Кафана Зелени венац
| Кафана Зелни венац | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација | Зелени венац 16, Београд,  Србија
|
| Статус | предложена |
| Отварање | 1840. |
Кафана Зелени венац је једна од најстаријих кафана у Београду. Отворена је давне 1840. године и налазила се на углу Зеленог венца, Бранкове и Југ Богданове.[1] Адреса кафане била је Зелени венац 16, па онда 10.
Историјат
[уреди | уреди извор]Зграда у којој се налазила кафана Зелени венац саграђена је половином XIX века. Кфана је отворена 1840. године, а отворила ју је Немица Софија Херман. Она је стигла у Београд са троје деце и желела је да отвори радњу за продају шешира. Пошто је продаја ишла слабо, отворила је кафану и назвала је Зелени венац.[2] Пошто је око целе кафене било је пуно зеленила, а на табли је био нацртан зелени венац, отада се овај део града зове Зелени венац. Кафану је после преузео слепи Јеремија Обрадовић Караџић, први српски колпортер (улични продавац књига и новина).[3] После пар година кафану је преузео Јован Маричић.[4] Кафана је имала 10 соба за преноћиште, 3 дућана и подрум.
Зграда је срушена 1960. године
Занимљивост
[уреди | уреди извор]У овој кући рођен је познати српски књижевни критичар 19. века Љубомир Недић.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Белингар, Борис. Илустрована историја београдских кафана : од Турског хана до Аеро клуба. Београд : Архипелаг, 2015. стр. 155. ISBN 978-86-523-0174-4.
- ^ а б Голубовић, Видоје. Механе и кафане старог Београда. Београд : Лагуна, 2019. стр. 185. ISBN 978-86-521-3248-5.
- ^ Ђурић-Замоло, Дивна. Хотели и кафане XIX века у Београду. Београд : Музеј града Београда, 1988. стр. 124.
- ^ Голубовић, Видоје. Старе кафане Београда. Београд : ЦД група. стр. 126. ISBN 978-86-85849-00-8.