Корисник:Еxпотерариум/песак

^[1] ДРВО

Дрво и његове особине

Дрво се састоји од жила, стабла, грана и лишћа. Стабло представља главну масу дрвета и представља 50 - 90 % његове кубатуре; жиле и гране сачињавају 10 — 50% масе дрвета.

У  стаблу постоје следећи основни делови: срце, срчика, камбијум и кора. Кора је спољашњи део дрвета, који се изразито разликује од срчике. Између коре и срчике налази се танак прстен, који се не види голим оком и који се назива камбијум. Ћелије камбијума, путем дељења, сваке године издвајају унутар стабла дрвета ћелије срчике, а по спољашности стабла — ћелије коре. Пошто камбијум издваја више ћелија срчике, него ћелија коре, то срчике има много више него коре.

Срчика је највреднији део стабла; она се налази између срца и коре. Срце се налази у средишту стабла. Оно се састоји од меког, порозног ткива, које има веома слабе механичке особине. Кад у даскама, летвама или гредама има срца, онда овај материјал са временом добија пукотине. Стога се за многе важније елементе не дозвољава присуство срца у материјалу.

Правилна представа о дрвету може се добити кад се оно посматра у три пресека: попречном, радијалном и тангенцијалном.

Попречни пресек је онај који је управан на осу стабла, радијални пресек иде дуж стабла, пролазећи кроз срце, а тангенеијалнî је онај, који иде дуж стабла изван срца.

. Три главна пресека дрвета:

1 - тангенцијални;

2 - радијални;

3 - попречни

На попречном пресеку стабла виде се кругови, који се повећавају од центра ка периферији, а који се зову годишњи прстени (годови). Сваки годишњи прстен састоји се од унутрашњег и од спољашњег слоја. Унутрашњи слој назива се рано дрво, а спољашњи касно дрво. Рано дрво образује се у пролеће, а касно - у лето. Рано дрво је порозно, оно се састоји од шупљикавих ткива, кроз њега пролази вода са раствореним минералним материјама, које су потребне за исхрану дрвета. Касно дрво састоји се од ћелија са дебелим зидовима који су носиоци механичких својстава.

Сл. 2. Сржни зраци на попречном, радијалном и тангенцијалном пресеку: 1- кора; 2 - лика; 3 - годови; 4 -срце; 5 и 6 - широки сржни зраци

На радијалном пресеку годишњи слојеви виде се у облику правих подужних линија, на тангенцијалном пресеку - у облику лучних кривих линија.

На попречном, радијалном и тангенцијалном пресеку поред годишњих слојева виде се и сржни зраци (Сл. 2). На попречном пресеку они имају облик уских трака, на тангенцијалном — тамних црта са суженим крајевима. Сржни зраци служе за спровођење воде и ваздуха кроз стабло дрвета у попречном правцу, као и за чување резервних хранљивих материја. Број сржних зракова код различитих врста дрвета различит је и износи код бора око 3000 на 1 цм2, а код смреке 143000. Код четинарских врста сржни зраци заузимају 3 — 10 %, а код лиснатог дрвећа 9 - 36% од запремине дрвне масе.

Сржни зраци састоје се од ћелија, које имају малу механичку чврстоћу, услед чега они повећавају цепљивост дрвета.

Код неких врста дрвета, нпр. код јове, брезе, иве, клена, оскоруше, на попречном пресеку могу се видети беле или мрке пеге. Ове пеге настају услед тога што инсекти или мраз повреде камбијум, те се називају ''сржне мрље''. Ове сржне мрље смањују механичку чврстоћу дрвета. Све врсте дрвета могу се поделити у четири групе:

Једричаве врсте (храст, орах, бели багрем, бор, ке дар, ариш и др.);

Врсте са зрелом срчиком (буква, липа, смрча, јела,   обична сибирска и кавкаска јела и др.);

Врсте са језгром и зрелом срчиком (обичан јасен, брест и др.);

Бакуљаве врсте (бреза, јасика, црна и бела јова, граб, јавор, дивљи кестен, клен и др.).

Код једричавих дрвних врста тамније обојен средишни део назива се језгро, а део отворене боје — бакуља. Код дрвних врста са зрелом срчиком, средишни део пресека одликује се од периферијског мањом количином влаге. Код дрвета које расте, бељика служи за спровођење воде и нагомилавање хранљивих материја. Код неких дрвних врста може се на попречном пресеку запазити двострука бељика. Ово није ништа друго него почетни стадијум труљења дрвета које изазивају посебне гљиве које разарају дрво.

По својој механичкој чврстоћи бељика се не разликује од језгра, али је она слабо отпорна према труљењу. Са порастом дрвета, код једричавих врста, бељика постепено прелази у језгро. У процесу овог прелаза, у судовима код лиснатих врста, а у трахејама код четинара, појављују се посебни израштаји, који се називају тиле, а шупљине и омотачи ћелија испуњавају се ћелијским и екстрактивним материјалима.

Тиле испуњавају елементе срчике, коју чине слабо пропустљивом за течности. Стога се срчика употребљава за израду буради, дрвених резервоара и сл. У исто време срчика која садржи тиле, веома се тешко импрегнише антисептицима. Ово се исто тако односи на буково дрво, које има лажно језгро, настало услед тога, што се дрво у време његовог растења заразило гљивама које га разарају.