Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор

Гаврило Принцип

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Гаврило Принцип
Gavrilloprincip2.jpg
Гаврило Принцип у затвору
Датум рођења (1894-07-25)25. јул 1894.
Мјесто рођења Обљај код Босанског Грахова
 дефакто Аустроугарска
дејуре Османско царство
Датум смрти 28. април 1918.(1918-04-28) (23 год.)
Мјесто смрти Терезин
 Аустроугарска
Узрок смрти Туберкулоза
Мјесто укопа Гробље Свети Марко, Сарајево
43°52′6.8″N 18°24′41.0″E / 43.868556° СГШ; 18.411389° ИГД / 43.868556; 18.411389
Потпис
Гаврилин потпис.svg
Споменик Гаврилу Принципу у Финансијском парку, у Београду

Гаврило Принцип (Обљај, 25. јул 1894Терезин, 28. април 1918) био је члан Младе Босне, југословенске организације која се залагала за окончање аустроугарске владавине у Босни и Херцеговини. Извршио је атентат на аустријског надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију у Сарајеву 28. јуна 1914.

Принцип је био југословенски националиста повезан са покретом Млада Босна, која се претежно састојала од Срба, али и од Бошњака и Хрвата.[1] Током суђења говорио је да се залаже за уједињење свих Јужних Словена и ослобођење од Аустроугарске.[2]

Атентат на Франца Фердинанда

Гаврило Принцип се у ствари презивао "Чеко".[3] Био је син Петра из Облаја, код Грахова, срез Ливно.[4] Средњу школу је похађао у Сарајеву и Тузли. Гаврило је школовање наставио у Србији, где је дошао 1913. године јер је био искључен из свих средњих школа у Босни и Херцеговини. Да би се издржавао радио је тешке физичке послове као надничар. У Београду је 21. августа 1913. године положио приватно 6. разред у Првој Београдској гимназији. Требало је да положи на исти начин и 7. разред у јуну 1914. године.[5] Млади Принцип је био у интимној вези са Јеленом Јездимировић учитељском приправницом из Сарајева.[6]

У марту 1914. објављено је да престолонаследник Франц Фердинанд долази у Сарајево у јуну 1914. да присуствује војној вежби аустроугарске војске у околини града. После те вести код Гаврила Принципа и неких његових познаника се јавила замисао да убију Фердинанда.[7] Српско становништво града је његово појављивање и војну вежбу доживљавало као провокативно, будући да се све то одигравало на Видовдан и недалеко од границе са Србијом. Неки су помислили да су то управо припреме напада на Србију

Аустроугарске власти су у току истраге дошле до сазнања да је оружје коришћено у атентату донесено из Србије. Са овим инцидентом нису биле повезане званичне власти Краљевине Србије већ одређени људи припадници тајне организације „Уједињење или смрт“ или „Црна рука“ коју је водио Драгутин Димитријевић Апис, човек на високом положају у војсци Србије.[8] Аустроугарске власти су искористиле убиство да упуте ултиматум Србији 23. јула 1914. са захтевом да њихова полиција у Србији слободно врши истраге, хапшења и друге мере у вези с гоњењем осумњичених за погибију свог престолонаследника. Српске власти су пристале на све тачке ултиматума, осим на једну која је захтевала упућивање аустроугарских истражних органа унутар територија Краљевине Србије. Ово су власти Аустроугарске искористиле да објаве Србији рат 28. јула 1914. године, који је убрзо прерастао у Први светски рат.[9]

По првобитном плану атентата, извршилаца је било шест. Од тих шест, четири није урадило ништа приликом првог проласка царске колоне у Сарајеву. Тада је Недељко Чабриновић бацио бомбу на аутомобил у коме се налазио Фердинанд. Бомба је експлодирала иза аутомобила и лакше је ранила два пратиоца (пуковника Ериха фон Мериција и грофа Боз-Валдека). Приликом повратка колоне Гаврило Принцип је успешно извршио атентат на престолонаследника, али је погодио и његову супругу. На суђењу је установљено да атентатори нису имали намеру да убију Софију Хотек.[10]

Оружје које је Принцип користио је био белгијски Fabrique Nationale M Browning 1910 полуаутоматски пиштољ.

Пресуда и казна

У време кад се догодио атентат, Гаврило Принцип је био малолетан и није могао бити осуђен на смртну казну, Зато је осуђен на двадесет година затвора, где је био изложен мучењима.

Казну је служио у чешком Терезину, где је и умро од туберкулозе 28. априла 1918. године, мало пред крај Првог светског рата. При крају живота је био због лоших затворских услова врло ослабио и имао око четрдесет килограма.

  • У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије уграђена је скромна плоча са именом затвореника, главног актера сарајевског атентата, који је послужио владајућој монархији да ултиматумом Србији започне један од најкрвавијих ратова у светској историји.

Оставштина

Гроб Гаврила Принципа се данас налази у капели видовданских хероја у Сарајеву. Смештене су кости свих учесника атентата, 29. октобра 1939. године на сарајевском православном гробљу Кошево, у крипти гробљанске капеле. Ауто, Гаврилов пиштољ и окрвављена униформа Франца Фердинанда налазе се у војноисторијском музеју у Бечу. Метак који је убио Фердинанда изложен је у чешком граду Конопиште.

Противничка страна, пак, у више махова и на разне начине покушавала је да окаља име Гаврила Принципа. Тако нпр. бивши приватни секретар убијеног аустроугарског престолонаследника, Паул Никич Буле (нем. Paul Nikitsch-Boulles), у својој књизи „Пред Олују“ (нем. Vor dem Sturm) помиње, између осталог, и затворске дане сарајевских атентатора. Базирајући се на причи једног официра који је посетио Принципа у његовој ћелији у Терезенштата, вели да је Принцип „у предсмртним мукама грешника, под теретом своје савести, падао у очајање због свога злочина и кајао се у лудачким наступима јецања“.[11] Амерички и немачки медији су га пред стогодишњицу атентата поредили са Осамом бин Ладеном.[12]

По њему је названа књижевна награда која се додељује у две категорије, за најбољи књижевни рад и за историјску студију.[13]

Фотогалерија

Напомена

  1. ^ Слика која се дуго времена погрешно сматрала за слику хапшења Гаврила Принципа. Владимир Дедијер тврди у својој монографији Сарајево 1914 да је на слици приказано хапшење Фердинанда Бера (Ferdinand Behr), Немца по националности, који је покушао да спасе Принципа од масовног линча. Оригинал слике се налази у Музеју града Сарајева.

Види још

Референце

  1. ^ Djokić, Dejan (2003). Yugoslavism : histories of a failed idea, 1918-1992. London: Hurst. ISBN 978-0-299-18620-3. OCLC 51093251. 
  2. ^ Vladimir, Dedijer (1966). The Road to Sarajevo. стр. 341. 
  3. ^ Доброслав Јевђевић: "Сарајевски завереници" (Видовдански атентат 1914), Београд 2002. године
  4. ^ "Време", Београд 1939. године
  5. ^ "Београдске општинске новине", Београд 1939. године
  6. ^ "Време", Београд 1931. године
  7. ^ Логос (2016). стр. 593.
  8. ^ Логос (2016). стр. 593-594.
  9. ^ Логос (2016). стр. 595-596.
  10. ^ Пфефер (1938). стр. 28.
  11. ^ Политика, 12. март 1926.
  12. ^ Кампања запада против Гаврила Принципа („Политика“, 2. септембар 2013)
  13. ^ Уручена прва награда „Гаврило Принцип” (Б92, 25. јул 2017)

Литература

Спољашње везе