Корисник:Никола Прљић

С Википедије, слободне енциклопедије

Поздрав Свим Добровољцима :)

ВикиПедија ми је позната већ годинама користио сам већином на Немачком до сада... Овде се трудим за почетак да се снађем мало по овим темама, ја бих најрадије све и свашта урадио од једном ал то је само почетничко.... На веб страницу од Београда има веома доста информација... па сам их замолио да ми/нама одобре да користимо те информације за ВикиПедију, надам се да ће нешто бити од тога... тема за животиње нема никако овде или немогу да нађем????

Моји Прилози[уреди | уреди извор]

или теме на које моментално радим


ДВД[уреди | уреди извор]

Починјем са радом на ДВД хтео бих ову тему мало опширније описати зато постављам је са стране (поставио сам на дискусије па ме исправио момак :) наравно тако и треба да буде и надам се да ће и убудуће тако бити :) да буде док се незаврши мислим да ће мало дуже потрајати, и наравно свака помоћ добродошла....

Шабац[уреди | уреди извор]

Шабац је наравно мој најомиљенији град, не само због тога што сам се у њему родио :) потражио сам одобренје од Шабачке власти да на ми/нам дају....

Гаврило Принцип[уреди | уреди извор]

Гаврило Принцип народни херој и за неке Атентатор :Д

Београд[уреди | уреди извор]

Београд и његове лепоте, АГРЕСИЈА НАТО према нај дивнијем граду и народу :(

Црна Рука[уреди | уреди извор]

Црна Рука Терористичка организација? ....

Југославија[уреди | уреди извор]

Југославија Балканскисан?, Био једном један сиромашни дечко из Кумровца....

28 Јуни[уреди | уреди извор]

28 Јуни Какво значење има овај дан и месец за Српски народ, проклетство?

Михаил Васиљевич Ломоносов[уреди | уреди извор]

19.11 1711 - 15.04 1765 Философичар, Математичар, Хемија и Фисика, он је био први 1760 написао Руску историју (овде се тврди да је доста навео српску историју), бавио се лингвистиком 1775 реформирао је Руски језик и граматику....

Политика[уреди | уреди извор]

Почео сам са радом Политика моментално џекам на одобрења од различитих институција политике Србије... има тема Политичке науке дали је та тема потребна, или је једноставно убацити у тему Политика.

Немачки пастор о Србима крајем II светског рата[уреди | уреди извор]

Проповед који је одржао немачки протестантски пастор Фридрих Грисендорф године 1945. у своме селу Евербургу крај Оснабирка (Osnabrück), где се тада налазило хиљаде српских заробљеника.

..... Наша отаџбина је изгубила рат. Победили су Енглези, Американци, Руси. Можда су имали бољи материјал, више војске, боље војсковође. Но то је уствари изразито материјална победа. Ту победу однели су они. Међутим, има овде међу нама један народ који је од свих победника извојевао једну много лепшу, другу победу. Победу душе, победу срца, победу мира и хришћанске љубави. Тај народ су Срби.

Ми смо их раније површно познавали. Али смо такође добро знали шта смо ми џинили њиховој отаџбини. Убијали смо на стотине Срба, који су бранили земљу, за једног нашег убијеног војника, који је иначе престављао власт окупатора насилника. Па не само да смо то чинилии, већ смо са благонаклоношћу посматрали како тамо на Србе пуцају са свих страна и Италијани и Мађари и Шиптари и Бугари и ... Знали смо да се овде међу нама налази 5000 Срба официра који су некад представљали елиту друштва у својој земљи, а сада личе на живе костуре, малаксали и изнемогли од глади. Знали смо да код Срба живи веровање да " ко се неосвети - тај се непосвети ", и ми смо се заиста плашили тих српских мученика.

Бојали смо се да ће они после капитулације наше земље чинити са нама оно што смо ми љима чинили. Живо смо замишљали ту драму и већ смо у машти гледали нашу децу како плове низ канализацију или их пеку у градској пекари. замишљали смо убијање наших људи, силовање наших жена, рушење и разарање наших домова. Међутим како је било? Кад су покидане логорске жице и када се 5000 живих Српских костура расуло слободно по нашој земљи, они су миловали нашу децу поклањајући им бонбоне, мирно разговарали са нама. Срби су дакле миловали децу оних који су њихову Отаџбину у црно завили. Тек сада разумемо зашто је наш велики песник Гете учио српски језик. сада тек схватамо зашто Бизмаркова последња реч на самртној постељи беше - Србија!

Та победа је већа и узвишенија од сваке материјалне победе! Такву победу ћини ми се, могли су извојевати и задобити само Срби, одгојени у њиховом светосавском духу и јуначким српским песмама које је наш Гете тако много волео.

Ова победа ће вековима живети у душама немаца, а о тој победи Србима који су је извојевали, желео сам да посветим ову моју последњу свештеничку проповед.

ово још није завршено!

Споменице и захвалнице[уреди | уреди извор]

500 измена

Бирократска лента

2005 чиновник