Корисник:МарцоПаапи/сандбоx

С Википедије, слободне енциклопедије


Сибирски Ариш[уреди | уреди извор]

Ариш је листопадни четинар рода Лариx, фамилије Пинацеае. Постоји 10-15 врста ариша у свету, а неке од њих још нису признате као посебне врсте.

Сибирски Ариш досеже висину од 20 - 54м, са стаблом прсног пречника од 80 - 180цм. Крошња је конусна док је млада, а временом се шири. Изданци су диморфни са растом подељеним на дугачке изданке (10 - 50цм дужине), који носе неколико пупољака и кратке изданке (дужине 1-2мм) са само једним пупољком. Разлика између европског и сибирског ариша лако је уочљива по паперјастим изданцима које има сибирски ариш. Лишће, односно иглице - четињаче су светло зелене, 2 - 5цм дугачке, а у јесен пожуте и опадну.

Макроскопска грађа сибриског ариша[уреди | уреди извор]

Бељика и срце

Сибирски ариш је једричава, прстенасто-прозна врста. Боја срчике дрвета варира од црвенкасто-браон до жуто-браон, док је бељика уска и јасно одвојена, а својом светлом бело-крем нијасном представља контраст срчевини. Карактеристика ариша је велика заступљеност срчике и јасно дефинисано тамније касно дрво у прстену прираста у односу на светлије рано дрво.

Ширина прстена прираста зависи од услова раста дрвета, као и старости дрвета. У природном станишту, ширина прстена прираста је 0,4 - 2,2мм (Викхров 1949, Терлетскии 1932). Према другом извору (Боксцханин 1982), ширина прстена прираста варира између 1 - 3мм зависно од услова раста и старости дрвета.

Формирање срчевине код ариша започиње рано. Неки аутори тврде да започиње већ након 5 - 6 година (Молтесех 1988). Неки подаци указују да је срчевина већа што је дрво старије, око 50 % - 67% у старости од 50 година, а чак до 85% у старости преко 160 година. Такође је запажено да је количина срчевине већа што је дрво брже расло, односно имало повољније услове за раст (Хаккила & Wинтер 1973).

Кора

Познато је да ариш има дебљу кору, која може да варира у односу на врсту ариша и старост стабла. Учешће коре је нешто веће код сибирског ариша него код бора и смреке раслих у Финској и просечно износи 15,5% (Хаккила & Wинтер 1973) или 16% (Јувонен 1986) у старости од 50 година. Постоји и податак измерене веће вредности учешћа коре у дрвету сибирског ариша од 20,9% за дрво старости око 60 година (Веркасало 1993).

Физичка својства сибирског ариша[уреди | уреди извор]

Густина

У поређењу својстава сибирског ариша са другим врстама, посебно четинарским, дрво сибирског ариша је велике густине и средње тврдо. Густина има највећи ефекат на механичка својства – што је густина већа, дрво је јаче.

Густина сибирског ариша у сировом стању се креће око 850 кг/м3, а при ваздушно-сувом стању око 600 кг/м3. Велике су разлике у густини дрвета сибирског ариша, посебно између раног и касног дрвета. Старост дрвета је набољи параметер да се објасне разлике у густини између стабала – што је старије дрво, већа је густина. Пример: измерена средња густина при старости од 60 година износила је 476 кг/м3, а при старости од 100 година - 539 кг/м3. На густину утичу и варијације у пореклу дрвета.

Утезање и бубрење

Дрво сибирског ариша процентуално може да досегне висок ниво утезања, чак виши у односу на многе четинарске врсте. У табели бр. 1 је приказано утезање и бубрење сибирског ариша по тангенцијалном и радијалном анатомском правцу, као и запреминско утезање и бубрење. Ови подаци указују на један од проблема до којих долази приликом сушења овог дрвета, а то су могуће деформације, односно промене облика дрвних сортимената.

Топлотна својства

Карактеристика сибирског ариша је повећана отпорност на ватру и ниска топлотна проводљивост. (Коефицијент топлотне проводљивости λ = 0.13 )

Према подацима Московског универзитета отпорност ове дрвне врсте на ватру је два пута већа него код дрвета бора.

Механичка својства сибирског ариша[уреди | уреди извор]

Својства могу варирати у односу на услове раста, надморску висину, земљиште, климатске факторе итд. Механичка својства се такође мењају због утицаја уских/широких прстена прираста на густину дрвета.

