Везана наелектрисања

Електрична поларизација у вези је са прерасподелом везаних електрона у материјалу, што ствара додатну густину наелектрисања познату и као густина везаних наелектрисања $\rho _{v}\,$:

$\rho _{v}=-\nabla \cdot \mathbf {P}$

тако да је укупна густина наелектрисања која се рачуна у Максвеловим једначинама дата са:

$\rho =\rho _{s}+\rho _{v}\,$

где је $\rho _{s}\,$ густина слободних наелектрисања.

На површини поларизованог материјала, везана наелектрисања се јављају као површинска густина наелектрисања:

$\sigma _{v}=\mathbf {P} \cdot \mathbf {\hat {n}} _{\mathrm {van} }\,$

где је $\mathbf {\hat {n}} _{\mathrm {out} }\,$ јединични вектор усмерен споља, нормално на површину. Ако је P униформно унутар материјала, ово површинско налектрисање је уједно и једино наелектрисање у материјалу.

Када се густина поларизације мења у времену, тада временски зависна густина везаних наелектрисања ствара густину струје од:

$\mathbf {J} _{v}={\frac {\partial \mathbf {P} }{\partial t}}$

тако да укупна густина струје која се рачуна у Максвеловим једначинама износи:

$\mathbf {J} =\mathbf {J_{s}} +\nabla \times \mathbf {M} +{\frac {\partial \mathbf {P} }{\partial t}}$

где је $\mathbf {J_{s}}$ густина струје слободних наелектрисања, а други члан настаје услед промене магнетског поља (када постоји).