Дидаскалије

Дидаскалије (грч. διδασκαλια - упутство) су кратке напомене у драмском сценарију у којима нам указују шта ради књижевни лик док изговара текст.^[1]^[2]^[3]^[4]^[5]

Наведене су унутар заграда испред или после говорног текста лика. Користе се као упутства позоришним глумцима како треба да се понашају на сцени или шта треба да раде. Осим тога, дидаскалије су једна врста савремене нотације у књижевности.

Пример[уреди | уреди извор]

Вилијам Шекспир, Ромео и Јулија

Ромео (положи руке на срце): Ко није никад осетио рану, и огреботини се подсмева - ал' тихо! Каква светлост продире кроз онај прозор? То је исток, а Јулија је Сунце.
Јулија (стидљиво прилази Ромеу): Ромео, o Ромео! Зашто си Ромео? O одбаци оца свог, одбаци име то – ил' ако нећеш, приони да ме љубиш, па ћу ја порећи да се зовем Капулети!

Види још[уреди | уреди извор]

Дидаскалија

Референце[уреди | уреди извор]

^ The Cambridge Introduction to Theatre Studies
^ Roberts, John (јануар 2007). „Didaskalia”. Oxford Dictionary of the Classical World. ISBN 978-0-19-280146-3.
^ Jajte-Lewkowicz, Irena. „Didaskalia”. Encyklopedia Teatru Polskiego.
^ Davis, Tracy C. (3. 12. 2011). The Broadview Anthology of Nineteenth-Century British Performance. ISBN 9781770482982.
^ „Didaskalia”. Literêre terme en teorieë.

Литература[уреди | уреди извор]

Didaskalije (Britannica)
James Murray, Editor (1897) A New English Dictionary on Historical Principles, Clarendon Press Oxford
Oxford English Dictionary (2003)

[1] The Cambridge Introduction to Theatre Studies

[2] Roberts, John (јануар 2007). „Didaskalia”. Oxford Dictionary of the Classical World. ISBN 978-0-19-280146-3.

[3] Jajte-Lewkowicz, Irena. „Didaskalia”. Encyklopedia Teatru Polskiego.

[4] Davis, Tracy C. (3. 12. 2011). The Broadview Anthology of Nineteenth-Century British Performance. ISBN 9781770482982.

[5] „Didaskalia”. Literêre terme en teorieë.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]