Корисник:ИванМ97/песак
www.олyмпиц.орг==ЈЕДРЕЊЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ ОЛИМПИЈСКИХ ИГАРА==
КРАТКА ИСТОРИЈА СПОРТА[уреди | уреди извор]
Једрење је врста олимпијског спорта.Историја једрења сеже до ратних, трговачких и туристичких бродова. Од транспорта камена за потребе градње египатских пирамида у старо доба па до чувених поморских битака као што је битка код Трафалгара. Прво друштво спортског једрења основано је 1720. године, и то у Ирској, док најстарији спис о регати потиче из 1749 ,са реке Темзе. Са историјске тачке посматрано најзначајнији дан за светско једриличарство је 1.август 1815, када је основан први клуб љубитеља једрења, у Лондону. Сједињење Америчке Државе су добиле свој једриличарски клуб 1844. године, а прва службена регата одржана је већ наредне у Њујорку. Светско управно тело за спорт једрења настало је у Паризу октобра 1907. године.
ИСТОРИЈА ЈЕДРЕЊА НА ОЛИМПИЈСКИМ ИГРАМА[уреди | уреди извор]
Постојала је жеља челних људи федерације 1894. године да се наутички спортови као што су веслање, једрење и пливање нађу у програму Олимпијских игара 1896. у Атини. Иако је идеја општеприхваћена до дебитовања на Играма није дошло због лоших временских услова. Први пут се појавило на Олимпијским играма у Паризу 1900, а од тада је имало паузу само на Играма четири године касније. Једрлице које су прве коришћене су били заправо већи бродови са 12 чланова посаде. Од 1950. долази до тренда новог дизајнирања све мањих бродова са мањим бројем једрличара. Данас кровна организација задужена за одржавање такмичења на Олимпијским играма је Међународна једриличарска федерација. У 21. веку једрилице су категорисане по класама, односно према њиховим тежинама и димензијама.
ПРАВИЛА[уреди | уреди извор]
Спортским једрењем управља Међународна једриличарска федерација (ИСАФ, скраћеница од Интернатионал Саилинг Федератион). ИСАФ се бави прописивањем правила такмичења, техничким параметрима једрилица итд. Када говоримо о одрењивању једриличарских класа пресудне су дужина пловила, квадратура, број и облик једра, те број и дужина јарбола, број посаде итд. Спорт је организован у оквиру једног скупа правила за трке које објављује организација „Ворлд Саилинг“. Олимпијске трке се сада спроводе са бродовима категорисаним у класу једног дизајна на основу сличних тежина и мерења. Ворлд Саилинг тренутно броји 145 земаља чланица које су његови главни чланови и одговорни су за процес доношења одлука који управља светом једрења.
ЈЕДРЕЊЕ У СРБИЈИ[уреди | уреди извор]
У Србији постоје три савеза: Једриличарски савез Србије, Београда и Војводине. Клубови у Србији: ЈК Земун, Академски ЈК – Београд, Бродарски клуб Металац, ЈК Гемакс, ЈК Ада, ЈК Сава, Наутички клуб Палилула, ЈК Војводина, ЈК Палић, ЈК Рефул. У Србији се једри са доста класа једрилица, почевши од најмање класе за децу до 15 година оптимист, Ласер 4.7 за децу од 15-18 година, Ласер Радиал и Ласер Стандард, који су женска и мушка олимпијска класа које се разликују само по дужини јарбола корито чамца је идентично. Фин је мушки једносед који је олимпијска класа и 470 који је једрилица са 2 члана посаде.
НАШИ СПОРТИСТИ НА ИГРАМА[уреди | уреди извор]
Југословенски такмичари су до сада учестововали на осам Игара са укупно 17 такмичара. Ипак, последње учешће било је на Олимпијским играма 1984. у Москви. Један од ретких спортиста чија се спортска каријера памти јесте Карло Бауман, који је трагично настрадао 1954. године али и учествовао на чувеним Олимпијским играма 1936. у Берлину. Карло Бауман је рођен 12. фебруара 1914. у Зеленици. Основну шкоу је похађао у Херцег Новом. Још као мали уз помоћ ујака Антала Машара, једног од пионира спортског једрења у Боки, „заразио“ се пловидбом по мору, што га је држало цео живот. У деветој години самостално је управљао једрилицом једрећи по Боки. Доласком у Сплит 1928, Бауман се први пут среће са спортским једрењем, које је тада било у повоју, на југословенској обали Јадрана. Као члан Поморског-бродарског друштва „Лабуд“, све чешће једри у различитим врстама једрилица. Појава све новијих и бржих једрилица, које су се почеле правити почетком тридесетх година прошлог века, омогућавало је да се југословенски једриличари почну појављивати и постзати запажене резултате и на међународним такмичењима. Године 1932. Бауман је у конкуренцији 12 једрилица победио на и данас најчувенијој и највећој регати на источној обали Јадрана – „Мрдујској регати“ од Сплита до острвца Мрдуја између Брача и Шолте, која се ове године (2016) одржава 85. пут.
Као један од најталентованијих југословенских једриличара, 21-годишњи Бауман добија прилику да у септембру 1935. учествује на Европском првенству у једрењу одржаном на језеру Балатон у близини Будимпеште. Иако је први пут сео у у потпуно нову класу лаких брзих регатних једрилица типа „дингхy“, био је права сензација: у конкуренцији много искуснијих, најбољих једриличара Аустрије, Чехословачке, Мађарске и Француске, Бауман је у свих пет пловила, први пролазио кроз циљ и постао европски првак. Овом титулом Бауман је 1936 године, постао је први југословенски репрезентативац у једрењу на 9. Летњим олимпијским играма одржаним у Берлину. У конкуренцији 26 посада заузео је 19 место.
По повратку у Сплит, Бауман на основу стеченог искуства, ради на конструисању нових и усавршавању постојећих типова спортских једрилица. Тако је настала једрилица L-5. Као свој даљи допринос развоју једриличарског спорта у Југославији, Бауман је превео књигу “Регатта тактика” немачког аутора др Манфреда Курија, а написао је и сопствену књигу “Тумач регатних правила”. Године 1938. Бауман је као репрезентативац Југославије, учествовао на Европском првенству у Немачкој у класи “олимпијска јола” и освојио пето место у конкуренцији једриличара из девет европских држава. После рата Бауман не напшута своју велику „љубав“ — једрење. Тако је на првенствима Југослави 1947. био други, а 1951 и 1952. први. Првим местом на првенству 1952. изборио је да исте године још једном учествује на Летњим олимпијским играма у Хелсинкију Такмичио се у новоуведеној класи „Фин“. Заузео је 23 место од 28. учесника.
ЗАНИМЉИВОСТИ[уреди | уреди извор]
Знате ли да је најмлађа особа која је једрилицом сама опловила свет имала само 16 година. Шеснаестогодишња Холанђанка Лаура Декер завршила је пут око света својом једрилицом и тако постала најмлађа особа која је то успела. Претходно је најмлађи светски рекордер била Аустралијанка Џесика Вотсон, која је у мају 2010. завршила пловидбу око света три дана пре него што је напунила 17 година. Најстарији олимпијац који је освојио бронзану медаљу у једрењу 1972. на Олимпијским играма у Минхену имао је чак 72 године.
РЕФЕРЕНЦЕ I СПОЉАШЊЕ ВЕЗЕ[уреди | уреди извор]
www.олyмпиц.орг