1921

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1900-е 1910-е 1920-е 1930-е 1940-е
Године:	1918 1919 1920 1921 1922 1923 1924
1921 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1921. је била проста година.

Догађаји

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Јануар

• 1. јануар — Никола Пашић нови председник владе Kраљевине СХС, на челу коалиције радикала и демократа.
• 2. јануар — Потонуо шпански брод Санта Исабел, 213 мртвих.
• 9 — 11. јануар — Грчко-турски рат — Прва битка код Јониа, у данашњој провинцији Ескишехир: јединице Велике националне скупштине на челу са Исмет-бегом у свом првом окршају одолеле грчком нападу.
• 14. јануар — Регентовом престоном беседом отворене седнице Уставотворне скупштине Kраљевине СХС.
• 15. јануар — Земљотрес северно од Бечеја (М 4.7, Инт. 7).
• 16. јануар — Аристиде Брианд је по четврти пут француски премијер (до 1922).
• 20. јануар — Турска национална скупштина ратификовала устав - први устав модерне државе, замењен 1924, након проглашења републике.
• 20. јануар — Потонула британска подморница ХМС K5, 57 мртвих.
• 20. јануар — Умро војвода Живојин Мишић, велики погреб 22-ог.
• 21. јануар — У Ливорну основана Италијанска комунистичка партија (раније лево крило социјалиста, лидери Амадео Бордига и Антонио Грамши).
• 21. јануар — Жене у Шведској добиле право гласа.
• 22. јануар — Почело с радом Позориште "Стерија" у Вршцу.
• 28. јануар — Попис становништва у Kраљевини СХС: нешто преко 11 милиона становника.
• 29. јануар — Међусавезничка конференција у Паризу одлучила да Немачка мора платити 269 милијарди златних марака и још 12% вредности извоза следећих 42 године (али види април).
• 29. јануар — Фашисти растурили светосавску забаву тршћанских Срба.
• 29. јануар — "Политика" јавља да је у сукобу код Kнина погинуло 11 италијанских карабинијера и осам сељака.
• 30. јануар — Београд одликован Орденом Легије части - одликовање је уручио ген. Франше д' Епере, који је произведен у јединог почасног војводу Kраљевине СХС. Позоришна улица преименована у Француску.
• јануар, крај — Сукоб сељака и качака у близини Подујева. Донета је обзнана којим се качацима нуди помиловање ако се предају до 10. марта.

Фебруар

• 21. фебруар — Реза Шах је преузео контролу над Техераном након успешног државног удара.
• 25. фебруар — Црвена армија је напала Грузију, заузела Тбилиси и прогласила нову Грузијску ССР.
• 28. фебруар — У Кронштату је избила Кронштатска побуна морнара руске флоте против бољшевика.

Март

• 2. март — Проглашена је Лабинска република током побуне истарских рудара против надолазеће италијанске фашистичке политике.
• 4. март — Ворен Хардинг је инаугурисан за 29. председника САД.
• 8. март — Француске трупе улазе у делове Рура, након што је Немачка покушала да преговара око износа репарација.
• 18. март — Потписивањем мира у Риги између Пољске и Совјетске Русије формално је окончан Пољско-совјетски рат.
• 18. март — Бољшевици су војном интервенцијом окончали побуну морнара у Кронштату, главној бази руске Балтичке флоте.
• 21. март — Декретом уведена Нова економска политика у Совјетској Русији.

Април

• 10. април — Суен Јатсен изабран за првог председника Кине.
• 11. април — Установљен је Емират Трансјордан, аутономни део Британског мандата над Палестином, са емиром Абудлахом I од Јордана.
• 19. април — Ступио на снагу закон о подели Ирске на Републику Ирску и Северну Ирску, која је остала део Велике Британије.

Мај

• 3. мај — Основана провинција Северна Ирска.

Јун

• 28. јун
  • Усвојен Видовдански устав, којим је Краљевина СХС проглашена уставном, парламентарном и монархијом.
  • Спасоје Стејић Баћо извршио неуспешан атентат на регента Александра Карађорђевића.

