Википедија:Strategija Vikimedije 2017

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Vikimedija 2017. godine razvija novu dugoročnu strategiju i svako je pozvan da učestvuje u tom procesu!

Trenutno je u toku treći ciklus u procesu izrade strategije i trajaće tokom celog jula 2017. godine.

Izazov 1. nedelje: Kako naše zajednice i sadržaj ostaju relevantni u svetu koji se menja?[uredi | uredi izvor]

Ključne ideje[uredi | uredi izvor]

Model zapadne enciklopedije ne služi evoluirajućim potrebama svih ljudi koji žele da uče[uredi | uredi izvor]

Prema etnografskim istraživanjima i razgovorima sa ekspertima koje smo sproveli, postojeći i budući čitaoci žele platformu za učenje koja prevazilazi trenutni Vikipedijin format i njene zapadno-orijentisane norme.[1] Eksperti su podelili sa nama da sistem formalnog obrazovanja ne funkcioniše dobro na mnogim mestima, pogotovo, ali ne isključivo, u zemljama u razvoju. Ljudi traže nove načine za učenje, kako bi nadomestili izazove u pogledu resursa ili infrastrukture, sa kojima se suočavaju.[2] Vikipedija i njeni sestrinski projekti su trenutno osmišljeni da budu mesta na vebu za pristup bogatom znanju, ali mnoge čitaoce više zanima kako da dođu do odgovora na specifična pitanja.[3] Mnogima koji traže znanje na internetu trebaju kratki, izdvojeni i/ili vizuelni načini za interakciju sa sadržajem i učenje novih veština.[3] Vikipedijin trenutni model dugačkih, opsežnih i vrlo tekstualnih enciklopedijskih članaka možda ne zadovoljava ove nove potrebe. Takođe ne pruža prostor za druge oblike obrazovnog znanja.[4]

Deljenje znanja je postalo veoma društveno širom sveta[uredi | uredi izvor]

Etnografska istraživanja i rezultati studija svesti i korišćenja pokazuju da mladi ljudi, uz pomoć svojih pametnih telefona, traže i dele informacije na nove načine. Ovo je najnovija grupa ljudi do koje smo dosegli.[5] Oni veoma koriste društvene medije i alate za dopisivanje i više vole da dele informacije i diskutuju o njima kroz platforme koje već koriste.[6] Eksperti navode da se pojavljuju novi trendovi. Na primer, mnogi mladi ljudi smatraju da je postavljanje pitanje zarad dobijanja informacije svojim prijateljima i mrežama ekvivalentno diskutovanju uživo, samo brže i sveobuhvatnije[6]. Nepoverenje i skeptičnost postaju toliko rašireni da se "pouzdani izvori" često odbacuju: mladi ljudi sve više veruju osobama iz svojih mreža, čije rasuđivanje i intelektualnu iskrenost poštuju, više nego tradicionalnim "uglednim" institucijama.[3] Ove promene mogu da ugroze Vikipedijinu relevantnost za široku publiku, a ranije smo se trudili da budemo što relevantniji svima.

Ključne ideje kao priče[uredi | uredi izvor]

Pošto različiti umovi rade na različite načine, neki ljudi možda više vole da razmišljaju o ovim izazovima u smislu ličnih priča (napomena: ovo su fiktivni likovi bazirani na rezultatima istraživanja).

Upoznajte Majkla i Anisu, dvoje tinejdžera sa različitih kontinenata i sa različitim životnim stilovima!

