Петроварадин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Петроварадин
Petrovaradin03.jpg
Нови део Петроварадина
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Град Нови Сад
Градска општина Петроварадин
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 14810
 — густина 514/km2
Положај
Координате 45°14′29″ СГШ; 19°52′28″ ИГД / 45.241333° СГШ; 19.874333° ИГД / 45.241333; 19.874333 Координате: 45°14′29″ СГШ; 19°52′28″ ИГД / 45.241333° СГШ; 19.874333° ИГД / 45.241333; 19.874333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 85 m
Површина 27,2 km2
Петроварадин на мапи Србије
Петроварадин
Петроварадин
Петроварадин на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21131
21132
21133
Позивни број 021
Регистарска ознака НС

Петроварадин (мађ. Pétervárad, нем. Peterwardein), је градско насеље и седиште градске општине Петроварадин, града Новог Сада у Јужнобачком округу и некадашњи утврђени град поред Дунава. Данас је део ужег градског подручја Новог Сада. Према попису из 2011. било је 14810 становника

Географија[уреди]

Налази се на десној обали Дунава, настало уз истоимену тврђаву, које са Мајуром, као и Сремском Каменицом, Лединцима и Буковцем чини једну градску општину у саставу Новог Сада.

Кроз насеље пролазе међународни пут и железничка пруга, који повезују средњу са југоисточном Европом, а туда иду и путеви од транзитног значаја Нови Сад - Рума и Нови Сад - Беочин - Илок. Овде се налази Железничка станица Петроварадин.

Природне карактеристике[уреди]

Главна улица у Петроварадину

Атар насеља заузима површину од 2.591 хектар. У рељефу се издвајају три морфолошке целине: Фрушка гора, лесна зараван и алувијална раван Дунава. Огранак фрушкогорске планине завршава се Петроварадинском стеном на којој се налази Тврђава. Према Сремској Каменици је клизна зона звана Транџамент, а према Сремским Карловцима Пуцкарош.

Лесна зараван има највећу ширину, преко два километра, јужно од града на подручју Мишелука и Алибеговца, док се према Карловцима сасвим сужава и већ код Текија пружа у виду усле траке. Алувијална раван јавља се поред Дунава у виду фрагмената. Кроз Петроварадин пролазе два потока, Роков и Буковички, поред неколико мањих, а постоје и баре и мочваер.

Дунав овде прави велики меандар око тврђавске стене и ту се његова ширина смањује на 300 метара, што је и најмања на јужном делу Паноније.

Демографија[уреди]

Храм свете Петке

У насељу Петроварадин живи 11267 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,6 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 4832 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Број житеља Петроварадина стално расте у новијој историји, што је последица досељавања, једно време и природног прираштаја, јачања привреде, а пре свега близине великог града. Већина житеља Петроварадина ради у Новом Саду. Број дневних миграната 1991. године износио је 2.270 колико је људи свакодневно одлазило на посао у Нови Сад. Осим тога, у Нови Сад свакодневно одлазе ученици средњих школа и студенти.

По попису из 1991. године, Петроварадин као град имао је 11.285 становника, тај број се касније повећао захваљујући највише досељеницима из западних крајева бивше Југославије. 2005. Петроварадин је имао 15.266 становника, од којих су већину чинили Срби са бројним националним мањинама.[тражи се извор од 09. 2009.]

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 5.719
1953. 6.428
1961. 8.408
1971. 10.477
1981. 10.338
1991. 11.285 11.004
2002. 14.318 13.973
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
9.708 69,47 %
Хрвати
  
1.364 9,76 %
Југословени
  
779 5,57 %
Мађари
  
396 2,83 %
Црногорци
  
228 1,63 %
Русини
  
141 1,00 %
Словаци
  
92 0,65 %
Македонци
  
47 0,33 %
Украјинци
  
41 0,29 %
Муслимани
  
39 0,27 %
Горанци
  
35 0,25 %
Роми
  
34 0,24 %
Румуни
  
30 0,21 %
Албанци
  
30 0,21 %
Словенци
  
27 0,19 %
Буњевци
  
22 0,15 %
Немци
  
21 0,15 %
Руси
  
18 0,12 %
Чеси
  
6 0,04 %
Бугари
  
6 0,04 %
Бошњаци
  
2 0,01 %
Власи
  
1 0,00 %
непознато
  
113 0,80 %


Историја[уреди]

Петроварадинска тврђава
За више информација погледајте: Петроварадинска тврђава и Историја Новог Сада

Петроварадин данас[уреди]

Делови Петроварадина[уреди]

За више информација погледајте: Градске четврти Новог Сада

Школе у Петроварадину[уреди]

У Петроварадину се налази Основна школа „Јован Дучић“ у Прерадовићевој улици и одељење те школе које се налази у улици Прерадовићевој 6.

Пијаца у Петроварадину[уреди]

Петроварадинска пијаца се налази између Прерадовићеве улице и улице Рачког. Пијаца је потпуно уређена и налази се у систему предузећа „Тржница“ Нови Сад.

Сакрални објекти у Петроварадину[уреди]

Гробља у Петроварадину[уреди]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Звонимир Вуковић, Игор Новаковић, Петроварадин јуче, данас, сутра, Нови Сад, 2005.
  • Марко Кљајић, Свети Јурај у Петроварадину, Петроварадин, 2004.
  • Велимир Вукмановић, Нови Сад на Дунаву: Скеле и понтонски мостови: 294-2001, Нови Сад, 2001.
  • Петроварадин, Енциклопедија Новог Сада, бр. 20 ПЕТ-ПОК, Нови Сад, 2000.
  • Стари Нови Сад I, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1991.
  • Живко Марковић, Нови Сад и Петроварадин, Нови Сад, 1984.
  • "Културно-привредни преглед Дунавске бановине" бр. 5 и 6, Нови Сад, 1939.
  • Милош Лукић, Петроварадин у прошлости, Историјски музеј Војводине и институт за историју, Нови Сад, 1992.

Спољашње везе[уреди]