Болеслав III, војвода Чешке

С Википедије, слободне енциклопедије
Болеслав III Пшемисл
Лични подаци
Датум рођења965.
Место рођењаПраг,
Датум смрти1037.
Место смртиПољска,
Породица
РодитељиБолеслав II
Ема од Мјелњика
ДинастијаПшемисловићи
Војвода Бохемије
Период999-1002
ПретходникБолеслав II, војвода Чешке
НаследникВладивој, војвода Чешке

Болеслав III Пшемисловић (око 965 - 1037), такође познат и као Болеслав Риђи или Болеслав Слепи, био је кнез Чешке од 999. до 1002. године, а такође и накратко током 1003. године. Називан је и "најгорим владарем који је икада седео на престолу Чешке".

Биографија[уреди | уреди извор]

Болеслав је био најстарији син Болеслава II. Оца је наследио 999. године. Био је слаб владар. Током његове владавине, Чешка је била пион моћнијих држава Светог римског царства и Пољске. Обе државе су се отимале за наметање свог утицаја у Чешкој. Године 1002. чланови клана Вршовци организују побуну и збацују га са престола. Болеслав бежи у Немачку где му је уточиште пружио Хајнрих I од Аустрије. Чешки престо преузео је Владивој, Болеславов рођак. Владивој је, међутим, био алкохоличар који је умро непуних годину дана након ступања на престо. Племићи су позвали Јаромира и Олдриха, Болеславове синове, натраг у Чешку. Дана 9. фебруара 1003. Болеслав је враћен на чешки престо уз оружану подршку Болеслава Храброг, пољског краља. Јаромир и Олдрих напустили су земљу и склонили се код Хенрика II у Немачку.

Болеслав је починио масакр чешког племства током поста. Преживели су затражили помоћ од пољског краља који на превару хвата Болеслава у Кракову. Болеслав је у тамници провео остатак живота. Умро је 1037. године.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Борживој I
 
 
 
 
 
 
 
8. Вратислав I Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Људмила од Чешке
 
 
 
 
 
 
 
4. Болеслав I Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Драхомира
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Болеслав II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Болеслав III Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ема од Мјелњика
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Pánek, Jaroslav; Oldřich, Tůma (2009). A History of the Czech lands. Prague: Karolinum. ISBN 978-80-246-1645-2.