Битка код Гингата

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Гингата
Део Бургундски ратови
Време:7. август 1479.
Место:Па де Кале
Исход: Победа Аустрије
Сукобљене стране
 Краљевина Француска  Хабзбуршка монархија
Бургундија
Команданти и вође
Филип Кревкер Максимилијан I Хабзбуршки
Жак Ромон
Јачина
1.500 витезова
10.000 слободних стрелаца
800 витезова
5.000 стрелаца
11.000 копљаника
Жртве и губици
6.000[1] лаки

Прва битка код Гингата вођена је 7. августа 1479. године између француске и аустријске војске. Део је Бургундских ратова, а завршена је победом Аустрије.[2]

Битка[уреди | уреди извор]

Гингат (франц. Enguinegatte) је село у француском департману Па де Кале (франц. Pas-de-Calais). Ту су 7. августа 1479. бургундске снаге аустријског надвојводе Максимилијана (који је добио Бургундију у мираз, оженивши кћер Карла Смелог), под командом Жака Ромона (франц. Jacques de Savoie Romont), потукле Французе под Филипом Кревкером (франц. Philippe de Crèvecoeur, seigneur d'Esquerdes). Битка је значајна за војну историју због тога што су Бургунђани по први пут искористили швајцарску тактику удара. Од 11.000 људи фландријског народног позива (милиције), навикнутих да се туку копљима и хелебардама, Ромон је формирао два четвртаста построја, а стрелце (око 5.000) и тешке коњанике-витезове (око 800) ставио је на крила. Французи су били бројчано нешто слабији, али јачи у коњици (око 1.500), а двоструко и више у стрелцима (слободни стрелци); пешадије за блиску борбу нису имали уопште. Битку су почели француски витезови, који су напали коњицу Бургунђана и разбили је, а затим напустили бојиште гонећи противника у бекству. За то време, фландријски копљаници напали су француске стрелце и у борби прса у прса лако их разбили, што је одлучило битку у корист Аустрије и Бургундије.[2]

Друга битка код Гингата[уреди | уреди извор]

У другој бици код Гингата 16. августа 1513. енглеско-бургундски коњаници под аустријским царем Максимилијаном I потукли су француске витезове при покушају да деблокирају тврђаву Теруан.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Potter, D. (2008). Renaissance France at War: Armies, Culture and Society, c.1480–1560. Woodbridge, Suffolk: Boydell Press. ISBN 978-1-84383-405-2. 
  2. ^ а б в Гажевић, Никола (1972). Војна енциклопедија (књига 3). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 217. 

Извори[уреди | уреди извор]