Јул

• 1. јул — На тајном састанку у Шангају основана је Комунистичка партија Кине.
• 11. јул —
  • Примирјем је окончан Ирски рат за независност
  • Проглашена је независност Монголије од Кине, под окриљем Црвене армије
• 17. јул — На северу Албаније проглашена Република Мирдита.
• 18. јул — Први пут примењена БЦГ вакцина против туберкулозе.
• 21. јул —
  • Алија Алијагић је у Делницама убио министра унутрашњих послова Милорада Драшковића.
  • Шпанске трупе тешко поражене у бици код Ануала током Рифског рата.
• 27. јул — Тим истраживача на Универзитету у Торонту на челу са Фредериком Бентингом је објавио откриће инсулина.
• 28. јул — Адолф Хитлер је дошао на чело НСДАП.

Август

• 2. август — Донесен је Закон о заштити јавне безбедности и поретка у држави против комуниста, анархиста и других којима је КПЈ стављена ван закона, а њеним посланицима одузети мандати.

Септембар

• 11. септембар — Основан је Југословенски атлетски савез.
• 18. септембар — Становници Рифа прогласили Рифску републику, независну од Шпанаца и мароканског султана, на челу са Абд ел-Кримом.
• 21. септембар — У експлозији силоса фабрике БАСФ у Опауу, у коме је било складиштено око 4500 тона амонијум сулфата и амонијум нитрата погинуло је најмање 500 особа.

Октобар

• 13. октобар — Совјетске републике Русија, Јерменија, Азербејџан и Грузија су потписале Карски мир са Великом народном скупштином Турске чиме су утврђене данашње границе између Турске и јужнокавскаских држава.

Новембар

• 1. новембар — Нереди земљорадника у Шибенику поводом нове наредбе о вину, упали су у зграду општине.
• 1. новембар — Бивши цар Kарло и царица Зита бродом напустили Мађарску (поред Београда пролазе 3-ег ујутро, пловидба је спора због ниског водостаја) - одлазе на Мадеру где Kарл умире следећег априла.
• 2. новембар — Освајање Ха'ила: емир Ибн Сауд потчинио Емират Јабал Схамар династије Рашид, проглашава се султаном Наџда.
• 4. новембар — Саалсцхлацхт: "ватрено крштење" недавно основаног Стурмабтеилунг-а - нађачали су Хитлерове противнике на митингу у минхенској пивници Хофбраухаус.
• 4. новембар — Десничар убио јапанског премијера Хара Такасхија.
• 5. новембар — Совјетско-монголски уговор: међусобно признање, мада је Спољна Монголија формално део Kине.
• 6. новембар — Kраљ Александар положио у Скупштини заклетву на устав.
• 6. новембар — Мађарски парламент је усвојио детронизирање династије Хабсбург (мада земља формално остаје монархија).
• 7. новембар — Немири у околини Сиња поводом пописа стоке.
• 9. новембар — Kонференција Амбасадора у Паризу донела закључак о албанским границама - исте као 1913, уз мање исправке. Kраљевини СХС је одузето село Лин на Охридском језеру, наводно због стране рибарске концесије.
• 9. новембар — У Италији основана Национална фашистичка партија.
• 12. новембар — Почиње Вашингтонска поморска конференција (до следећег фебруара) - смањена величина великих флота и утврђен њихов однос.
• 13. новембар — Сукоб између две струје међу универзитетском омладином у Загребу, погинуо полицајац.
• 14. новембар — У Мадриду основана Kомунистичка партија Шпаније.
• новембар - САД потражују 10,14 милијарди долара ратних дугова од других држава, од Србије нешто преко 51 милион (преко 3,5 милијарде динара, или око 810 милиона долара у данашњем новцу).
• 17. новембар — Едвард, принц од Велса, стигао у посету Индији, националисти организују велики хартал (штрајк) у знак протеста, што је и врхунац покрета несарадње и бојкота енглеских производа.
• 18. новембар — Представник Kраљевине СХС пред Саветом Друштва народа изјављује да ће бити поштоване одређене границе, да ће се војска повући и бити призната албанска влада.
• 21. новембар — Kраљевина СХС и Грчка позване да до 10. 12. повуку своје трупе из Албаније.
• 22. новембар — У Kабулу потписан Англо-авганистански уговор: реафирмирана независност Авганистана, исправка границе у његову корист.
• 28. новембар — Антифранцуске демонстрације у више градова Италије након што су новине писале да је Брианд у Вашингтону увредио италијанску војску.
• 29. новембар — Хирохито постаје регент Јапана због очеве болести (цар 1926 - 1989).
• 30. новембар — Серијски убица Хенри Дезир Ландру осуђен у Версаиллесу на смрт за убојство десет жена и једног дечака (гиљотиниран у фебруару).
• 30. новембар — Законом о поштанско-штедном, чековном и вирманском промету основана је Поштанска штедионица Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Децембар

• 6. децембар — У Лондону је потписан Англо-ирски споразум о успостављању Ирске Слободне Државе, независне државе која укључује 26 од 32 ирска округа.
• 18. децембар — Основана је Социјалистичка партија Југославије.

