Корисник:123456789асдфqwертз/песак
Уговор о неширењеу нуклеарног наоружања[уреди | уреди извор]
 потписнице споразума
| |||
| потписано | 1. јул 1968 |
| локација | Москва, Русија
Лондон, Уједињено Краљевство Вашингтон, САД |
| на снази од | 5. март 1970 |
| потписнице | 190 држава |
| језици | Руски, Енглески, Француски, Шпански, Кинески |
Уговор о неширењу нуклеарног оружја, је међународни уговор чији је циљ да спречи ширење нуклеарног оружја и технологије наоружања, да промовише сарадњу у мирној употреби нуклеарне енергије, и да се унапреди циљ постизања нуклеарног разоружања и општег и потпуног разоружања.[1] Између 1965. и 1968. о споразуму је преговарао Комитет осамнаест нација за разоружање, организација под покровитељством Уједињених нација са седиштем у Женеви, у Швајцарској.
Структура уговора[уреди | уреди извор]
Уговор се састоји од увода и 11 чланова. Иако то нигде није озваничено, овај уговор се сматра као тростубни уговор (уговор се састоји од 3 "главе"[2] које су међусобно подједнаке). Та три "стуба" су:
1. неширење нуклеарног уружја
2. разоружање
3. слобода на мирно коришћење нуклеарне енергије[3]
Главни чланови[уреди | уреди извор]
Члан I[4]: Свака држава са нуклеарним оружјем (НС - нуклеарна сила) се обавезује да неће преносити, било ком примаоцу, нуклеарно оружје или друге нуклеарне експлозивне направе, и да неће помагати ниједној држави која нема нуклеарно оружје у производњи или набавци таквог оружја или уређаја .
Члан II: Свака страна која није НС обавезује се да неће примити, из било ког извора, нуклеарно оружје или друге нуклеарне експлозивне направе; да не производи или не купује такво оружје или уређаје; и да не добија никакву помоћ у њиховој производњи.
Члан III: Свака страна која није НС обавезује се да закључи споразум са ИАЕА за примену њених заштитних мера на сав нуклеарни материјал у свим мирољубивим нуклеарним активностима државе и да спречи преусмеравање таквог материјала на нуклеарно оружје или друге нуклеарне експлозивне направе.
Члан IV: Ништа у овом Уговору неће се тумачити тако да утиче на неотуђиво право свих Страна Уговора да развијају истраживање, производњу и употребу нуклеарне енергије у мирољубиве сврхе без дискриминације и у складу са члановима I и II овог Уговора .
Члан VI: Свака страна се „обавезује да ће у доброј вери водити преговоре о ефикасним мерама у вези са раним прекидом трке у нуклеарном наоружању и нуклеарном разоружању, као и о Уговору о општем и потпуном разоружању под строгом и ефикасном међународном контролом”.
Члан IX: "За потребе овог Уговора, држава са нуклеарним оружјем је она која је произвела и експлодирала нуклеарно оружје или другу нуклеарну експлозивну направу пре 1. јануара 1967."
Члан X: Утврђује право на повлачење из Уговора са 3 месеца унапред. Такође утврђује трајање Уговора (25 година пре Иницијативе за проширење из 1995.).
Државе које нису потписале[уреди | уреди извор]
Четири државе уопште нису потписале уговор: Индија, Пакистан, Израел, Јужни Судан
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „UNODA - Non-Proliferation of Nuclear Weapons (NPT)”. Приступљено 14. 6. 2024.
- ^ „The Nuclear Non-Proliferation Treaty”. Приступљено 14. 6. 2024.
- ^ „Third Session of the Preparatory Committee for the 2005 Review Conference of the Parties to the Treaty on the Non-Proliferation of Nuclear Weapons”. Приступљено 14. 6. 2024.
- ^ „Nuclear Non-Proliferation Treaty (PDF) – IAEA” (PDF). Приступљено 14. 6. 2024.