Корисник:IvanM97/песак
www.olympic.org==JEDRENJE KROZ ISTORIJU OLIMPIJSKIH IGARA==
KRATKA ISTORIJA SPORTA[уреди | уреди извор]
Jedrenje je vrsta olimpijskog sporta.Istorija jedrenja seže do ratnih, trgovačkih i turističkih brodova. Od transporta kamena za potrebe gradnje egipatskih piramida u staro doba pa do čuvenih pomorskih bitaka kao što je bitka kod Trafalgara. Prvo društvo sportskog jedrenja osnovano je 1720. godine, i to u Irskoj, dok najstariji spis o regati potiče iz 1749 ,sa reke Temze. Sa istorijske tačke posmatrano najznačajniji dan za svetsko jedriličarstvo je 1.avgust 1815, kada je osnovan prvi klub ljubitelja jedrenja, u Londonu. Sjedinjenje Američke Države su dobile svoj jedriličarski klub 1844. godine, a prva službena regata održana je već naredne u Njujorku. Svetsko upravno telo za sport jedrenja nastalo je u Parizu oktobra 1907. godine.
ISTORIJA JEDRENJA NA OLIMPIJSKIM IGRAMA[уреди | уреди извор]
Postojala je želja čelnih ljudi federacije 1894. godine da se nautički sportovi kao što su veslanje, jedrenje i plivanje nađu u programu Olimpijskih igara 1896. u Atini. Iako je ideja opšteprihvaćena do debitovanja na Igrama nije došlo zbog loših vremenskih uslova. Prvi put se pojavilo na Olimpijskim igrama u Parizu 1900, a od tada je imalo pauzu samo na Igrama četiri godine kasnije. Jedrlice koje su prve korišćene su bili zapravo veći brodovi sa 12 članova posade. Od 1950. dolazi do trenda novog dizajniranja sve manjih brodova sa manjim brojem jedrličara. Danas krovna organizacija zadužena za održavanje takmičenja na Olimpijskim igrama je Međunarodna jedriličarska federacija. U 21. veku jedrilice su kategorisane po klasama, odnosno prema njihovim težinama i dimenzijama.
PRAVILA[уреди | уреди извор]
Sportskim jedrenjem upravlja Međunarodna jedriličarska federacija (ISAF, skraćenica od International Sailing Federation). ISAF se bavi propisivanjem pravila takmičenja, tehničkim parametrima jedrilica itd. Kada govorimo o odrenjivanju jedriličarskih klasa presudne su dužina plovila, kvadratura, broj i oblik jedra, te broj i dužina jarbola, broj posade itd. Sport je organizovan u okviru jednog skupa pravila za trke koje objavljuje organizacija „Vorld Sailing“. Olimpijske trke se sada sprovode sa brodovima kategorisanim u klasu jednog dizajna na osnovu sličnih težina i merenja. Vorld Sailing trenutno broji 145 zemalja članica koje su njegovi glavni članovi i odgovorni su za proces donošenja odluka koji upravlja svetom jedrenja.
JEDRENJE U SRBIJI[уреди | уреди извор]
U Srbiji postoje tri saveza: Jedriličarski savez Srbije, Beograda i Vojvodine. Klubovi u Srbiji: JK Zemun, Akademski JK – Beograd, Brodarski klub Metalac, JK Gemaks, JK Ada, JK Sava, Nautički klub Palilula, JK Vojvodina, JK Palić, JK Reful. U Srbiji se jedri sa dosta klasa jedrilica, počevši od najmanje klase za decu do 15 godina optimist, Laser 4.7 za decu od 15-18 godina, Laser Radial i Laser Standard, koji su ženska i muška olimpijska klasa koje se razlikuju samo po dužini jarbola korito čamca je identično. Fin je muški jednosed koji je olimpijska klasa i 470 koji je jedrilica sa 2 člana posade.