Majkl[uredi | uredi izvor]

Majkl je tinejdžer koji živi u Vašingtonu, SAD. On i svi njegovi prijatelji imaju smartfonove i koriste ih da se povežu, dele zanimljive sadržaje i pronalaze informacije za školu. Iako su Majkl i svi njegovi prijatelji svesni Vikipedije, imaju značajno manje šanse da čitaju Vikipediju od svojih roditelja (46% u odnosu na 72% čitaju Vikipediju na nedeljnom nivou ili češće).[7] Kada ipak koriste Vikipediju, to rade da pogledaju podatke o specifičnoj temi (41% vremena) ili radi pomoći prilikom učenja (23% vremena). YouTube mu je takođe jedan od tri najposećenija sajta. Ne seća se vremena kada nisu postojale društvene mreže, a on i njegovi prijatelji su uvek na internetu preko svojih smartfonova.[8] "Fejsbuk je za matorce", a SnapChat je Majklov omiljeni način za interakciju i deljenje sadržaja sa prijateljima. On dobija informacije putem raznih uređaja, od desktop računara do "Siri" na njegovom telefonu ili "Amazon Eho" uređaja u dnevnoj sobi njegove porodice. Kao i njegovi roditelji, Majkl ceni to što je sadržaj koristan, više od toga što je kvalitetan, slobodan ili neutralan.[7].

Anisa[uredi | uredi izvor]

Anisa je petnaestogodišnja devojčica koja živi u Bandungu u Indoneziji. Njena porodica se smatra imućnom i ona je srećna što ima smartfon (jedan od 21% ukupnog stanovništva Indonezije[9]). Njena porodica nema desktop računar, tako da koristi svoj telefon za pronalaženje informacija koje su joj potrebne za školu. Međutim, najviše koristi WhatsApp kako bi se povezala sa svojim prijateljima i podelila informacije na svom jeziku. Njena porodica i prijatelji su veoma međusobno povezani i društveni, tako da je njen telefon produženje toga. Veruje informacijama koje dobija od svojih prijatelja i ljudi koje prati. Ponekad koristi rezultate pretrage na engleskom koji prikazuju sadržaj sa Vikipedije, ali nije svesna da je taj sadržaj sa Vikipedije. Ona i njeni prijatelji dele delove informacija koji staju na njihove mobilne uređaje i koji im daju tačne informacije koje su im potrebne. Istraživanje interneta radi pronalaženja novih stvari prosto nije ono što ona radi.

Diskusija[uredi | uredi izvor]

Molimo prodiskutujte o tome kako rešiti ovaj izazov.

Reference[uredi | uredi izvor]

Kako shvatam želi se unaprediti sveobuhvatan kvalitet informacija koje pruža Vikipedija[uredi | uredi izvor]

Za to je po mom iskustvu pre svega potrebno sprečiti zloupotrebe na srpskoj Vikipediji, time što se unapredi unutrašnji sistem funkcionisanja. Olakšati "običnim korisinicima", editorima bez administrativnih prava lakše uređivanje i odbranu od nasilnih administratora i drugih korisnika koji "čuvaju" svoje napisane sadržaje i revertuju svaku moguću izmenu. Teško da će sadržaj napredovati u kvalitetu ako imamo podelu na "vikipediste-eksperte" i "ostale" ili bilo kakvu vrstu elitizma. Mada mislim da trenutni unutrašnji sistem stvara začarani krug "nevidljivih i nedodirljivih" korisnika, poziciju koja se sa lakoćom može zloupotrebiti.

Veliku većinu članaka pišu ili su pisali određeni korisnici (mali broj urednika stvara velik broj članaka). Treba videti zašto nema povećanja broja novih urednika, i ako taj broj ne raste zašto je tako? Kako olakšati običnim ljudima od napolje (novajlije i IP uređivači) pristup, da ne moraju tragati po labrintu pravila i veza na Trgu i stranicama za Pomoć, koje često ne vode nigde ili na komentare "ne može se ništa, taj i taj admin vodi svoju politiku".

Vikipedija pripada njenim čitaocima bar isto toliko, ako ne i više, koliko njenim uređivačima.— Alan Ford logo.png [Korisnik:Jozefsu]–Razgovor 15:32, 7. jul 2017. (CEST)

 Komentar: Slažem se sa svime iznesenim, a upravo evo postoji više slučajeva ovoga rečenog za admine kao i za pokušaj čuvanja ’privatnih’ članaka/šablona.   Obsuser 05:28, 15. jul 2017. (CEST)