Железничка линија Јошин
Железничка линија Јошин | |
---|---|
Преглед | |
Локални | Префектура Гунма |
Прва и последња ст. | Такасаки Шимонита |
Станице | 20 |
Функционисање | |
Отворено | 1897 |
Власник | Електрична железница Јошин |
Технички | |
Дужина линије | 33.7 км |
Број колосека | сингл |
Ширина колосека | 1067 мм |
Минимални пречник | 160 м |
Еликтрификација | 1,500 V DC, ваздушни вод |
Оперативна брзина | 85 км/ч[1] |
Железничка линија Јошин (上信線 Jōshin-sen) је јапански железничка линија у префектури Гумна, између станице Такасаки у Такасакиу и станице Шимонита у Шимониту, којом управља приватни железнички оператер Електрична железница Јошин (上信電鉄 Јошин Дентецу). Ово је једина линија којом управља ова компанија, поред неколико аутобуских линија. Првом део линије отворен је 1897. године.
Возни парк
[уреди | уреди извор]- 150 серија 2-кар EMU x3 (бивша Железница Сеибу EMUи)
- 500 серија 2-кар EMU x2 (бивша Железница Сеибу EMUи)
- 1000 серије EMUи
- 6000 серије EMUи
- 7000 серије 2-кар EMU x1 (изграђен децембар 2013)[2]
- Класа DeKi 1 електрична локомотива DeKi 1 и 3 (изграђено са Сименсом)
- Класа ED31 електрична локомотива ED31 6 (бивши JNR класа ED31)
1000 и 6000 серије EMUи купљене нове са необичним местом за возача, седиште са десне стране окренута у правацу кретања.[1]
-
A 150 серије EMU, новембар 2009
-
A 500 серије EMU, новембар 2009
-
A 1000 серије EMU, новембар 2009
-
A 6000 серије EMU, октобар 1989
-
A 7000 серије EMU, децембар 2013
-
Електрична локомотива DeKi 1 и 3, октобар 2007
-
електрична локомотива ED31 6, новембар 2009
Историја
[уреди | уреди извор]Линија је отворен 10. маја 1897. године, са ширином колосека 762 мм, са парном вучом од станице Такасаки до Фукушиме (данашња станица Јошу-Фукушима), оператера Железница Козуке (上野鉄道 Козуке Тецудо).[1] Читава линија до станице Шимонита је отворена 25. септембра исте године.[1] Линија је планирано да се продужи јужно од Шимонита и да се повеже са железничком линијом Саку (данашња Железничка линија Коуми) до станице Хагурошита, а поседује је компанија која у складу са тим преименована у Електрична железница Јошин (上信電鉄 Јошин Денки Тецудо) од 25. августа 1921. године. Линија на крају никада није продужена, али је пруга проширена на 1067 мм и електрифицирана ваздушним водом 1,500 V DC.[1]
Теретни саобраћај на линији је прекинут од 1. октобра 1994. године.[1]
Станице
[уреди | уреди извор]Станица | Јапански | Растојање (км) | Трансфер | Локација | |
---|---|---|---|---|---|
Између станица |
Укупно | ||||
Такасаки | 高崎駅 | - | 0.0 | Брзи воз Јоецу Брзи воз Хокурику Линија Такасаки Линија Шонан-Шинџуку Линија Уено-Токио Линија Јоецу Линија Агацума Линија Рјомо и Главна линија Шин'ецу |
Такасаки, Префектура Гунма |
Минами-Такасаки | 南高崎駅 | 0.9 | 0.9 | ||
Саноноваташи | 佐野のわたし駅 | 1.3 | 2.2 | ||
Негоја | 根小屋駅 | 1.5 | 3.7 | ||
Такасаки-шока-Дагакумае | 高崎商科大学前駅 | 1.3 | 5.0 | ||
Јамана | 山名駅 | 1.1 | 6.1 | ||
Ниши-Јамана | 西山名駅 | 0.9 | 7.0 | ||
Манива | 馬庭駅 | 2.4 | 9.4 | ||
Јоши | 吉井駅 | 2.3 | 11.7 | ||
Ниши-Јоши | 西吉井駅 | 1.7 | 13.4 | ||
Јошу-Нија | 上州新屋駅 | 1.2 | 14.6 | Канра, Префектура Гунма | |
Јошу-Фукушима | 上州福島駅 | 2.0 | 16.6 | ||
Хигаши-Томиока | 東富岡駅 | 2.7 | 19.3 | Томиока, Префектура Гунма | |
Јошу-Томиока | 上州富岡駅 | 0.9 | 20.2 | ||
Ниши-Томиока | 西富岡駅 | 0.8 | 21.0 | ||
Јошу-Нанокаичи | 上州七日市駅 | 0.8 | 21.8 | ||
Јошу-Ичиномија | 上州一ノ宮駅 | 1.3 | 23.1 | ||
Канохара | 神農原駅 | 2.3 | 25.4 | ||
Нанџај | 南蛇井駅 | 2.8 | 28.2 | ||
Сендаира | 千平駅 | 1.7 | 29.9 | ||
Шимонита | 下仁田駅 | 2.7 | 33.7 | Шимонита, Префектура Гунма |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Terada, Hirokazu (19. 1. 2013). データブック日本の私鉄 [Databook: Japan's Private Railways]. Japan: Neko Publishing. стр. 33. ISBN 978-4-7770-1336-4.
- ^ 上信電鉄7000形 [Joshin Dentetsu 7000 series]. Japan Railfan Magazine (на језику: Japanese). Japan: Koyusha Co., Ltd. 54 (638): 76—77. 2014.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт (језик: јапански)