Петроварадин

Координате: 45° 14′ 38″ С; 19° 52′ 52″ И / 45.24396° С; 19.88115° И / 45.24396; 19.88115
С Википедије, слободне енциклопедије
Петроварадин
Панорама Петроварадинског градића
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈужнобачки
ГрадНови Сад
Становништво
 — 2022.Раст 15.621
 — густина544/km2
Географске карактеристике
Координате45° 14′ 38″ С; 19° 52′ 52″ И / 45.24396° С; 19.88115° И / 45.24396; 19.88115
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина85 m
Површина27,2 km2
Петроварадин на карти Србије
Петроварадин
Петроварадин
Петроварадин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број21131
21132
21133
Позивни број021
Регистарска ознакаНС

Петроварадин (мађ. Pétervárad, нем. Peterwardein / Petersburg, лат. Petropolis / дословно Петровград) је градско насеље града Новог Сада у Јужнобачком округу и некадашњи утврђени град поред Дунава. Данас је део ужег градског подручја Новог Сада. Према попису из 2022. било је 15.621 становника (према попису из 2011. вило је 14.810)[1].

Географија[уреди | уреди извор]

Налази се на десној обали Дунава, настало уз истоимену тврђаву.

Кроз насеље пролазе међународни пут и железничка пруга, који повезују средњу са југоисточном Европом, а туда иду и путеви од транзитног значаја Нови Сад — Рума и Нови Сад — Беочин — Илок. Овде се налази Железничка станица Петроварадин.

Природне карактеристике[уреди | уреди извор]

Атар насеља заузима површину од 2.592 хектарa. У рељефу се издвајају три морфолошке целине: Фрушка гора, лесна зараван и алувијална раван Дунава. Огранак фрушкогорске планине завршава се Петроварадинском стеном на којој се налази Тврђава. Према Сремској Каменици је клизна зона звана Транџамент, а према Сремским Карловцима Пуцкарош.

Лесна зараван има највећу ширину, преко два километра, јужно од града на подручју Мишелука и Алибеговца, док се према Карловцима сасвим сужава и код Текија пружа у виду уске траке. Алувијална раван јавља се поред Дунава у виду фрагмената. Кроз Петроварадин пролазе два потока, Роков и Буковички, поред неколико мањих, а постоје и баре и мочваpe.

Дунав овде прави велики меандар око тврђавске стене и ту се његова ширина смањује на 300 метара, која је и најмања на јужном делу Паноније.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Петроварадин живи 11267 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,6 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 4832 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Број житеља Петроварадина стално расте у новијој историји, што је последица досељавања, једно време и природног прираштаја, јачања привреде, а пре свега близине великог града. Већина житеља Петроварадина ради у Новом Саду. Број дневних миграната 1991. године износио је 2.270 колико је људи свакодневно одлазило на посао у Нови Сад. Осим тога, у Нови Сад свакодневно одлазе ученици средњих школа и студенти.

По попису из 1991. године, Петроварадин као град имао је 11.285 становника, тај број се касније повећао захваљујући највише досељеницима из западних крајева бивше Југославије. 2005. Петроварадин је имао 15.266 становника, од којих су већину чинили Срби са бројним националним мањинама.[тражи се извор]

Демографија[2]
Година Становника
1948. 5.719
1953. 6.428
1961. 8.408
1971. 10.477
1981. 10.338
1991. 11.285 11.004
2002. 13.973 14.318
2011. 14.810
2022. 15.621
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
 9.708 69,47%
Хрвати
  
