Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор

Гаврило Принцип

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гаврило Принцип
Gavrilloprincip2.jpg
Гаврило Принцип у затвору
Датум рођења 25. јул 1894.
Место рођења Обљај
 Аустроугарска
Датум смрти 28. април 1918.
Место смрти Терезин
 Аустроугарска

Гаврило Принцип (Обљај, 25. јул 1894Терезин, 28. април 1918) је био члан тајне дружине, унутар ширег покрета Млада Босна, која је извршила атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију у Сарајеву 28. јуна 1914.

Атентат на Франца Фердинанда

Главни чланак: Сарајевски атентат

Гаврило Принцип “сеоски син" се школовао 1914. у Београду, а пре тога у Сарајеву и Тузли. У марту 1914. објављено је да престолонаследник Франц Фердинанд долази у Сарајево у јуну 1914. да присуствује војној вежби аустроугарске војске у околини града. После те вести код Гаврила Принципа и неких његових познаника се јавила замисао да убију Фердинанда.[1] Српско становништво града је његово појављивање и војну вежбу доживљавало као провокативно, будући да се све то одигравало на Видовдан и недалеко од границе са Србијом. Неки су помислили да су то управо припреме напада на Србију

Аустроугарске власти су у току истраге дошли до сазнања да је оружје коришћено у атентату донесено из Србије. Са овим инцидентом нису биле повезане званичне власти Краљевине Србије већ одређени људи припадници тајне организације „Уједињење или смрт“ или „Црна рука“ коју је водио Драгутин Димитријевић Апис, човек на високом положају у војсци Србије.[2] Аустроугарске власти су искористиле убиство да упуте ултиматум Србији 23. јула 1914. са захтевом да њихова полиција у Србији слободно врши истраге, хапшења и друге мере у вези с гоњењем осумњичених за погибију свог престолонаследника. Српске власти су пристале на све тачке ултиматума, осим на једну која је захтевала упућивање аустроугарских истражних органа унутар територија Краљевине Србије. Ово су власти Аустроугарске искористиле да објаве Србији рат 28. јула 1914. године, који је убрзо прерастао у Први светски рат.[3]

Слика која се дуго времена погрешно сматрала за слику хапшења Гаврила Принципа. Владимир Дедијер тврди у својој монографији Сарајево 1914 да је на слици приказано хапшење Фердинанда Бера (Ferdinand Behr), Немца по националности, који је покушао да спасе Принципа од масовног линча. Оригинал слике се налази у Музеју града Сарајева.

По првобитном плану атентата, извршилаца је било шест. Од тих шест четири није урадило ништа приликом првог проласка царске колоне у Сарајеву. Тада је Недељко Чабриновић бацио бомбу на аутомобил у коме се налазио Фердинанд. Бомба је експлодирала иза аутомобила и лакше је ранила два пратиоца (пуковника Ериха фон Мериција и грофа Боз-Валдека). Приликом повратка колоне Гаврило Принцип је успешно извршио атентат на престолонаследника, али је погодио и његову супругу. На суђењу је установљено да атентатори нису имали намеру да убију Софију Хотек.[4]

Оружје које је Принцип користио је био белгијски Fabrique Nationale M 1910 полуаутоматски пиштољ, калибра 7.65x17mm (.32 ACP) а наводно га је припадницима Младе Босне уручио сам Драгутин Димитријевић Апис.

Пресуда и казна

Главни чланак: Сарајевски процес
Принцип пред окружним затвором [5] 1914. године
Графит у Београду
Ћелија у којој је био смештен Гаврило Принцип

У време кад се догодио атентат, Гаврило Принцип је био малолетан и није могао бити осуђен на смртну казну, Зато је осуђен на двадесет година затвора, где је био изложен мучењима.

Казну је служио у чешком Терезину, где је и умро од туберкулозе 28. априла 1918. године, мало пред крај Првог светског рата. При крају живота је био због лоших затворских услова врло ослабио и имао око четрдесет килограма.

  • У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије уграђена је скромна плоча са именом затвореника, главног актера сарајевског атентата, који је послужио владајућој монархији да ултиматумом Србији започне један од најкрвавијих ратова у светској историји.

Оставштина

Кафана „Златна Моруна“, на Зеленом венцу, у коју је Принцип често залазио током свог живота у Београду

Гроб Гаврила Принципа се данас налази у капели видовданских хероја у Сарајеву. Ауто, Гаврилов пиштољ и окрвављена униформа Франца Фердинанда налазе се у војноисторијском музеју у Бечу. Метак који је убио Фердинанда изложен је у чешком граду Конопиште.

Противничка страна, пак, у више махова и на разне начине покушавала је да окаља име Гаврила Принципа. Тако нпр. бивши приватни секретар убијеног аустроугарског престолонаследника, Паул Никич Буле (нем. Paul Nikitsch-Boulles), у својој књизи „Пред Олују“ (нем. Vor dem Sturm) помиње, између осталог, и затворске дане сарајевских атентатора. Базирајући се на причи једног официра који је посетио Принципа у његовој ћелији у Терезенштата, вели да је Принцип „у предсмртним мукама грешника, под теретом своје савести, падао у очајање због свога злочина и кајао се у лудачким наступима јецања“.[6] Амерички и немачки медији су га пред стогодишњицу атентата поредили са Осамом бин Ладеном.[7]


Види још

Референце

Литература

Спољашње везе