Болеслав I Храбри

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Болеслав I Храбри
Boleslaus I.jpg
Болеслав I Храбри
Датум рођења 966. или 967.
Место рођења Познањ
Датум смрти 17. јун 1025.(1025-06-17) (58/59 год.)
Место смрти Краков?
Династија Пјастови
Отац Мјешко I Пјаст
Мајка Дубравка од Чешке
Супружник Јудита од Угарске, Емнилда од Лужица, Ода од Мајсена
Потомство Безприм Пјаст, Regelinda, Мјешко II Пјаст, Otto Bolesławowic
Кнез Пољске
Период 992-1025
Претходник Мјешко I Пјаст
Краљ Пољске
Период 1025-1025
Наследник Мјешко II Пјаст
Војвода Бохемије
Претходник Владивој Пшемисл
Наследник Јаромир, војвода Чешке

Болеслав I Храбри или Болеслав I Пјаст (пољ. Bolesław I Chrobry; 966. или 96717. јун 1025)[1] је први краљ Пољске (1025) из династије Пјастова. Био је војвода Пољске (992—1025).[2][3][4]

Почетак покрштавања Пољске[уреди]

Отац Болеслава је био кнез Мјешко I, који је примио хришћанство 966. и од тада се Пољска сматра хришћанском земљом. Мјешко и Болеслав су веровали да су покрштавањем добили зелено светло да заузимају околне земље у име вере. До 997. заузео је већ доста околних територија, а покушај заузимања Пруске показао се неуспешним.

Територијални добици[уреди]

Болеслав је наследио од свог оца подручје око долине Варте, што је било много мање од данашње Пољске. До 997, Болеслав је већ поседовао

Нешто касније шири се на

Покушај покрштавања Пруса[уреди]

Болеслав Храбри је послао светог Адалберта Прашког 997. на Балтик као мисионара са циљем покрштавања Пруса. Тим покушајем и мисионарским радом, Адалберт Прашки завршио је као мученик и као светац.

Адалберт Прашки је покушао као и други мисионари да увери Прусе да свети храстови немају никаквих духова. Да би то доказао сјекао је свете храстове од Пруса. Пруси су то протумачили као светогрђе, па су убили Адалберта Прашког. Болеслав га је откупио за онолико злата колико је био тежак. Био је први словенски светац. Проглашен је свецем и од католичке и од православне цркве.

"Крунисање првог пољског краља," рад Јана Матејка 1889, Краљевски дворац Варшава

Цар Отон III проглашава га партнером у царству[уреди]

Болеслав Храбри је 1000. примио цара Отона III током његовог ходочашћа гробу светог Адалберта Прашког у Гњезну. Болеслав добија титулу „брат и партнер у царству“. Током те посете Отон додељује Гњезну статус надбискупије и тако настаје пољска надбискупија у Гњезну. Постојање надбискупије допринело је дужем раздобљу касније пољске самосталности.

Ратови[уреди]

После смрти Отона III 1002, Болеслав Храбри заузима Лужице и Мајсен. Искористио је свађе око наслеђа, па је тако преузео царске територије. Болеслав је раније подржавао Хенрика II Баварског против Отона III, па га је подржао у току борбе за трон након Отонове смрти.

Болеслав је освојио је Бохемију, па је постао војвода Чешке и Моравске (1003—1004), где је владао као Болеслав IV. Хенрик II је ратовао неколико пута против Болеслава. У првом походу успео је делимично повратити територије које је Болеслав заузео. Посебну важност је имао Мајсен.

Стално је ратовао против Хенрика II, тако да је коначно 1018. склопљен мир по коме Лужице у којима живе Лужички Срби припадају Болеславу, а Бохемија припада Хенрику. Болеславу припада и Моравска, а Мајсен остаје у немачким рукама. При томе је Болеслав требало да се обавеже да признаје Хенрика као надређеног, а да те земље припадају Болеславу као феуд. Граница Пољске је источно од Шпреје и источно од доњег тока Одре.

Умешао се у сукоб Јарослава Мудрог и Свјатополка I у Кијевској Русији. При томе је себи припојио источну Галицију.

Први краљ Пољске[уреди]

Након смрти Хенрика II Болеслав постаје 1025. први краљ Пољске. Пољска је уздигнута на ниво краљевине. Дотада су пољски владари били само принчеви. Брзо након тога Болеслав умире, а његов син Мјешко II постаје нови краљ Пољске.

Болеслав је по први пут ујединио провинције, које су постале традиционалне територије Пољске:

Болеслав је био национални херој Лужичких Срба, јер их је укључио у словенску државу након дуге борбе са Немцима.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Siemowit
 
 
 
 
 
 
 
8. Lestko
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Сјемомисл
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Мјешко I Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Gorka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Болеслав I Храбри
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Борживој I
 
 
 
 
 
 
 
12. Вратислав I Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Људмила од Чешке
 
 
 
 
 
 
 
6. Болеслав I Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Драхомира
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Дубравка од Чешке
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Бјагота
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. ^ Tymieniecki Kazimierz, Bolesław Chrobry. In: Konopczyński Władysław (ed): Polski słownik biograficzny. T. II: Beyzym Jan – Brownsford Marja. Kraków: Nakładem Polskiej Akademii Umiejętności, 1936. ISBN 83-04-00148-9.. Page 248
  2. ^ The Chronicon of Thietmar of Merseburg (ch. 4.58.), p. 192.
  3. ^ Pleszczyński 2001, стр. 417.
  4. ^ Manteuffel 1982, стр. 56–57.