Датум непознат

• Хронологија радничког покрета и КПЈ 1921.

Рођења

Главна категорија: Рођени 1921.

Јануар

• 26. јануар — Акио Морита, јапански бизнисмен, творац Сонија. (†1999)

Фебруар

• 28. фебруар — Пјер Клостерман, пилот ловац из Другог светског рата. (†2006).

Март

• 23. март — Доналд Кембел, енглески спортиста. (†1967)

Мај

• 24. март — Василиј Смислов, руски велемајстор и бивши првак света у шаху. (†2010).

Април

• 16. април — Питер Јустинов, британски глумац, редитељ и писац. (†2004).
• 25. април — Карел Апел, немачки сликар. (†2006).

Мај

• 4. мај — Едо Муртић, хрватски сликар (†2005).
• 21. мај — Андреј Сахаров, руски физичар и Нобеловац за мир 1975. (†1989)

Јун

• 10. јун — Жан Робик, француски бициклиста. (†1980).

Јул

• 4. јул — Жерар Дебре, француски економиста. (†2004).
• 7. јул — Драгомир Фелба, југословенски глумац. (†2006).
• 16. јул — Крсте Црвенковски, македонски политичар. (†2001).
• 18. јул — Џон Глен, амерички пилот, космонаут и политичар. (†2016).
• 25. јул — Пол Вацлавик, аустријско-амерички психолог. (†2007).

Август

• 15. август — Варвара Божић, српска игуманија Манастира Тавне. (†2008)
• 16. август — Чарлс Буковски, амерички књижевник. (†1994)

Септембар

• 3. септембар — Жика Митровић, српски филмски режисер и сценариста. (†2005)
• 8. септембар — Динко Шакић, командант логора Јасеновац. (†2008)
• 12. септембар — Станислав Лем, пољски књижевник. (†2006).
• 24. септембар — Зуко Џумхур, путописац, сликар и карикатуриста. (†1989).

Октобар

• 5. октобар — Драго Ланг, народни херој Југославије. († 1942)
• 13. октобар — Ив Монтан, француски шансонијер и глумац. († 1991)
• 25. октобар — Михај Румунски, краљ Румуније. (†2007).

Новембар

• 3. новембар — Чарлс Бронсон, амерички глумац. (†2003).
• 11. новембар — Миша Павић, српски фудбалер и тренер. (†2005).
• 27. новембар — Александер Дупчек, чехословачки политичар. (†1992).

Децембар

• 19. децембар — Блаже Конески, македонски писац. (†1993)
• 29. децембар — Добрица Ћосић, српски књижевник. (†2014).

Непознат датум

• непознат датум —
  • Википедија:Непознат датум — Драгиша Станисављевић, српски вајар. (†2012).

Смрти

Главна категорија: Умрли 1921.

Јануар

• 1. јануар — Теобалд фон Бетман Холвег, немачки политичар. (*1856)
• 20. јануар — Живојин Мишић, српски војсковођа и војвода. (*1855)

Март

• 15. март — Мехмед Талат-паша, турски политичар. (*1874)
• 22. март — Никола I Петровић, црногорски краљ (*1841)

Април

• 15. април — Фриц Харман, немачки масовни убица. (*1879)

Август

• 4. август — Алија Алијагић, комунистички револуционар. (*1896)
• 9. август — Јован Атанацковић, српски генерал. (*1848)
• 16. август — Петар I Карађорђевић, краљ Србије и Југославије. (*1844)

Септембар

• 22. септембар — Иван Вазов, бугарски књижевник. (*1850)

Новембар

• 23. новембар — Џон Бојд Данлоп, шкотски ветеринар. (*1840)

Децембар

• 12. децембар — Хенријета Левит, амерички астроном. (*1868)

Нобелове награде

• Физика — Алберт Ајнштајн
• Хемија — Фредерик Соди
• Медицина — Награда није додељена
• Књижевност — Анатол Франс
• Мир — Премијер и представник Шведске у савету Лиге народа Јалмар Брантинг (Шведска) и Кристијан Лоус Ланге (Норвешка)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума