Корисник:Гтомиц5/песак

Шен Шоу (кин: 沈壽; 23. септембар 1874 — 8. јун 1921), некада познатија као Јунджи, из округа Ву, била је позната везиља касне династије Ћинг и раног периода Народне републике Кине.

Живот

Ране године

Шен Шоу је рођена 13. августа тринаесте године Тонгджиa, у династији Ћинг (грег. кал. 23. септембар 1874), у породици трговаца антиквитетима у Хаихонгфангу у Чангмену у области Ву у Ђиангсуу (данас Суджоу). Право име јој је Јунджи. Њен отац, Шен Чун, је био одговорно лице за трговину сољу у Джеђиангу. Обожавао је културне реликвије и поседовао је богату колекцију. Њена мајка, чије је девојачко презиме Сонг, родила је три сина и две ћерке. Шен Шоу је била пета и заједно са оцем је учила и описмењавала се. Са седам година је са својом сестром Шен Ли научила да везе, са осам година је успела да извезе слику „Папагаја”, а у дванаестој години извезла је „Слику јесење кише и месеца”. Њен рад је непрестано изненађивао старије, и, због тога, убрзо постаје популарна у свом родном месту.

1893. године се удаје за Ју Ђуеа, препорученог човека из Джеђианга. Након венчања, она се посвећује везу. Њени радови превазилазе Гу стил веза из Сунгђианга у Шангају, а учењаци их журно купују за своје колеције.

Средње године

1889. године се сели у Шангај. 1903. године је створена симулирана акупунктура (?). Октобра следеће године, за седамдесети рођендан царице Циси, њен муж у Пекинг доноси њене радове „Неизмерна Будина дуговечност” и „Дуговечна слика Осам бесмртника”. Царица Циси је била веома одушевљена и супружницима је доделила речи 福 (срп. благостање) и 壽 (срп. дуговечност). Јунджи је била додељена реч за дуговечност, те је зато она променила своје име у Шен Шоу.

Убрзо затим, Шен Шоу су послали у Јапан да изучава вез. Интересовало ју је како су Јапанци комбиновали источњачке технике веза са западним цртежом, уљем на платну и другим техникама. Стога, како би обогатила сопственe вештине веза, створила је симулацију веза, која је једним потезом променила начин везења традиционалних кинеских радова, користећи видљиве боје, али без светлости и сенке. Након повратка у Кину, Шен Шоу је радила као главни инструктор за технику шивења у Министарству индустрије и тровине. Августа 1905. године се враћа у Суджоу како би основала Фушоу фабрику веза.

1909. године у Нађингу је одржана конференција Удружења за подршку Нанјангу, а Шен Шоу је имала задатак да делује као званичник. 1911. године Шен Шоу је извезла "Портрет италијанске краљице Елене" и поклонила је Италији као национални поклон. Краљ и краљица Италије послали су писмо Влади династије Ћинг и поклонили Шен Шоу златни сат. У исто време, послали су овај рад на изложбу у Торино на сајам у Италији и добили највишу светску награду.

Шен Шоу је такође учествовала на Светској изложби са „Портретом краљице Викторије” и добила главну награду. Након Синхајске револуције, производња женског веза је обустављена, а 1912. године Шен Шоу је отпутовала у Тиађин да би основала самосталну радионицу за вез.

Индустријалац Джанг Ђиан био је забринут да се вештине Шен Шоу неће наследити, те је 1914. године основао Нантуншки Институт за изучавање ручних радова и ангажовао Шен Шоу за директора и наставника институције, док је Ју Ђуе постао директор цивилне радионице Нантунгу. Институт је имао интензивне курсеве, опште часове, часове уметности и часове истраживања.На курсевима се углавном учио вез практичнх предмета као што су јастучнице, столњаци и одећа. На општим часовима се везло цвеће, траве, ликови, птице и звери и још много тога. На часовима уметности изучавао се напреднији уметнички вез. Изванредни студенти који су завршили часове уметности прелазили су у истраживачку класу. У настави, Шен Шоу је заступала „стварање спољних ментора”. Када би везла цвеће, убрала би цвет и ставила га на постоље, тражећи од ученика да га и гледају и везу. Када би везли ликове, замолила би студенте да прикажу реалистичне људске очи и њихову виталност. У Нантнгу је „Осам година марљиво и неуморно предавала вез ” (Джанг Ђиен), а слаба грађа Шен Шоу отежавала је напоран рад, те се неколико месеци касније разболела.

1915. године за Панамско-Пацифичку међународну изложбу у Сан Франциску, бирани су експонати из Кине. Джанг Ђиен, тада главни министар пољопривреде и трговине Републике Кине, био је задужен за ово питање. Шен Шоу је искористила библијске цртеже Исуса и креативно је искористила симулиране и стварне бодове, игле за предење и друге технике, да би створио "Исусов портрет" која је на састанку добила прву награду изложбе .Један богати бизнисмен је био спреман да плати колекцију од тринаест хиљада америчких долара, али Шен Шоу није желела да је прода, па је послала по неког да оде у Сједињене Државе и да покупи рад, те га је задржала у својој учионици. Ју Ђуе се жестоко посвађао са њом због губитка великог богатства. Однос између Шен и Јуа у почетку није био хармоничан, а јаз између њих је постајао све бећи, те Шен Шоу, коначно, због тога развија хепатопатију.

Болест и смрт

Ју Ђуе није живео од поштеног рада, а његове честе посете проституткама изазвале су много проблема. Начуо је да однос између Шен Шоу и Джанг Ђиена постаје све приснији, захтевао је од Шен Шоу да се врати назад у Суджоу, што је она одлучно одбила. Ју Ђуе је често изнова и изнова тражио новац од Шен Шоу, не би ли се њено здравствено стање погоршало. Джанг Ђиен је, бојећи се да њена уметност неће бити наслеђена, током њеног лечења, док је лежала, записивао оно што му је диктирала. 1919. године је записе спојио у студију о техникама веза „Сјуеји вез”.

8. јуна 1921. године, Шен Шоу умире, а Джанг Ђиен, који је тада имао скоро седамдесет година, се бацио на њено тело и зајецао.

Заоставштина

Након смрти Шен Шоу, Джанг Ђиен ју је, по њеној последњој жељи, сахранио у глибу јужног подножја планине Хуангшан, одакле се може видети река Јангце и територија Јужног Ђиангсуа. На надгробном споменику на улазу у њену гробницу је обичним стилом рукописа Джанг Ђиена угравирано: „Гроб госпође Шен Шоу у округу Ву у Ђиангсуу, уметнице светских размера”. Иза гробнице је подигнут споменик, на чијој је предњој страни угравиран текст који је написао Дженг Ђиен „Духовни списи светске уметнице госпође Шен Шоу округа Ву”.

Джанг Ђиен је у знак сећања на Шен Шоу написао четрдесет осам песама.

Гробница Шен Шоу била је уништена током Културне револуције и 1981. године је враћена у првобитни облик.

На самрти, Шен Шоу је поклонила „Портрет Исуса” Джанг Ђиену, који ју је пажљиво чувао у музеју у Нантунгу. Када је почео рат отпора, овај вез се чувао у сефу банке у Шангају, али његова локација није била позната. Након дуге потраге рођака Джанг Ђиена у иностранству, пронађен је седамдесетих година двадесетог века. Крајем осамдесетих, потомци Джанг Ђиена су га вратили у Кину и поклонили музеју у Нађингу.