Литература[уреди]

Примарни извори[уреди]

  • "Life of the Five Brethren by Bruno of Querfurt (Translated by Marina Miladinov)" In Saints of the Christianization Age of Central Europe (Tenth-Eleventh Centuries) (Edited by Gábor Klaniczay, translated by Cristian Gaşpar and Marina Miladinov, with an introductory essay by Ian Wood) [Central European Medieval Texts, Volume 6.]. Central European University Press. pp. 183–314. 2013. ISBN 978-615-5225-20-8..
  • "Life of Saint Adalbert Bishop of Prague and Martyr (Translated by Cristian Gaşpar)" In Saints of the Christianization Age of Central Europe (Tenth-Eleventh Centuries) (Edited by Gábor Klaniczay, translated by Cristian Gaşpar and Marina Miladinov, with an introductory essay by Ian Wood) [Central European Medieval Texts, Volume 6.]. Central European University Press. pp. 77–182. 2013. ISBN 978-615-5225-20-8..
  • Ottonian Germany: The Chronicon of Thietmar of Merseburg (Translated and annotated by David A. Warner) Manchester University Press. 2001. ISBN 0-7190-4926-1..
  • "The Deeds of Conrad II (Wipo)" In Imperial Lives & Letters of the Eleventh Century (Translated by Theodor E. Mommsen and Karl F. Morrison, with a historical introduction and new suggested readings by Karl F. Morrison, edited by Robert L. Benson). Columbia University Press. pp. 52–100. 2000. ISBN 978-0-231-12121-7..
  • The Deeds of the Princes of the Poles (Translated and annotated by Paul W. Knoll and Frank Schaer with a preface by Thomas N. Bisson) CEU Press. 2003. ISBN 963-9241-40-7..

Секундарни извори[уреди]

  • Barański, Marek Kazimierz (2008). Dynastia Piastów w Polsce [The Piast Dynasty in Poland] (на језику: пољски). Wydawnictwo Naukowe PWN. ISBN 978-83-01-14816-4. 
  • Barford, P. M. (2001). The Early Slavs: Culture and Society in Early Medieval Eastern Europe. Cornell University Press. ISBN 0-8014-3977-9. 
  • Berend, Nora; Urbańczyk, Przemysław; Wiszewski, Przemysław (2013). Central Europe in the High Middle Ages: Bohemia, Hungary and Poland, c. 900-c. 1300. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-78156-5. 
  • Davies, Norman (2005). God's Playground: A History of Poland, Volume I: The Origins to 1795 (Revised Edition). Columbia University Press. ISBN 978-0-231-12817-9. 
  • Manteuffel, Tadeusz (1982). The Formation of the Polish State: The Period of Ducal Rule, 963–1194 (Translated and with an Introduction by Andrew Gorski). Wayne State University Press. ISBN 0-8143-1682-4. 
  • Pleszczyński, Andrzej (2001). „Poland as an ally of the Holy Ottonian Empire”. Ур.: Urbańczyk, Przemysław. Europe around the Year 1000. Wydawnictwo DIG. стр. 409—425. ISBN 83-7181-211-6. 
  • Reuter, Timothy (2013). Germany in the Early Middle Ages, c. 800–1056. Routledge. ISBN 978-0-582-49034-5. 
  • Rosik, Stanisław (2001). Bolesław Chrobry i jego czasy [Bolesław the Brave and his Times] (на језику: пољски). Wydawnictwo Dolnośląskie. ISBN 978-83-70-23888-9. 
  • Strzelczyk, Jerzy (2003). „Die Anfänge Polens und Deutschlands”. Ур.: Lawaty, Andreas; Orłowski, Hubert. Deutsche und Polen: Geschichte-Kultur-Politik (на језику: немачки). Verlag C. H. Beck. ISBN 978-3-406-49436-9. 
  • Thompson, James Westfall (2012). „Medieval German expansion in Bohemia and Poland”. Ур.: Berend, Nóra. The Expansion of Central Europe in the Middle Ages. Ashgate Variorum. ISBN 978-1-4094-2245-7. 
  • Třeštík, Dušan (2011). „Great Moravia and the beginnings of the stte (9th and 10th centuries)”. Ур.: Pánek, Jaroslav; Tůma, Oldřich. A History of the Czech Lands. Charles University in Prague. ISBN 978-80-246-1645-2. 
  • Vlasto, A. P. (1970). The Entry of the Slavs into Christendom: An Introduction to the Medieval History of the Slavs. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-10758-7. 
  • Wiszewski, Przemysław (2010). Domus Bolezlai: Values and Social Identity in Dynastic Traditions of Medieval Poland (c. 966–1138). Brill. ISBN 978-90-04-18142-7. 
  • Zamoyski, Adam (1987). The Polish Way: A Thousand-year History of the Poles and their Culture. Hippocrene Book. ISBN 0-7818-0200-8. 

Спољашње везе[уреди]