 1.364 9,76%
Југословени
  
 779 5,57%
Мађари
  
 396 2,83%
Црногорци
  
 228 1,63%
Русини
  
 141 1,00%
Словаци
  
 92 0,65%
Македонци
  
 47 0,33%
Украјинци
  
 41 0,29%
Муслимани
  
 39 0,27%
Горанци
  
 35 0,25%
Роми
  
 34 0,24%
Румуни
  
 30 0,21%
Албанци
  
 30 0,21%
Словенци
  
 27 0,19%
Буњевци
  
 22 0,15%
Немци
  
 21 0,15%
Руси
  
 18 0,12%
Чеси
  
 6 0,04%
Бугари
  
 6 0,04%
Бошњаци
  
 2 0,01%
Власи
  
 1 0,00%
непознато
  
 113 0,80%


Становништво према полу и старости[4]
м
ж
? 27
  
  
 31
80+ 73
  
  
 121
75—79 115
  
  
 204
70—74 216
  
  
 301
65—69 325
  
  
 336
60—64 373
  
  
 375
55—59 345
  
  
 368
50—54 596
  
  
 601
45—49 600
  
  
 736
40—44 469
  
  
 521
35—39 490
  
  
 480
30—34 466
  
  
 486
25—29 558
  
  
 518
20—24 545
  
  
 575
15—19 493
  
  
 472
10—14 408
  
  
 399
5—9 362
  
  
 352
0—4 307
  
  
 329
Просек : 37,6 39,2
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 2.029 2.325 2.879 3.546 3.711 3.901 4.832
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 894 1.199 1.026 1.199 356 114 30 9 2 3 2,89
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 5.691 1.854 3.389 221 224 3
Женски 6.125 1.457 3.427 875 358 8
УКУПНО 11.816 3.311 6.816 1.096 582 11
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 2.677 83 9 14 635
Женски 2.324 48 4 3 408
УКУПНО 5.001 131 13 17 1.043
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 54 256 533 85 278
Женски 19 55 542 112 96
УКУПНО 73 311 1.075 197 374
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 46 119 200 81 78
Женски 84 132 106 207 315
УКУПНО 130 251 306 288 393
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 149 0 0 57
Женски 152 6 0 35
УКУПНО 301 6 0 92

Историја[уреди | уреди извор]

Главни чланци: Петроварадинска тврђава и Историја Новог Сада
Петроварадинска тврђава
Градски музеј

Историја Петроварадина је непосредно повезана са историјом Петроварадинске тврђаве, као и са историјом Новог Сада и оближњих Сремских Карловаца. Током 18. века, за време хабзбуршке власти, Петроварадин је постао седиште Петроварадинске регименте, а почевши од 1783. године у овом месту се налазило седиште генералне команде за читаву сремско-славонску границу.

Делови Петроварадина[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Градске четврти Новог Сада

Школе у Петроварадину[уреди | уреди извор]

У Петроварадину се налази Основна школа „Јован Дучић“ у Прерадовићевој улици, број 6. Састоји се из два објекта, тзв. велика школа у Прерадовићевој 6 и тзв. мала школа у Малиновој 2а.

Пијаца у Петроварадину[уреди | уреди извор]

Петроварадинска пијаца се налази између Прерадовићеве улице и улице Рачког. Пијаца је потпуно уређена и налази се у систему предузећа „Тржница“ Нови Сад.

Сакрални објекти у Петроварадину[уреди | уреди извор]

Гробља у Петроварадину[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Главна улица и подграђе Петроварадинске тврђаве

    Главна улица и подграђе Петроварадинске тврђаве

  • Главна улица и подграђе Петроварадинске тврђаве

    Главна улица и подграђе Петроварадинске тврђаве

  • Српска Православна Црква Светог Павла

    Српска Православна Црква Светог Павла

  • Петроварадинска тврђава ноћу

    Петроварадинска тврђава ноћу

  • Сат на Петроварадинској тврђави

    Сат на Петроварадинској тврђави

  • Црква Снежне Госпе на Текијама

    Црква Снежне Госпе на Текијама

  • Молинаријев парк

    Молинаријев парк

  • Српска Православна Црква Свете Петке

    Српска Православна Црква Свете Петке

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Звонимир Вуковић, Игор Новаковић, Петроварадин јуче, данас, сутра, Нови Сад, 2005.
  • Марко Кљајић, Свети Јурај у Петроварадину, Петроварадин, 2004.
  • Велимир Вукмановић, Нови Сад на Дунаву: Скеле и понтонски мостови: 294-2001, Нови Сад, 2001.
  • Петроварадин, Енциклопедија Новог Сада, бр. 20 ПЕТ-ПОК, Нови Сад, 2000.
  • Стари Нови Сад I, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1991.
  • Живко Марковић, Нови Сад и Петроварадин, Нови Сад, 1984.
  • "Културно-привредни преглед Дунавске бановине" бр. 5 и 6, Нови Сад, 1939.
  • Милош Лукић, Петроварадин у прошлости, Историјски музеј Војводине и институт за историју, Нови Сад, 1992.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петроварадин&oldid=26184946”