Корисник:Пеки перорез

                                   Zivot me nije stedeo... 

…Зивот ме није стедео одузео ми је целу леву руку I десну ногу до колена задобио сам парализу а у рату сам добио I фрактуру лобање носна пирамида код мене I не постоји од силних борби по кафанама,кад кад из љубоморе а понекад од несвесног стања,она се само сломила као прозор бацен са 10. спрата тумор на мозгу зарадио сам од силног размисљања I прављења војних тактика циста у мом стомаку се јос увек сири надам се најбољем ево ме сад овде на косову после десет година I поново гледам исту беду смрт I јад као док сам јос био подпуковник гледајуци ове немиле сцене изопаценог насиља сузе ми саме од себе цуре низ хладне црвене образе I падају на избомбасену црну земљу косовог поља пријатељ,стари друг из војске,гура моја давно купљена инвалидска колица идемо ка заласку сунца цео овај призор заједно са заласком подсеца ме на моју давну I вецну љубав која це заувек зивети у мени моја драга Марија која је умрла пре мог одазива на дузност пред оцима ми само пролазе призори насих ведрих дана пре овога рата таман је требало да се узмемо I онда је стигло проклето писмо а са њим I насе прве свадје знам да сам је напсовао I после тога је у њеном стану пала бомба I ту је био крај насих планова не знам да ли сам икада плакао висе него ли тада моје срце није знало где да подје куда да трази утеху а I нисам имао од кога моја мајка ме је оставила у дому као малог у пластицној кеси Марија ми је била све сто имам а сад сам само био лист хартије изгубљен у у гигантском мору препуног нафте коуја је хтела да ме прогута све се цинило тако црно без њене топлине I незнога загрљаја али моја земља је за мене моја мајка I поред такве ситуације ја сам морао да одем сто сам I уцинио пометен предјасњим десавањима задесиле су ме узасне страхоте нисам био онај исти ја нити сам на свет гледао истим оцима моје цете нису висе могле да виде оног љупког I доброг подпуковника вец само обицног клосара који је искаљивао бес на њима вецина песадинаца ме је замрзела зивот ми се променио из лепог I тихог у буцну јаму црнила све се избрисало само сам зелео да избрисем своју вољену из главе али ми није успевало на тај нацим само сам постао јос гори , онда пала је бомба ту сам зарадио дозивотну парализу I изгубио руку I пола ноге касније на клиници утврдјено је остало I ево сад док поново сетам косовим пољем надам се I верујем у боље сутра јер ако мени није успело у зивоту потрудицу се да други кроз зивот продју најбоље могуце…