Сибирски ариш поседује врло добра механичка својства.

Трајност

Отпорност ариша на биолошки утицај је већа у односу на друге четинаре. У срчевини сибирског ариша се између осталог налази и екстрактивна материја - арабиногалактин, чија се концентрација повећава са старошћу дрвећа, а утиче на отпорност на труљење. Уколико се изузме присуство бељике, ово дрво се сматра врстом која не трули.

Примена сибирског ариша[уреди | уреди извор]

Коришћење ариша у Русији има дугу традицију још од Средњег века. Велики је број дрвених кућа и цркви које су старе више од 700 година. Након излагања атмосферилијама боја дрвета временом прелази у сиве тонове.

Сибирски ариш практично не трули и производи направљени од ове врсте трају више стотина година, за шта је заслужан састав смоле. Дуготрајно присуство воде чини ово дрво још тврђим.

Познати пример дуготрајности ове врсте: град Венеција чије се грађевине налазе на консртукцији од сибирског ариша.

У спољној употребу може да се користи и за изградњу мостова – спектакуларни примери се налазе у Немачкој, Италији и другим земљама.

Ариш се користи када се захтева висока тврдоћа, снага дрвета и трајност, као нпр. за изградњу рудника, мостова и сл. Такође се користи у многим велодромима у свету као стаза.

Може да се примењује и за изградњу кућа и викендица, како у ентеријеру – видљива кровна конструкција (греде), врата, прозоре, подове, тако и у екстеријеру - фасада, декинг...


Проблеми у преради

  • Велика густина материјала ( неопходно редовно оштрење алата)
  • Коришћење ексера доводи до пукотина (препоручује се шрафљење)
  • Висок садржај смоле отежава резање дрвета
  • Отежано сушење и деформације до којих долази приликом сушења дрвета
  • Разлика у густини раног и касног дрвета
  • Доступност сибирског ариша
  • Цена

Сушење сибирског ариша узима много више времена него сушење боровине сличних димензија (Тарваинен 1999). Како би се редуковало време, потребне су више температуре него за сушење бора.

Постоје контрадикторни резултати који се тичу пуцања сибирског ариша током сушења.

Према руским изворима пуцање је најозбиљнији проблем током сушења, али фински научници тврде да је највећи проблем велики градијент влаге и тешкоће у постизању жељеног садржаја влаге. Финци такође тврде да је највећи проблем пуцање аришевине у преради након сушења. Велико тангенцијално утезање и велика разлика између тангенцијалног и радијалног утезања узрокују пуцање. Такође разлика у утезању између раног и касног дрвета повећава пуцање у тангенцијалном правцу.

Појава усуканости жице код ариша представља велики проблем код процеса сушења дрвета и прераде дрвета. Резану грађу чини склоном увртању при сушењу и може довести до кидања површине при процесу машинске обраде.

Упркос великим залихама, тј. површином под шумама и одличним механичким својствима, сеча ариша није прелазила 5% од укупне сече и индустријске употребе дрвета у Русији. Разлози за ограничену употребу сибирског ариша су тешкоће до којих долази при преради овог дрвета, проузроковане специфичним карактеристикама у структури и хемији овог дрвета. Насупрот томе, одлична механичка својства, природна отпорност ове всте на труљење, као и естетски момент тексуре сибирског ариша данас чини ову врсту све популарнијом међу архитектама.

Извори[уреди | уреди извор]

  • Самули Хеикконен, Катри Луостаринен, Киммо Пииспа - КИЛН ДРYИНГ ОФ СИБЕРИАН ЛАРЦХ (Лариx сибирица) ТИМБЕР
  • Елиф Топалоğлу , Нургüл Аy - СОМЕ МЕЦХАНİЦАЛ ПРОПЕРТİЕС ОФ СİБЕРİАН ЛАРЦХ (Лариx сибирица) WООД
  • Габриелла Е. I. Гäрдс, Мартинссон, Оwен - Децаy ресистанце ин Сибериан ларцх, Лариx сибирица Лдб, хеартwоод
  • КАРЛМАН Ларс, МОРЛИНГ Томмy анд МАРТИНССОН Оwе - Wоод Денситy, Аннуал Ринг Wидтх анд Латеwоод Цонтентин Ларцх анд Сцотс Пине
  • Проф.др. Здравко Поповић - МАТЕРИЈАЛ ДРВО, Грађа и својства дрвета
  • Декинг.рс - Сибирски ариш - Дрво које траје вековима