Портал:Лингвистика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Портал Категорије Надгледање Разговор
Pieter Bruegel the Elder - The Tower of Babel (Vienna) - Google Art Project - edited.jpg

AlphabetsScriptsWorld.png

Портал о лингвистици је настао са циљем да чланци о лингвистици, језицима, писмима и граматичким областима буду много боље обрађене него што су то сада.

Лингвистика или језикословље, научна је дисциплина која се бави проучавањем jезика, а може бити теоријска или примењена.

Теоријска лингвистика подразумева већи број поддисциплина. Класична лингвистичка поља подразумевају проучавање фонологије, морфологије, синтаксе и семантике, као и поређење језика, њихов историјски развој и њихову географску распрострањеност (дијалектологија и лингвистичка географија). Такође, у саставу лингвистике се убрајају и психолингвистика, социолингвистика, етнолингвистика и сл.

Примењена лингвистика је примењена наука која теоријска сазнања из лингвистике преноси на практичне проблеме. Примери за такве области су превођење и патологија говора.

Биографија месеца

Иван Клајн

Иван Клајн (Београд, 31. јануар 1937) српски је филолог, доктор наука, историчар језика, професор на Филолошком факултету у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности.

Превео је већи број књига са италијанског и енглеског језика. Његов превод комедије Ђордана Бруна Свећар изводио се у Атељеу 212 у Београду. Један је од приређивача српског издања Кембричке енциклопедије језика (Београд, 1995) Дејвида Кристала и један је од преводилаца (уз Бориса Хлебеца) српског издања Енциклопедијског речника модерне лингвистике (Београд, 1988) истога аутора. Члан је Савета Вукове задужбине. Члан је Одбора за стандардизацију српског језика и председник Комисије за односе са јавношћу и решавање неодложних питања. Сарадник је Матице српске.

Вести

  • 25. мај 2013 — лингвистички тим је спојен са порталом
  • 12. мај 2013 — обновљен је тим за језик и лингвистику
  • 11. мај 2013 — лингвистички портал је редизајниран

Чланци за сређивање

Чланци за проширење

Чланци који фале

Уређивачи портала

Чланак месеца

Језик месеца

1889-12 La Esperantisto p 01.JPG

Есперанто (есп. Esperanto) је плански креиран језик предложен за међународни други језик. Његове основне карактеристике је сачинио Лудвик Лазар Заменхоф 1887. године.

Назив »есперанто« потиче од псеудонима под којим је »Прва књига есперанта« објављена: Доктор Есперанто — неко ко се нада да ће овај језик постати међународни (помоћни) језик свих људи. Данас је есперанто у употреби у разним сферама живота, укључујући путовања, дописивање, културну размену, књижевности оригиналној и преведеној и литератури (уопште) и у неким школама се учи факултативно.

Језичка структура есперанта подржава природни ток људског размишљања и логичнији је од спонтаних (националних) језика. Веома продуктиван начин творења речи гарантовао је још у почетном стадијуму развоја језика изнијансиране могућности изражавања, што је још у раним стадијумима учења мотивисало ученике да напредују у учењу. Тако је сама заинтересованост брзо омогућавала стицање знања – неупоредиво пре но код учења националних језика.

Уопштено речено, овај језик се много брже учи него већина националних језика. Због претежно европске основе корена речи, на пример, азијатима је потребније дуже време учења, али ипак мање од времена за учење неког другог азијског језика.

Већ у поменутој Првој књизи есперанта (1887) Заменхоф је поставио темеље граматике у 16 правила (који разумљиво не могу објаснити све детаље језичке употребе). Ова граматика је ушла у систем докумената познат под именом »Основи есперанта«, који по одлуци Првог Светског Есперанто Конгреса (Universala Kongreso) из 1905, обезбедио континуитет развоја језика.

Да ли сте знали…

Слика седмице


Портали

Портал
Портал Категорије Надгледање Разговор