Корисник:МилошТ/песак

Резултати

Милграм је експеримент поновио на 18 разлицитих група испитаника и резултат је увек био исти.

Од укупног броја учесника експеримента ⅔ учесника ишли су чак и до 450 волти, а сви учесници су ишли до 300 волти.

Када је достигнута јачина од 300 волти учесници би ударали главом о зид и преклињали да буду пуштени. Медјутим већина њих се придржавала команди експеримента упркос оштрој нелагодности. Ниједна особа није престала пре администрирања шока двадесетог нивоа. На команду истраживача више од четрдесет њих је отишло изван очекивања истраживача.

Резултати експеримента се огледају у томе како особа прихвата ситуацију, знацима екстремне напетости и дистрибуцији резултата.

Експериментатор наређује „учитељу“ (стварни субјект експеримента) да казни давањем електрошока „ученика“ (који је заправо глумац). Субјект верује да за сваки погрешан одговор „ученик“ прима болне електрошокове, иако у стварности таквих казна није било. „Учитељ“ би чуо унапред снимљене протесте и крике „ученика“.

Знаци екстремне напетости

Многи субјекти показали су знаке нервозе у експерименталним ситуацијама и посебно након примене моћних шокова. У великом броју случајева степен тензије је био толико екстреман да је то јако ретко виђано у социјопатолошким лабораторијским студијама. Субјекти су били посматрани док су се знојили, дрхтали, гризли усне, гризли своје нокте до меса. Ово су више била карактеристична него њихова појединачна реаговања на експеримент.

Један знак напетости био је уобичајени смех на нервној бази. Четрнаест од четрдесет субјеката показало је овакав смех и осмех. Смех је звучао нестварно, бизарно. Три субјекта показала су потпуно неконтролисан смех. Једном приликом посматран је неконтролисан, насилан смех да су морали да прекину цео експеримент. Субјекат, четрдесетшестогодишњи продавац енциклопедија, био је озбиљно осрамоћен својим непристојним и неконтролисаним понашањем. У после-експерименталним интервјуима субјекти су трпели болове да би показали да нису садистички типови и да смех није значио да они уживају у шокирању.

Што се тиче степена казне, учитељима је било на располагању тридесет дугмића са различитом волтажом која је била у распону од 15 до 450 волти. Ученици би у зависности од јачине струје показивали различите степене бола. Поједини су се након јачих удара жалили на срчане тегобе и бол у грудима.

Од 40 субјеката, 5 субјеката је одбило да поштује експерименталне команде изван тристотног волтног нивоа. Још 4 особе су подносиле струјни удар од 315 волти, али су одбиле да наставе. Два су прекинула на 330 волти, и по један на 345, 360 и 375 волти. Тако да је укупно 14 особа напустило експеримент. Они су били често узнемирени па чак и у љутитом стању. Понекад, вербални протести су били минимални, али особа некад устане са столице испред генератора и изразито тражи да напусти лабораторију. Од 40 особа, њих 26 су поштовали наредбе експеримента све до краја, настављајући да кажњавају жртву све док нису стигли до последњег најснажнијег шока на генератору. Најснажнији шок на генератору до кога су и они заправо стигли, износио је 450 волти.

Сличне овакве резултате, Милграм је добијао у многим другим истраживањима које је спроводио како би потврдио закључке овог експеримента. Дакле, људи прихватају инструкције и сугестије људи за које верују да имају морални, политички, законски или неки други ауторитет и раде оно што им се каже без много размишљања и личног преиспитивања тих поступака.

Најбољи примери оваквог понашања у свакодневном животу су:

• поступање и поштовање сваке речи свештеног лица у цркви, не преиспитујући да ли је то у складу са моралним, религијским или било којим другим нормама (ако нам ђакон у цркви донесе икону и поред тацну са неколико хиљада динара и ми ћемо извадити и ставити нашу хиљадарку).

Све ово иде у прилог следећем, што уједно представља и закључке овог експеримента да обични људи имају тенденцију да прате наредбе од стране ауторитета иако се оне не поклапају са њиховим личним мишљењем.

Литрература

• Арендт, Х. (1963), Еицхманн ин Јерусалем; А репорт он тхе баналитy оф евил, Неw Yорк:Викинг Пресс.
• Бласс, Т. (2004), Тхе ман wхо схоцкед тхе wорлд: тхе лифе анд легацy оф Станлеy Милграм, Пхиладелпхиа: Басиц Боокс.
• Фенигстеин, А. (1998), Wере обедиенце прессурес а фацтор ин тхе Холоцауст?, Аналyсе & Критик, 20(1), 54–73.
• Милграм, С. (1963), Бехавиоурал студy оф обедиенце. Јоурнал оф Абнормал анд Социал Псyцхологy, 67, 371–78.
• Милграм, С. (1974/1990), Послушност према ауторитету. Београд: Нолит.
• Миллер, А. Г. (1986), Тхе обедиенце еxпериментс: А цасе студy оф цонтроверсy ин социал сциенце, Неw Yорк: Праегер.