Емилио Салгари

С Википедије, слободне енциклопедије
Емилио Салгари
Емилио Салгари, почетком 20. века.
Датум рођења(1862-08-21)21. август 1862.
Место рођењаВерона
Датум смрти25. април 1911.(1911-04-25) (48 год.)
Место смртиТорино

Емилио Салгари (итал. Emilio Salgari, 1862-1911)[1][2] био је италијански новинар и писац авантуристичких, историјских и научно-фантастичних романа. У свету је најпознатији по серији романа о Сандокану,[3] који су више пута екранизовани у Италији и САД. Италијанска серија Сандокан, са индијским глумцем Кабир Бедијем у главној улози, била је популарна у Србији 80-их година, а у Италији његова дела су популарна и данас.[4]Поред ове игране серије у Србији су и приказане анимиране серије "Сандокан" и "Јоланда кћи црног гусара" по његовим делима, обе у синхронизацији БК ТВ.

Биографија[уреди | уреди извор]

Емилио Салгари рођен је 21. августа 1862. у Верони,[1] у сиромашној трговачкој породици. У младости је похађао морнаричку академију у Венецији, коју није успео да заврши, а затим се у родној Верони бавио новинарством и писањем популарних авантуристичких романа, са историјском или егзотичном тематиком. Најпознатија дела су му романи:[5]

  • Сандокан: Пирати Малезије (итал. I pirati della Malesia,1896),
  • Црни гусар (итал. Il Corsaro Nero, 1898) и
  • Капетан Олуја (итал. Capitan Tempesta, 1905).

Иако плодан и популаран писац - објавио је преко 200 романа и приповедака - целог живота био је на ивици сиромаштва. Личне трагедије отерале су га у депресију и прерану смрт: отац му је извршио самоубиство, а супруга му је 1910. затворена у душевну болницу. Извршио је самоубиство на начин јапанских самураја - харакири или сепуку - 25. априла 1911. у Турину.[1][4]

Дела на српском језику[6][уреди | уреди извор]

  • На пустом острву - страховити доживљаји бродоломца (1928)
  • Лав од Дамаска (1928)
  • Драгуљ Црвене ријеке (1930)
  • Страхоте мореуза Торез (1930)
  • Црни гусар (1938)
  • Брег светлости (1938)
  • Изненађења 21. века (1942)
  • Ловци са далеког запада (1957)
  • Дивљи кланац (1963)
  • Последњи гусари (1966)
  • Фараонова освета (1967)
  • Ловци китова (1979)
  • Краљица Кариба (1980)
  • Краљ мора (1981)
  • Сандокан 1 -Тигрови Момпрачема (1981)
  • Цвет бисера (1982)
  • Капетан Олуја (1982)
  • Поновно освајање Момпрачема (1986)
  • Јоланда кћи црног гусара (1986)
  • Сандокан 2 - Гусари Малезије (2006)
  • Сандокан 3 - Тајне црне џунгле (2007)
  • Сандокан 4 - Два тигра (2008)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Summary Bibliography: Emilio Salgari”. www.isfdb.org. Приступљено 2020-10-08. 
  2. ^ „Library of Congress LCCN Permalink n79040178”. lccn.loc.gov. Приступљено 2020-10-08. 
  3. ^ „Pirates and Privateers - Sandokan”. www.cindyvallar.com. Архивирано из оригинала 08. 02. 2012. г. Приступљено 2020-10-08. 
  4. ^ а б „Italy’s enduring love affair with Emilio Salgari”. The Economist. ISSN 0013-0613. Приступљено 2020-10-08. 
  5. ^ „Emilio Salgari: Master of Adventure”. www.rohpress.com. Приступљено 2020-10-08. 
  6. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Резултати претраживања emilio salgari NBS :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-09-14. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Емилио_Салгари&oldid=26878141”