Википедија:Стратегија Викимедије 2017
Викимедија 2017. године развија нову дугорочну стратегију и свако је позван да учествује у том процесу!
Тренутно је у току трећи циклус у процесу израде стратегије и трајаће током целог јула 2017. године.
Изазов 1. недеље: Како наше заједнице и садржај остају релевантни у свету који се мења?
[уреди | уреди извор]Кључне идеје
[уреди | уреди извор]Модел западне енциклопедије не служи еволуирајућим потребама свих људи који желе да уче
[уреди | уреди извор]Према етнографским истраживањима и разговорима са експертима које смо спровели, постојећи и будући читаоци желе платформу за учење која превазилази тренутни Википедијин формат и њене западно-оријентисане норме.[1] Експерти су поделили са нама да систем формалног образовања не функционише добро на многим местима, поготово, али не искључиво, у земљама у развоју. Људи траже нове начине за учење, како би надоместили изазове у погледу ресурса или инфраструктуре, са којима се суочавају.[2] Википедија и њени сестрински пројекти су тренутно осмишљени да буду места на вебу за приступ богатом знању, али многе читаоце више занима како да дођу до одговора на специфична питања.[3] Многима који траже знање на интернету требају кратки, издвојени и/или визуелни начини за интеракцију са садржајем и учење нових вештина.[3] Википедијин тренутни модел дугачких, опсежних и врло текстуалних енциклопедијских чланака можда не задовољава ове нове потребе. Такође не пружа простор за друге облике образовног знања.[4]
Дељење знања је постало веома друштвено широм света
[уреди | уреди извор]Етнографска истраживања и резултати студија свести и коришћења показују да млади људи, уз помоћ својих паметних телефона, траже и деле информације на нове начине. Ово је најновија група људи до које смо досегли.[5] Они веома користе друштвене медије и алате за дописивање и више воле да деле информације и дискутују о њима кроз платформе које већ користе.[6] Експерти наводе да се појављују нови трендови. На пример, многи млади људи сматрају да је постављање питање зарад добијања информације својим пријатељима и мрежама еквивалентно дискутовању уживо, само брже и свеобухватније[6]. Неповерење и скептичност постају толико раширени да се "поуздани извори" често одбацују: млади људи све више верују особама из својих мрежа, чије расуђивање и интелектуалну искреност поштују, више него традиционалним "угледним" институцијама.[3] Ове промене могу да угрозе Википедијину релевантност за широку публику, а раније смо се трудили да будемо што релевантнији свима.
Кључне идеје као приче
[уреди | уреди извор]Пошто различити умови раде на различите начине, неки људи можда више воле да размишљају о овим изазовима у смислу личних прича (напомена: ово су фиктивни ликови базирани на резултатима истраживања).
Упознајте Мајкла и Анису, двоје тинејџера са различитих континената и са различитим животним стиловима!
Мајкл
[уреди | уреди извор]Мајкл је тинејџер који живи у Вашингтону, САД. Он и сви његови пријатељи имају смартфонове и користе их да се повежу, деле занимљиве садржаје и проналазе информације за школу. Иако су Мајкл и сви његови пријатељи свесни Википедије, имају значајно мање шансе да читају Википедију од својих родитеља (46% у односу на 72% читају Википедију на недељном нивоу или чешће).[7] Када ипак користе Википедију, то раде да погледају податке о специфичној теми (41% времена) или ради помоћи приликом учења (23% времена). YouTube му је такође један од три најпосећенија сајта. Не сећа се времена када нису постојале друштвене мреже, а он и његови пријатељи су увек на интернету преко својих смартфонова.[8] "Фејсбук је за маторце", а SnapChat је Мајклов омиљени начин за интеракцију и дељење садржаја са пријатељима. Он добија информације путем разних уређаја, од десктоп рачунара до "Сири" на његовом телефону или "Амазон Ехо" уређаја у дневној соби његове породице. Као и његови родитељи, Мајкл цени то што је садржај користан, више од тога што је квалитетан, слободан или неутралан.[7].
Аниса
[уреди | уреди извор]Аниса је петнаестогодишња девојчица која живи у Бандунгу у Индонезији. Њена породица се сматра имућном и она је срећна што има смартфон (један од 21% укупног становништва Индонезије[9]). Њена породица нема десктоп рачунар, тако да користи свој телефон за проналажење информација које су јој потребне за школу. Међутим, највише користи WhatsApp како би се повезала са својим пријатељима и поделила информације на свом језику. Њена породица и пријатељи су веома међусобно повезани и друштвени, тако да је њен телефон продужење тога. Верује информацијама које добија од својих пријатеља и људи које прати. Понекад користи резултате претраге на енглеском који приказују садржај са Википедије, али није свесна да је тај садржај са Википедије. Она и њени пријатељи деле делове информација који стају на њихове мобилне уређаје и који им дају тачне информације које су им потребне. Истраживање интернета ради проналажења нових ствари просто није оно што она ради.
Дискусија
[уреди | уреди извор]Молимо продискутујте о томе како решити овај изазов.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Стратешки салон са технолошким експертима у Најробију, Кенија, 29. мај 2017.
- ^ 58 експертских сажетака (јун 2017), линије 24 и 33
- ^ а б в Закључци истраживања у Индонезији, мај 2017
- ^ 58 експертских сажетака (јун 2017), линије 9, 10 и 35
- ^ Стратешка вечера Викимедије Пољске, Варшава, 5. јун 2017.
- ^ а б 58 експертских сажетака (јун 2017), линије 4, 5, 7 и 9
- ^ а б Истраживање свести, ставова и употребе — САД, мај 2017 — међуверзија, пун извештај долази у јулу
- ^ Одговори на 10 главних питања везаних за Генерацију Z
- ^ Списак држава по присуству смартфонова
Како схватам жели се унапредити свеобухватан квалитет информација које пружа Википедија
[уреди | уреди извор]За то је по мом искуству пре свега потребно спречити злоупотребе на српској Википедији, тиме што се унапреди унутрашњи систем функционисања. Олакшати "обичним корисиницима", едиторима без административних права лакше уређивање и одбрану од насилних администратора и других корисника који "чувају" своје написане садржаје и ревертују сваку могућу измену. Тешко да ће садржај напредовати у квалитету ако имамо поделу на "википедисте-експерте" и "остале" или било какву врсту елитизма. Мада мислим да тренутни унутрашњи систем ствара зачарани круг "невидљивих и недодирљивих" корисника, позицију која се са лакоћом може злоупотребити.
Велику већину чланака пишу или су писали одређени корисници (мали број уредника ствара велик број чланака). Треба видети зашто нема повећања броја нових уредника, и ако тај број не расте зашто је тако? Како олакшати обичним људима од напоље (новајлије и ИП уређивачи) приступ, да не морају трагати по лабринту правила и веза на Тргу и страницама за Помоћ, које често не воде нигде или на коментаре "не може се ништа, тај и тај админ води своју политику".
Википедија припада њеним читаоцима бар исто толико, ако не и више, колико њеним уређивачима.— 
[Корисник:Jozefsu]–Разговор 15:32, 7. јул 2017. (CEST)
Коментар: Слажем се са свиме изнесеним, а управо ево постоји више случајева овога реченог за админе као и за покушај чувања ’приватних’ чланака/шаблона. — Обсусер✉ 05:28, 15. јул 2017. (CEST)