Друштво за есперанто Марко Нешић
| Друштво за есперанто Марко Нешић | |
|---|---|
| Датум оснивања | 1948. |
| Датум гашења | 2011. |
Друштво за есперанто Марко Нешић (есп. Esperanto-societo Marko Nešić) је било друштво за есперанто језик које је постојало у Новом Саду од 1948. до 2011. године.
Историја друштва
[уреди | уреди извор]На подручју Новог Сада је било есперантиста још 1906. године. У Петроварадину је учитељица Славица Малин организовала прву групу есперантиста и водила курс за почетнике. У Новом Саду је 1913. Лазар Вукићевић организовао курсеве. Марта 1914. основан је у Новом Саду есперантски кружок са др Палом Амоном на челу.
Композитор и хоровођа Марко Нешић организовао је у Занатском дому 1919-1920. групе младих занатлија за учење есперанта. Нешић је 1922. године, заједно са Стеваном Видаком и Арпадом Цајзлером, основао удружење са називом „Пријатељско коло есперантиста“ (есперанто: Amika rondo esperantista). Крајем 1924. формирано је и „Радничко коло есперантиста“ (есперанто: Esperantista laborista rondo), које је 1932. променило назив у „Удружење радника есперантиста“ и деловало је до 1941. године.
Други светски рат је прекинуо рад оба новосадска есперанто удружења. 1948. године у Новом Саду је основано ново есперанто удружење са називом „Друштво есперантиста“ (есперанто: Esperantista societo), које је касније променило назив у Друштво за есперанто „Марко Нешић“. У Новом Саду је 1954. основан и Савез есперантиста Војводине.
Новосадски есперантисти организовали су овде два значајна скупа: XVII конгрес југословенских есперантиста (1958) и XLII светски конгрес радника есперантиста (1969).
Друштво за есперанто „Марко Нешић“ је престало да постоји као правни субјект 2011. године. Последњи председник друштва био је књижевник Владимир Кирда Болхорвес.
Чланови
[уреди | уреди извор]У друштву су се истицали следећи чланови: Бориша Милићевић, Јожеф Вечеи, Младен Вртунски, Милан Беложански, Бора Радовановић Петко, Леополд Мокер, Живан Милисавац, Душан Јенецков, др Калман Ковач, Александар Ползовић, Иван Андрејевић, Ференц Фодор, Радмила Банковачки-Флора, др Борислава Недељковић, Јован Севдић, Владимир Ђукић, Јоаким Шима и други.
Издаваштво
[уреди | уреди извор]Друштво за есперанто „Марко Нешић“ је посвећивало велику пажњу превођењу и објављивању наших књижевних и других дела на есперанту, чинећи их доступним у 105 земаља.
Друштво је иницирало објављивање следећих публикација:
- Иван Андрејевић, Пола столећа наде и истрајности, Спомен-књига поводом 50-годишњице постојања удружења есперантиста у Новом Саду, Нови Сад, 1976.
- Бориша Милићевић, Међународни језик есперанто, Нови Сад, 1979.
- Лирска песмарица Војводине (Lirika poemaro el Vojvodino (Serbio)), 1983.
- Veljko Milković, Arbaroj por produktado de nutraĵoj, Novi Sad, 1992.
- Ју Есперо (Ju Espero), лист на есперанто језику, објављен само један број, 2000.
- Poeziaj Donacoj, Novi Sad, 2003.
- Иван Опачак - Пане М. Ђукић, Речник есперанто - српскохрватски, Нови Сад, 2004.
Сарадња са Дописним позориштем
[уреди | уреди извор]Друштво за есперанто „Марко Нешић“ је остварило сарадњу са Дописним позориштем из Новог Сада. У просторијама друштва је деловао Помоћни информативни центар Дописног позоришта на есперанто језику и ту је вршена тријажа прилога разних сарадника Дописног позоришта из света.
Дописно позориште је у оквиру друштва за есперанто основало микро - театар, који је припремао разне позоришне комаде на есперанто језику, као први у свету. Припремљено је десетак игроказа, представа и рецитала, који су извођени широм Европе, а чију режију је извео оснивач Дописног позоришта Младен Дражетин.
Литература
[уреди | уреди извор]- Иван Андрејевић, Пола столећа наде и истрајности, Спомен-књига поводом 50-годишњице постојања удружења есперантиста у Новом Саду, Нови Сад, 1976.
- Бориша Милићевић - Лајош Секереш, Есперанто, Енциклопедија Новог Сада, свеска 8, Нови Сад, 1997.
- Др Младен Дражетин, Вечна уметност игре - филозофија новог развоја (теорија и пракса), Први српски филозофски систем, Банатски културни центар, Ново Милошево, 2014.
