у Аустрији има разлике у односу на варијанту која се користи у Немачкој. На пример, користи се неколико словенских речи (нпр. кукуруз, крен).

Само три етничке групе су традиционалне етничке мањине Словенци у Корушкој те Мађари и Хрвати у Бургенланду на граници са Мађарском. У Корушкој и Штајерској живи око 50.000 Словенаца. По неким проценама државних власти у Аустрији живи око 300.000 Срба. Аустрија има и много радника-имиграната.

Више од три четвртине Аустријанаца су католици. Остале важне вере су православље, ислам и протестантизам.


 

Извор: [1]
Град Територија Популација
Беч
Беч
Грац
Грац
1. Беч Беч 1 714 142 Линц
Линц
Салцбург
Салцбург
2. Грац Штајерска 261 540
3. Линц Горња Аустрија 189 367
4. Салцбург Салцбург 148 078
5. Инсбрук Тирол 120 147
6. Клагенфурт Корушка 94 303
7. Филах Корушка 59 285
8. Велс Горња Аустрија 58 713
9. Санкт Пелтен Доња Аустрија 51 956
10. Дорнбирн Форалберг 45 605


Култура[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Спорт[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]