NAŠI SPORTISTI NA IGRAMA[уреди | уреди извор]
Jugoslovenski takmičari su do sada učestovovali na osam Igara sa ukupno 17 takmičara. Ipak, poslednje učešće bilo je na Olimpijskim igrama 1984. u Moskvi. Jedan od retkih sportista čija se sportska karijera pamti jeste Karlo Bauman, koji je tragično nastradao 1954. godine ali i učestvovao na čuvenim Olimpijskim igrama 1936. u Berlinu. Karlo Bauman je rođen 12. februara 1914. u Zelenici. Osnovnu škou je pohađao u Herceg Novom. Još kao mali uz pomoć ujaka Antala Mašara, jednog od pionira sportskog jedrenja u Boki, „zarazio“ se plovidbom po moru, što ga je držalo ceo život. U devetoj godini samostalno je upravljao jedrilicom jedreći po Boki. Dolaskom u Split 1928, Bauman se prvi put sreće sa sportskim jedrenjem, koje je tada bilo u povoju, na jugoslovenskoj obali Jadrana. Kao član Pomorskog-brodarskog društva „Labud“, sve češće jedri u različitim vrstama jedrilica. Pojava sve novijih i bržih jedrilica, koje su se počele praviti početkom trideseth godina prošlog veka, omogućavalo je da se jugoslovenski jedriličari počnu pojavljivati i postzati zapažene rezultate i na međunarodnim takmičenjima. Godine 1932. Bauman je u konkurenciji 12 jedrilica pobedio na i danas najčuvenijoj i najvećoj regati na istočnoj obali Jadrana – „Mrdujskoj regati“ od Splita do ostrvca Mrduja između Brača i Šolte, koja se ove godine (2016) održava 85. put.
Kao jedan od najtalentovanijih jugoslovenskih jedriličara, 21-godišnji Bauman dobija priliku da u septembru 1935. učestvuje na Evropskom prvenstvu u jedrenju održanom na jezeru Balaton u blizini Budimpešte. Iako je prvi put seo u u potpuno novu klasu lakih brzih regatnih jedrilica tipa „dinghy“, bio je prava senzacija: u konkurenciji mnogo iskusnijih, najboljih jedriličara Austrije, Čehoslovačke, Mađarske i Francuske, Bauman je u svih pet plovila, prvi prolazio kroz cilj i postao evropski prvak. Ovom titulom Bauman je 1936 godine, postao je prvi jugoslovenski reprezentativac u jedrenju na 9. Letnjim olimpijskim igrama održanim u Berlinu. U konkurenciji 26 posada zauzeo je 19 mesto.
Po povratku u Split, Bauman na osnovu stečenog iskustva, radi na konstruisanju novih i usavršavanju postojećih tipova sportskih jedrilica. Tako je nastala jedrilica L-5. Kao svoj dalji doprinos razvoju jedriličarskog sporta u Jugoslaviji, Bauman je preveo knjigu “Regatta taktika” nemačkog autora dr Manfreda Kurija, a napisao je i sopstvenu knjigu “Tumač regatnih pravila”. Godine 1938. Bauman je kao reprezentativac Jugoslavije, učestvovao na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj u klasi “olimpijska jola” i osvojio peto mesto u konkurenciji jedriličara iz devet evropskih država. Posle rata Bauman ne napšuta svoju veliku „ljubav“ — jedrenje. Tako je na prvenstvima Jugoslavi 1947. bio drugi, a 1951 i 1952. prvi. Prvim mestom na prvenstvu 1952. izborio je da iste godine još jednom učestvuje na Letnjim olimpijskim igrama u Helsinkiju Takmičio se u novouvedenoj klasi „Fin“. Zauzeo je 23 mesto od 28. učesnika.
ZANIMLJIVOSTI[уреди | уреди извор]
Znate li da je najmlađa osoba koja je jedrilicom sama oplovila svet imala samo 16 godina. Šesnaestogodišnja Holanđanka Laura Deker završila je put oko sveta svojom jedrilicom i tako postala najmlađa osoba koja je to uspela. Prethodno je najmlađi svetski rekorder bila Australijanka Džesika Votson, koja je u maju 2010. završila plovidbu oko sveta tri dana pre nego što je napunila 17 godina. Najstariji olimpijac koji je osvojio bronzanu medalju u jedrenju 1972. na Olimpijskim igrama u Minhenu imao je čak 72 godine.
REFERENCE I SPOLJAŠNJE VEZE[уреди | уреди извор]
www.olympic.org